OPEL FRONTERA: Terenac koji je preokrenuo evropske trendove
Predstavljena dva potpuno različita koncepta.
Nekada su segmenti na tržištu automobila bili jasno podeljeni. Modeli su se delili na putnička vozila za kretanje po putevima i "klasične" terence za vožnju van drumova. Međutim, vožnja po asfaltu u tim rustičnim terencima bila je sve samo ne zabavno iskustvo za vozača.
PRODAJE SE DEO ISTORIJE: Hamiltonov Mercedes V04 na aukciji, CENA MILIONSKA
SJAJNA VEST ZA SVE LJUBITELJE ALFE: Spremno KARBONSKO IZDANJE za najjače modele!
DA, I OVO POSTOJI! Pogledajte 5 najsporijih automobila na svetu! (FOTO)
Opel je uneo promenu 1991. uvođenjem svog rekreativnog vozila sa pogonom na sva četiri točka pod nazivom Frontera (španski naziv za granicu). To je bilo vozilo prilagođeno potrebama kupaca devedesetih godina, koji su cenili slobodno vreme, bavili se sportom i želeli višenamensko vozilo.
U stvari, u ovom slučaju Opel je predstavio dva potpuno različita koncepta. Kompaktna Opel Frontera Sport sa skraćenim međuosovinskim rastojanjem predstavljala je ono što danas nazivamo SUV-om, dok je verzija sa 5 vrata sa dužim međuosovinskim rastojanjem prethodnik aktuelnih terenskih "limuzina".
Predstavljanjem Frontere, Opel je zapravo započeo automobilsku revoluciju u segmentu 4×4 vozila sa drumskim ponašanjem, što je danas globalni trend na automobilskom tržištu.
U pozadini ovog uspešnog debija SUV-a zapravo je saradnja u okviru podružnica General Motorsa. Isuzu je tada bio deo GM-ovog portfolija, kao što je bio i Opel, a japanski proizvođač je već imao bogatu tradiciju u segmentu terenskih vozila koja je započela 1981.
Frontera je praktično bio evropski klon modela Isuzu Amigo (kraća Frontera) i Isuzu Rodeo (duža karoserijska verzija Frontere).
Evropeizaciju je sproveo međunarodni tim inženjera, a proizvodnja se odvijala u kompaniji IBC Vehicles u Lutonu u Velikoj Britaniji, gde danas Opel/Vauxhall proizvodi modele Vivaro i Zafira Life.
Frontera britanske proizvodnje, sa karoserijom i mehanikom marke Opel/Vauxhall, u potpunosti je odgovarao japanskim "blizancima", a za potrebe evropskog tržišta Opel je koristio samo sopstvene motore.
Kraći Fronter Sport bio je opremljen 2.0 litarskim benzinskim motorom od 115 KS, dok je duži bio dostupan sa 2.4 l sa 125 KS poznatim iz Omege i 2.3 litarskim turbodizelom sa 100 "konja".
Što se tiče prenosa snage, vozaču je bio na raspolaganju petostepeni manuelni menjač, a Frontera je prvenstveno koristila zadnji pogon sa mogućnošću prelaska na 4×4 režim i korišćenjem reduktora. Da bi se promenio tip pogona, Frontera je morala da se prethodno zaustavi.
Frontera je i dalje koristila klasičnu šasiju koja je nosila podvozje sa motorom. Na šasiju je pričvršćena karoserija koja je počivala na posebnim gumenim podloškama kako bi se izolovali buka i vibracije.
Opel je obostranim cinkovanjem zaštitio 90 odsto karoserije, a sama karoserija je prošla proces zaštite od korozije u čak deset faza. Šasija je takođe zaštićena posebnim procedurama, a ugrađuje se i čitav niz plastičnih delova koji štite šasiju i donje delove karoserije od mehaničkih oštećenja.
Sport verzija Frontere Soft top takođe je imala dodatnu atraktivnost zahvaljujući preklopnom platnenom krovu iznad drugog reda sedišta, tako da ste na raspolaganju dobili svojevrsni pikap. Pozadi bi se ovde mogao dodati i tvrdi krov za zimski period.
Instrument tabla je takođe preuzeta od brenda Isuzu, ali su vrata i presvlake sedišta bili domaći proizvod, pa se vozač i dalje osećao kao da upravlja modelom marke Opel.
O uspehu novog SUV koncepta govori i činjenica da je Frontera proglašena za off road model godine u Nemačkoj 1991. i 1992. godine, a 1993. i 1994. godine Frontera je bila najprodavaniji "terenac" u Evropi, sa Nemačkom na čelu kao najvećim tržištem.
Registrovano je više od 320.000 primeraka vog automobila. Iako je samo ime Frontera nagoveštavalo granicu, njen uspeh je probio evropske granice uspehom u prodaji i činjenicom da je pokrenuo novi trend u evropskoj auto-industriji.
U jesen 1998. Opel je lansirao drugu generaciju Frontere sa novom 16V tehnologijom motora koja uključuje 2.2 litarski dizel motor sa direktnim ubrizgavanjem i dva nova benzinska motora, 3.2 litarski V6 (iz kompanije Isuzu) i 2.2 16V.
Redizajnirani SUV imao je aerodinamičniju spoljašnju formu sa daljim poboljšanjima u vožnji po asfaltu i na polju udobnosti, i većom bezbednošću. Najveća inovacija je, međutim, elektronski sistem "No Stop 4×4" u svim verzijama modela, koji sada omogućava vozaču da prelazi između pogona na zadnje i sva 4 točka bez zaustavljanja.
Frontera je ostala na tržištu do 2003. godine, a bilo je potrebno još tri godine da stigne zamenska Antara.