Kako da popravite auto u Srbiji, a da vas ne prevare? Čak 55 odsto servisa radi na crno

Mnogi, kojima su potrebni majstori za njihova vozila a nisu zadovoljni popravkom, nisu upućeni u svoja prava. Kako popraviti poverenje u majstore, kod koga otići, a da posao uradi profesionalno i bez namere da uvećava troškove.

Više od 100.000 dinara koštala ga je popravka automobila, jer je morao da promeni tri majstora da bi rešio problem. To je iskustvo vozača koji je pomoć tražio od Nacionalne organizacije potrošača.

- Sticajem okolnosti nije se obratio, jer je bio na putu, prvobitnom servisu koji mu je i obavio prvu popravku. Tako da se našao u nezavidnoj situaciji jer su mu drugi serviseri, pa i ovlašćeni servis, govorili da provobitna popravka nije obavljena na adekvatan način. Savet je bio da se potrošač obrati veštaku - objašnjava Nikica Jovanović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Pogrešna procena, nedovoljna stručnost, greška u radu majstora, mogući su razlozi da nakon popravke vozilo mora opet kod majstora, piše RTS.

I sa namerom mogu da vam izvuku više novca ili da bar pokušaju - predstave da su utrošili više sati rada nego što jesu, da su popravljali nešto što zapravo nisu, da ugrade polovne delove, a naplate ih kao da su novi, ubeđuju vas da zamene i ono što za zamenu nije. Ko posumnja, po mišljenje može kod drugog majstora.

A ništa ne bi trebalo počinjati bez potpisanog papira sa svim detaljima o radovima i delovima, savet je vozačima.

- Ukoliko vam neko garantuje za tačnost računa, on naknadno ne bi smeo da povećava cenu. Ukoliko ne garantuje i smatra da tu može još nešto da iskrsne, maksimum koliko može da uveća cenu je 15 odsto - objašnjava Jovanovićeva.

Kod majstora po preporuci

Procenat loših iskustava mogao bi da bude manji odlaskom kod majstora po preporuci, smatraju upućeni. Novinar RTS –a Dragan Milutinović navodi da ima majstora koji su, kako kaže, spremni za neku sitnicu koja košta svega desetak evra da vam uzmu i 50 evra.

- Najveći problem je u tome što imamo veoma mali broj majstora koji se razumeju u svoj posao. Stariji majstori polako odlaze, mlađi koji dolaze većinom se bave zamenom delova, a ne popravkom vozila. Obično ta zamena delova biva sa otpada ili nekih stokova koji su veoma sumnjivog kvalteta. U principu, ako odete kod majstora obavezno tražite račun gde je kupio deo i ko je za taj deo dao garanciju - objašnjava Milutinović.

Nema garancije ni kada odete u legalni servis da ćete proći bez problema. To ne poriču u Udruženju auto-servisera, ali tvrde primedaba je malo.

- To se odnosi na servise koji nisu registrovani, u Srbiji preko 55 odsto servisa radi na crno. Mi ispred Udruženja apelujemo na institucije da se svi servisi koji rade na crno uvedu u legalne tokove - objašnjava Vid Ninić iz Udruženje nezavisnih auto-servisera Srbije.

Razmere tog problema tržišna inspekcija ne vidi isto, ni u redovnim kontrolama ni po prijavama - ove godine stiglo im je 18 prijava neregistrovanih servisa, od kojih su dve bile osnovane.

- Mi u tim kontrolama nismo ustanovili da ima toliko nelegalnih. Tokom cele godine vršimo kontrolu privremeno odjavljenih trgovaca u APR-u, gde se naravno nalaze i auto-servisi, i kontrolu nelegalnih radova - objašnjava Aleksandar Bojičić, načelnik Odeljenja tržišne inspekcije Beograd, Ministarstvo trgovine.

Neregistrovani servisi rizični

Ko ide u neregistrovane servise, a najčešće se to radi zbog nižih cena, mora biti svestan rizika, podsećaju stručnjaci i nadležni. Savetuju da u registrovanim uvek tražite račun i stare delove. U slučaju da niste zadovoljni popravkom, možete izjaviti reklamaciju.

Ako ne odgovore ili ne poštuju proceduru, možete pozvate tržišnu inspekciju. A kada niste zadovoljni odgovorom, opcije su angažovanje veštaka, obraćanje organizaciji za zaštitu potrošača, opomena pred tužbu, odlazak na sud.

Poruka i servisima - nezadovoljne mušterije loša su reklama, pa nemojte ulagati u nju.