ZABRINJAVAJUĆI PODACI: Ovo su neki od NAJČEŠĆIH uzroka NESREĆA izazvanih MOTOCIKLOM
Vozači dvotočkaša zauzimaju visoko mesto na skali rizika stradanja.
Većina ljudi koji voze motocikle upoznata je sa dobrim i lošim stranama motociklizma. Međutim, kako u životu ništa nije crno i belo, tako i ovom slučaju postoji “siva” sredina. Sivu sredinu predstavljaju činjenice i uzroci nesreća sa motociklistima o kojima se malo govori i malo zna. Gde se malo zna, tu je i pogodno tlo za uzgajanje mitova i ličnih interpretacija događaja. Treba napomenuti da je u Srbiji u proteklih 10 godina poginulo više od 1.000 motociklista, dok je 25.000 ljudi doživelo lakšu ili težu povredu. U skoro svakoj desetoj saobraćajnoj nezgodi sa poginulima u Srbiji učestvovao je motorni dvotočkaš – moped ili motocikl. U tim nezgodama najviše su stradali motociklisti, čak 35% nego prošle godine. Naime, jul i avgust su crni meseci za ovu kategoriju učesnika u saobraćaju.
OBRATITE PAŽNJU: Kada koristite TELEFON tokom vožnje - isto je kao da ste PIJANI
VOZAČI OVO OBAVEZNO MORATE DA ZNATE: Vožnja u tunelu, šta bi trebalo učiniti u slučaju KVARA, NESREĆE ILI POŽARA?
PRE POLASKA NA ODMOR: Istraživali smo, koliko košta PUTOVANJE kolima do MORA, cene će vas IZNENADITI
Brzina (prekoračena, neprilagođena itd.) je glavni uzrok saobraćajne nezgode sa motociklistima. Ono što će svakako ubiti je usporenje, odnosno pad brzine u jedinici vremena. Pri brzini od 50-60 km/h, kada telo udari u neku nepomičnu prepreku, ono trpi silu od 20g. Nema te opreme koja će u takvoj situaciji sačuvati motociklistu. Iz tog razloga važno je da motociklista predvidi mogućnost nastanka opasne/iznenadne situacije. Većina povreda koje su rezultat saobraćajnih nezgoda sa motociklistima su povrede glave. U Evropskim zemljama, povrede glave uzrok su u oko 75 odsto slučajeva uzrok smrti među vozačima motocikla.
Analizama saobraćajnih nezgoda koje su izazvali motociklisti utvrđeno je da kaciga nije smetala vozaču da vidi opasnost, i da se većina nezgoda dešava na kratkim relacijama (5-6 km), i da se većina vozača kretala brzinom do 50 km/h. Vozači koji nose kacigu imaju trostruko veće šanse da prežive! Važno je istaći da nošenje zaštitne opreme (homolgovane kacige, obuća, odeća, štitnici itd.) utiče na pasivnu bezbednost motociklista, odnosno na umanjenje posledica u slučaju nastanka saobraćajne nezgode. Nošenje zaštitne opreme može umanjiti rizik od lakih telesnih povreda za 33-50 odsto.
Međutim, nesreće u kojima učestvuju dvotočkaši imaju jedinstvene okolnosti i uzroke što su pokazala i opsežna istraživanja. Istraživanja su pokazala da su najčešći uzroci sa motociklistima sledeći:
- U 3/4 udesa motociklista učestvovao je automobil. Svega četvrtina udesa je sudar sa fiksnim objektima pored puta.
- Tehnički kvar na motociklu uzročnik je u svega 3% nesreća. Najčešći tehnički kvar zbog kojeg dolazi do nesreće je probušena guma.
- U 2/3 nesreća gde učestvuje samo motocikl, uzrok je greška vozača motocikla poput proklizavanja, blokiranja prednjeg točka i ispravljanje krivine.
- Najčešća uzrok sudara motocikla i automobila je automobil koji skreće levo dok motocikl zadržava pravac.
- U 98% nesreća motociklista vremenski uslovi nisu imali uticaj.
- Vidljivost motociklista je kritičan faktor u nesrećama. Situaciju značajno poboljšavaju uključeni farovi, maglenke, dnevna svetla i oprema svetlih boja.
- Većina motociklista koji su učestvovali u nesrećama starosti su između 16 i 24 godina. Isti ljudi u većini slučajeva su već kažnjavani zbog kršenja saobraćajnih propisa bilo na motociklu ili automobilu.
- Tipična nesreća motociklista, pokazuje da isti ima manje od 2 sekunde za reakciju.
- Boja motocikla ne utiče na verovatnoću udesa. Većina udesa je frontalna, gde zbog male površine motocikla boja nije vizuelno dominantna.
- Najsmrtonosnije su povrede glave i grudnog koša. Unutrašnja krvarenja.
- Motociklisti koji su nosili kacige u trenutku nesreće imaju manje povrede vrata.
Neka istraživanja pokazuju da vozači ne primećuju jedan far. Motociklisti čine dva odsto registrovanih vozila i vozači po stečenoj navici očekuju dva fara. Kada vide jedan far, događa se da ga ne registruju u zoni raskrsnice, a u samoj raskrsnici najteži su bočni sudari, kada motociklista naleti na srednji deo automobila.
Motocikl je u saobraćaju više pojava nego ravnopravni učesnik u saobraćaju. Često je neprimećen, neshvaćen i pogrešno percepiran. Većina učesnika u saobraćaju vidi motocikl kao objekat, a ne kao živo biće koje upravlja vozilom. Nezgode se dešavaju najviše po gradu na ukrštanju puteva. Najrizičniji su mladi ljudi sa malo iskustva. Treninzi bezbedne vožnje bilo organizovano ili u samostalnoj akciji značajno osposobljavaju motociklistu. Konzumiranje alkohola i vožnja nipošto ne idu jedno sa drugim! Svaka brža i rizičnija vožnja značajno pogoršava već lošu situaciju. Ne stvarajte sami sebi nepotreban rizik. Poštujte saobraćajna ograničenja i propise i uvek nosite zaštitnu opremu!