TEMA DANA: Zašto se i dalje gine na pružnim prelazima?
Ne verujte podignutoj rampi...
U Srbiji postoje 2.104 pružna prelaza. Međutim, samo jedna petina je obezbeđena branicima, polubranicima, poluautomatskim načinom osiguranja ili svetlosnim saobraćajnim znakovima, piše sajt Polovni automobili.
VAŽNO UPOZORENJE: Vozači, ako OVO RADITE DOK VOZITE preti vam i do 60 DANA ZATVORA
VEROVATNO NISTE ZNALI: Ručka na automobilu se ne koristi samo za otvaranje vrata, evo čemu još služi
BMW SE PREDOMISLIO: Odustaju od mesečne pretplate za ovu funkciju u automobilu
Tema bezbednosti pružnih prelaza je večni izvor oštrih diskusija. Jedno od najčešćih pitanja je: Zašto svaki pružni prelaz nema rampu? Pokušaćemo da odgovorimo na to i na mnoga druga pitanja.
Podsetimo se da se u poslednjih 5 godina na pružnim prelazima dogodilo više od 200 saobraćajnih nezgoda, u kojima su poginule 33 i povređene 153 osobe.
Nenad Stanisavljević, PR menadžer Infrastrukture železnice Srbije izjavio je:
- Na srpskim prugama, prema zvaničnim izveštajima nadležnih državnih organa, od 2000. do danas, samo u manje od 1% slučajeva za nesreće na putnim prelazima u kojima je bilo nastradalih ili povređenih odgovorna je bila železnica. Učesnici u drumskom saobraćaju često ne gledaju i ne osmatraju prugu prilikom prelaska, preduzimaju rizična i opasna kretanja mimoilazeći branike i polubranike, ne poštuju u dovoljnoj meri svetlosnu signalizaciju, te prelaze preko pruge iako je uređaj za obezbeđenje saobraćaja već spušten.
U Srbiji postoje 2.104 pružna prelaza. Međutim, samo jedna petina je aktivna, tj. obezbeđena branicima, polubranicima, poluautomatskim načinom osiguranja ili svetlosnim saobraćajnim znakovima.
Ostalih 1.711 ima pasivan način osiguranja – obeleženi su saobraćajnim znakovima i "trouglom preglednosti" kojim se vozačima omogućava nesmetan pogled na železničku prugu s obe strane radi pravovremenog uočavanja voza.
Da li je rampa obavezna?
Ne – rampe na pružnim prelazima nisu obavezne. Zato treba pratiti saobraćajne znakove, da bismo znali kad nailazimo na prugu i da bismo na vreme usporili i proverili da li nailazi voz – bez obzira da li je reč o pružnom prelazu bez rampe ili sa rampom.
Međutim, ne zaboravimo da rampa može da bude polomljena, što se prilično često dešava – u Srbiji se polomi oko 2.000 rampi godišnje. To znači da vi možete da naiđete na pružni prelaz na koji nailazi voz i na kojem su spuštene rampe, ali pošto je rampa polomljena, vi pretpostavite da nije spuštena i krenete bezbrižno preko pruge.
Pritom spuštenu rampu sa druge strane možda nećete videti ili uopšte nećete obratiti pažnju na nju.
Ko, kako i zašto lomi rampe?
Veoma često rampe lome kamioni i kombiji. Do toga uglavnom dolazi ukoliko se kamion ne zaustavi kada na trouglu počnu da trepću dva crvena svetla, što je jasan znak da voz nailazi i da vozač treba da se zaustavi.
Ta dva crvena svetla počinju da trepću znatno pre nego što rampa počne da se spušta, tako da ima vremena za zaustavljanje, ali neretko se dogodi i da ih vozač ignoriše.
Lome rampe i automobili, traktori i druga vozila – da ne pomislite da krivimo samo kamiondžije. Istina, na mnogim snimcima se ne vidi jasno da li su trepćuća crvena svetla radila, tako da ne možemo uvek da svalimo svu krivicu na vozače.
Neretko dolazi i do krađe na pružnim prelazima, odakle lopovi uzimaju sve što može da se proda – kablove (bakar je skup), releje, prekidače, itd. Kradu se i saobraćajni znakovi, pa tu stradaju i znakovi koji upozoravaju na približavanje pružnom prelazu koji ni nemaju rampe.
Kako sprečiti lomljenje rampi?
Objasniti svim vozačima, od vozača automobila, preko poljoprivrednih vozila do teških šlepera, da moraju da se zaustave ispred pruge kada vide dva trepćuća svetla (na trouglu). Da li će svi to da poštuju? Teško.
Neretko se automobili provlače i između spuštenih rampi zato što smatraju da suviše dugo stoje spuštene pre ili posle prolaska voza. Ako je rampa spuštena "nenormalno" dugo, a nema voza, zašto da ne pređem?
Nažalost, vozači su ponekad u pravu. Daćemo jedan primer. Pružni prelaz u Stepanovićevu (kod Novog Sada). O tome je pisao rtv.rs:
- U Stepanovićevu postoje dva pružna prelaza i oba su problematična. Rampe su često u kvaru, spuštene satima, i putnici moraju da ih obilaze na sopstveni rizik. Dešava se da su rampe i podignute dok voz prolazi, kažu meštani sa kojima je naša ekipa danas razgovarala.
U nekim slučajevima postoji opravdan razlog zašto je rampa spuštena po 10-ak minuta. Na primer, ako se prelazi preko dve pruge a u kratkom vremenskom razmaku treba da prođu dva voza.
"Kontroverzni" znak STOP
Znak STOP postoji na gotovo svakom pružnom prelazu, ali skoro niko ga ne poštuje. Neki saobraćajni stručnjaci tvrde da nadležni tim znakom pokušavaju u stvari da skinu odgovornost sa sebe, pošto ako stave znak STOP, a ne obezbede druge vidove obezbeđenja pružnog prelaza, da tako u stvari samo skidaju odgovornost sa sebe.
Sa jedne strane, njihovi argumenti imaju smisla, ali sa druge strane, svaki vozač treba da bude svestan da kada prelazi preko pruge, da na njega može da naleti ogromna mašina koja vuče vagone teške na stotine tona... Da bi se voz zaustavio, potrebno mu je i do čitav kilometar.
Da li su pružni prelazi dovoljno pregledni?
Pružni prelazi ponekad nisu dovoljno pregledni. Neretko i sama "infrastuktura" ometa preglednost – konkretno "kućice" na pružnim prelazima su na takvim mestima da ozbiljno blokiraju pogled na prugu.
Da ne govorimo od visokoj travi, drveću i drugom rastinju uz prugu koje ometa preglednost, a takvih primera ima zaista mnogo. Pa još ako je put kojim se dolazi na pružni prelaz osetno niži od same pruge, može da bude veoma teško da se uoči voz.
Tu su i drugi problemi – npr. put ukoso prelazi preko pruge, što vozačima kamiona i kombija predstavlja pravu noćnu moru.
Kako se voz "ponaša" na pružnom prelazu sa pokvarenom rampom?
Kada voz stigne do ukrštanja sa putem, a mašinovođa je pre toga obavešten da su rampa i signalizacija pokvareni, on mora da zaustavi voz uz blagovremeno zvučno upozorenje sirenom, da se uveri da može bezbedno da pređe i da zatim polako nastavi put.
Zaključak
Mnogi pružni prelazi nisu idealni – negde su možda ukradeni ili uništeni saobraćajni znakovi koji treba na vreme da vas upozore da nailazite na prugu, "semafor" možda ne radi, a mašinovođa toga nije svestan, loša je preglednost zbog visoke trave, drveća, objekata pored prelaza...
I zato:
• kada prilazite pružnom prelazu, obavezno usporite
• zaustavite se i dobro osmotrite prugu, naročito ako je loša preglednost zbog gustog rastinja, zbog oštrog ugla puta u odnosu prugu, ako je magla, ako pada kiša (naročito ako pritom i grmi) ili sneg, itd.
• ne verujte podignutoj rampi
• ignorišite nestrpljivog vozača iza vas koji vam trubi i besni zbog toga što ste usporili ili ste se zaustavili