ĐACI SE DANAS VRAĆAJU U ŠKOLSKE KLUPE: Nastava po tri principa, kakva antikovid pravila čekaju najmlađe?
Đaci u Srbiji se danas vraćaju u škole.
Drugo polugodište u osnovnim i srednjim školama počinje danas, a nastava će se odvijati na isti način kao na početku prvog polugodišta u septembru.
Dakle, tri različita modela nastave imaće mlađi osnovci, stariji osnovci i srednjoškolci dok i dalje ostaje mogućnost da školarci prate časove isključivo onlajn.
KRAJ ZIMSKOG RASPUSTA: Drugo polugodište počinje sutra, a pred đacima nova PRAVILA!
ŠKOLARCI OD PONEDELJKA PONOVO U KLUPAMA: Postoje striktna pravila za korona virus koja đaci moraju poštovati!
PROSVETARI OČEKUJU RAZGOVOR SA VUČIĆEM: Sindikati zaposlenih u prosveti traže sastanak sa predsednikom Srbije
I nakon punih mesec dana odmora mnogi pogotovo mlađi školarci će reći da drugo polugodište počinje kad mu vreme nije. I to ne zbog korone nego zbog snega koji je doneo pravu zimsku idilu širom Srbije i praktično svako brdo pretvorio u skijalište i sankalište.
No, ukoliko pravilno rasporede sve svoje obaveze učenici će imati dovoljno vremena i za sneg. A kako će im izgledati te obaveze?
Onlajn nastava uz obrazloženje
Pre svega, treba ponoviti da đaci i dalje mogu da se opredele da školu pohađaju isključivo onlajn, a roditelji u tom slučaju pravo ostvaruju uz obrazloženje školi o razlozima zbog kojih su se odlučili za nastavu na daljinu.
Kada je reč o nastavi, predviđena su već tri poznata principa na osnovu kojih će se časovi održavati za različite uzraste školaraca.
1. Mlađi osnovci
Najmlađi đaci od prvog do petog razreda osnovne škole nastavu pohađaju kao i do sada, svakodnevno u učionicama.
2. Stariji osnovci
Stariji osnovci od petog do osmog razreda imaju kombinovani model, koji se može razlikovati od škole do škole, jer se formira u odnosu na kapacitet. Generalno, kombinovani model podrazumeva da đaci tri dana nastavu pohađaju u školi, a dva dana onlajn.
Prema dosadašnjem iskustvu, odeljenja su deljena u dve grupe, od kojih jedna pohađa nastavu ponedeljkom, sredom i petkom, a druga utorkom i četvrtkom. Grupe se rotiraju na nedeljnom nivou.
S druge strane, bilo je i primera da đaci idu svaki dan u školu, ali skraćeno, na primer samo tri časa dnevno. Svaka škola opredeljuje se za neku od verzija kombionavanog modela u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima.
3. Srednjoškolci
Srednjoškolci takođe imaju kombinovani model. To praktično znači da nedelju dana idu u školu, a nedelju dana pohađaju nastavu onlajn. Diskutabilno je bilo samo da li da se izmeni ova dosadašnja dinamika nastave srednjoškolaca.
Razmatrana je mogućnost da i oni tokom nedelje imaju kombinaciju dva oblika nastave.
Međutim, i za srednje škole je prelomljeno da ostane kako je bilo. Razlog je smanjivanje mogućnosti transmisije virusa kovid 19 jer se srednjoškolci više kreću, izlaze… ali i zbog same organizacije predavanja jer su profesori uspešno razradili model nedeljne promene nastave.
Antikovid pravila u školi ostaju ista
- Epidemiološke mere u školama ostaće iste i u drugom polugodištu pa ih nije zgoreg ponoviti.
- Ako dvoje ili više učenika bude zaraženo, izoluje se celo odeljenje i prelaze na onlajn
- Ako se u porodici nekog đaka pojavi korona, on neće ići u školu i prelazi na onlajn
- Ako se tegobe jave u školi, nastavnik zove roditelje da dođu, a u međuvremenu đaka izoluje u specijalnoj prostoriji
- Đaci mogu da skinu maske dok su u klupi, a stavljaju kada idu do toaleta, na velikom odmoru...
- U učionicama može maksimalno da bude po 15 đaka uz učitelja ili nastavnika
- Đaci tokom nastave ne menjaju učionice i kabinete, osim ako nije neophodno
- Kolektivni sportovi su zabranjeni za vreme časa fizičkog vaspitanja
Ukupno 219 nastavnika zaraženo koronom
Drugo polugodište počinje danas iako ima zaraženih Covidom 19 i među nastavnicima. Naravno, oboleli učitelji i profesori neće držati časove, a srećom nije ih toliko zaraženo da bi nastava trpela.
- Ukupno 160 nastavnika u osnovnim školama trenutno ima kovid, a 59 u srednjim školama - kažu u Ministarstvu prosvete.
Kako dodaju, ove brojke ne ugrožavaju održavanje nastave.
Ministar prosvete Branko Ružić izjavio je da je i broj zaražene dece u školama bio zanemarljiv u odnosu na ukupna broj oboleli u zemlji.
- Ti procenti su zanemarljivi i kretali su se od 0,05 do 0,08, a broj zaposlenih nikada nije prelazio jedan odsto. I sa tog aspekta ne vidim razlog za kritike da sistem nije bio spreman. Svi radimo u skladu sa onim što struka govori, pa smo i taj raspust pomerili i pomogli da se visoke brojke pre Nove godine saniraju - rekao je Ružić.
Kon: Nema razloga za odlaganje drugog polugodišta
Podsećanja radi, Krizni štab je u više navrata isticao da škole nisu žarišta Covida 19. Epidemiolog Predrag Kon naglasio je da ne postoji nijedan razlog da se odloži početak drugog polugodišta.
Časovi skraćeni na pola sata
Značajna informacija za sve školarce svih uzrasta jeste da su svi časovi skraćeni i traju 30 minuta.
- Kada smo i predložili da se ranije napravi raspust, to smo uradili da se pomeri epidemija gripa, da izađemo iz maksimuma kovida, i to je uspelo. Kako polako izlazimo, nema razloga da se to dalje pomera - rekao je Kon.
Kako je rekao, u septembru i oktrobru se pokazalo da mere dobro funkcionišu i da se zaražavanje dešava izvan škole.
- Kada je virus u masovnoj cirkulaciji, onda se zaražavanje dešava i u školi. Zato smo prešli na onlajn nastavu. Nema razloga da se to sada nastavlja - objasnio je Kon.
Mala matura ostaje
Pandemija Covida 19 dovela je mnogo toga u pitanje pa i održavanje male mature nakon završetka osnovne škole. Ipak, ministar prosvete Branko Ružić uverava da će mali maturanti završiti osmogodišnje školovanje na isti način kao prethodnih godina.
Kako je rekao, male mature će biti jer nema racionalnog razloga da se završni ispit, kao kruna osmogodišnjeg obrazovanja, ne organizuje.
Ružić je naglasio da je ministarstvo u stalnim konsultacijama sa nadležnim zavodima i upozorio na negativne posledice nedoržavanja male mature.
- Upravo bi to dovelo do manjkavosti u sertifikaciji stečenog znanja u osnovnim školama koje se stiče osam godina. To je krajnja objektivna ocena znanja. Nije osam godina bila korona - naveo je Ružić.
Državna matura neće biti uvedena ni 2022.
Prema ranijim najavama, još pre pandemije Covida 19, bilo je predviđeno da od 2022. godine prijemne na fakultetima zamene državne mature. Međutim, kako je nedavno istakao Ružić, do toga neće doći sledeće godine.
- Gotovo je izvesno da kako zbog okolnosti u kojima se naše društvo našlo pod uticajem korone, ali i zbog još potrebnih trijaža, državna matura neće biti uvedena 2022. godine - rekao je ministar prosvete.
Kako je naglasio, državna matura je velika promena u sistemu koja se neće uvesti bez razgovora i dogovora sa visokoškolskim ustanovama.
- Već smo u komunikaciji i sagledavamo i dogovaramo sve aspekte ove promene. Namera je da državna matura u krajnjem epilogu ima sertifikacioni karakter, odnosno da potvrdi stečeni nivo znanja učenika u srednjim stručnim, umetničkim školama i gimnazijama, ali takođe i kvalifikacioni u smislu prolaska i upisa na određenu visokoškolsku ustanovu. Svaki krupan reformski korak zahteva vreme i kvalitetno pilotiranje, kao i aktivno učešće svih relevantnih aktera - kazao je Ružić.
Ministar je napomenuo da je formirana radna grupa koja će u kontinuitetu pratiti pripremu svake od faza državne mature, te da će uskoro objaviti kada je pogodan trenutak da se ona uvede u naš obrazovni sistem.
Još dve pauze do kraja školske godine
Pošto su imali neuobičajeno dugačak raspust za novogodišnje i božićne praznike od punih mesec dana, đaci neće imati kao prethodnih godina veliki zimski raspust u februaru.
Umesto toga, imaće mini-odmor za Dan državnosti na Sretenje, kada će uz vikend vezati još dva slobodna dana, 15. i 16. Februara. Do kraja školske godine jedina veća pauza predviđena je za Uskrs i Prvi maj, od 30. aprila do 10. maja.