SABOTAŽA NOVOG EMISIONOG STANDARDA: Pogledajte koje se sve države protive i zašto
Ima ih čak osam.
Predvodnica protivljenja standarda Euro 7 je Francuska, a u tu grupu zemalja još spadaju i Poljska, Italija, Češka, Slovačka Republika, Bugarska, Mađarska i Rumunija.
DIZELAŠI I BENZINCI SE VIŠE NEĆE PRODAVATI: Ovo važi za nove automobile, evo i od kad
OVO MORATE DA ZNATE: Koji su to motori sa NAJPROBLEMATIČNIJIM turbo punjačima?
ČUVAJTE SE: Ako prepoznate OVE ZNAKOVE na vašem automobilu, ODMAH morate otići kod automehaničara
Pomenute države su iznele stav koji nameće ideju da strožiji limiti u pogledu zagađivača mogu dovesti do preusmeravanja kritično važnih ulaganja neophodnih da bi se dostigao cilj Evropske unije, a koji se tiče efektivne zabrane prodaje konvencionalnih automobila nakon 2035. godine.
Sve one žele da se ukine najavaljena implementacija standarda Euro 7, navodeći da je on preambiciozan i neraelan da bi mogao biti dostignut od strane proizvođača automobila. Vlade ovih država navode da bi uvođenje rigidnijih ograničenja za emisije azotnih-oksida i ugljen-monoksida moglo usporiti i onemogućiti ostvarenje cilja koji se ogleda u zabrani motora SUS od 2035. godine.
U zajednički potpisanom dokumentu, koji je poslat drugim članicama EU, osam zemalja je reklo da bi delovi standarda Euro 7, a koji pokrivaju ograničenja emisija izduvnih gasova trebalo u potpunosti da budu ukinuti.
"Protivimo se uvođenju bilo kakvih novih emisionih pravila (uključujući nove testne zahteve ili nove emisione limite) za automobile i kombije.", navode nadležni u tim zemljama u dokumentu o kom pričamo, a koji je postao javan usred rastućih signala da su zemlje Evropske Unije dostigle tačku prezasićenosti ekološkom regulativom, osmišljenom da omogući dostizanje ugljenične neutralnosti do 2050. godine.
Regulativa Euro 7 predviđa pooštravanje pravila o zagađivačima koji nisu CO2, kao što su na primer ugljen-monoksid i azotni-oksidi. Takođe su tretirani i zagađivači u vidu čestica koje nastaju habanjem guma i kočnih pločica i diskova.
Suzbijanje emisija koje generišu automobili je bilo posebno izazovno. Pravila EU osmišljena u cilju zabrane motora s unutrašnjim sagorevanjem u novim automobilima od 2035. godine, kasne nedeljama nakon što su u poslednjem trenutku priču usporili Nemci, sve u želji da u okvir uvedu sintetička goriva. Tranzicija ka električnom pogonu je dovela i do brige o eventualnom gubitku velikog broja radnih mesta na Starom kontinentu.
Iako je nemački ministar saobraćaja Volker Vizing ranije izneo rezervisanost u odnosu na uvođenje standarda Euro 7, ta država nije potpisala dokument o kom smo maločas pisali.
Inače, pravila objedinjena kroz set dokumenata zvanih Euro 7 donosi pravila i standarde za poslednju generaciju motora s unutrašnjim sagorevanjem i trebalo bi da stupi na snagu prvog dana jula 2025. godine. Pomenute zemlje navode da je to prerano i da bi trebalo uračunati i tri godine nekakvog prelaznog perioda, a koji bi počeo da teče nakon usvajanja paketa mera.
Trenutno se vode pregovori između skupština i zemalja članova EU, kako bi se iskristalisale pozicije evropske i nacionalnih vlasti, a sve da bi razgovori dve strane mogli započeti.
Stav koji je u liniji s pismom osam zemalja, podržao je i šef Stellantisa Karlos Tavarez, tvrdeći da bi novo zatezanje limita štetnih emisija donelo nepotreban tereta automobilskoj industriji i da bi usporilo proces elektrifikacije. Podržao ga je i predsednik Francuske, izražavajući pritom želju da se pauzira progres u zaoštravanju ekološke regulative EU.