fbpx
Skip to main content
Obrazovanje

UVEDENA KAO NUŽNO ZLO - ONLAJN NASTAVA POKAZALA VIŠE LOŠIH NEGO DOBRIH STRANA: Koliko učenici tako mogu da nauče?

Foto: SD/ilustracija
Uvedena kao nužno zlo onlajn nastava pokazala je više loših nego dobrih strana

Uvedena kao nužno zlo u uslovima pandemije korona virusa, onlajn nastava pokazala je više loših nego dobrih strana, a mogući negativni efekti po znanje učenika tek će se videti.

PRVI PUT U ISTORIJI! 1. septembra VELIKA NOVINA u svim školama Srbije, oglasio se ministar Ružić i sve pojasnio

PRVI PUT U ISTORIJI! 1. septembra VELIKA NOVINA u svim školama Srbije, oglasio se ministar Ružić i sve pojasnio

SRPSKE DIPLOME NA CENI U NEMAČKOJ: Po broju priznatih zahteva za nostrifikaciju na visokom smo mestu

SRPSKE DIPLOME NA CENI U NEMAČKOJ: Po broju priznatih zahteva za nostrifikaciju na visokom smo mestu

NAREDNA DVA DANA VAŽNA ZA BUDUĆE SREDNJOŠKOLCE: Počinje upis učenika koji su malu maturu polagali u avgustu

NAREDNA DVA DANA VAŽNA ZA BUDUĆE SREDNJOŠKOLCE: Počinje upis učenika koji su malu maturu polagali u avgustu

Pred početak nove školske godine, razgovarali smo sa nastavnicima, profesorima, pedagozima i roditeljima iz Beograda, Užica, Novog Sada i Subotice o tome kakva su njihova iskustva kada je reč o modelima nastave tokom pandemije.

Beogradsko iskustvo

O tome kakvo je iskustvo roditelja tokom onlajn i kombinovanog modela nastave tokom prethodne školske godine, razgovarali smo sa ocem budućeg šestaka u beogradskoj osmoletki "Branko Radićević".

- Moj sin je, kao i većina njegovih drugara, od počeka škole bio za to da ide u školu kada god je moguće. Onlajn mu je bio baš bezveze. Pohađao je kombinovani model nastave i na njemu se videlo da se drugačije ponaša kada ide u školu i kada ne ide. Svaki drugi dan posle škole bio je i lepše raspoložen i pun želje za druženjem, dok je danima kada ne ide bio bez volje i snage za bilo šta - priča Vuk M. iz Beograda, otac budućeg šestaka.

On smatra da su najveće mane onlajn nastave nespremnost i manjak želje nastavnog kadra da bilo čemu nauče decu.

- Čak nisu ni snižavali kriterijume i tražili su mnogo više nego što su im pružili. Nisu koristili prednosti Gugl platforme (bela tabla, video pozivi...), a i kada su išli u školu, iako ih je bilo po desetak u grupi, nastavnici su otaljavali posao. Primera radi, nastavnica matematike uradi jedan zadatak za pola sata. Od svih predmeta koje je imao, jedino je nastavnica muzičkog stvarno dala sve od sebe da im približi muziku, da se našali sa njima, da ih natera da nešto i sami istraže na internetu i da ih nauči nešto - priča Vuk M.

Privatni časovi

Vuk navodi da su on i njegova supruga, kao i većina roditelja sa kojima su u kontaktu, saglasni u tome da ako su hteli da im dete nešto nauči da su morali ili da plate privatne nastavnike ili da sednu sa detetom i greju stolicu, objašnjavajući mu sve ono što su i sami učili pre 30 godina.

- A to je značilo da smo uveče sedeli do sitnih sati čitajući lekcije, izvlačeći na papir šta je bitno, a onda sutradan posle posla sedeli sa njim i pokušavali da budemo nastavnici. Naravno, svi znaju koliko je veći otpor deteta prema roditeljima nego prema nastavnicima - ističe ovaj otac.

Kaže da je pored matematike, svom sinu morao da plati i nekoliko privatnih časova iz srpskog jezika.

učenici
Foto: Profimedia/ilustracija

- Imao je nastavnicu iz srpskog koja je čak i čet isključivala navodno da ne ometaju jedni druge, dok je ona samo slala materijal i govorila: "Pročitajte i izvucite šta mislite da je bitno." Ja još ne znam nikoga ko je na taj način uspeo neke bitne stvari da nauči (padeži, vremena), koje će mu ceo život trebati. Svi roditelji se slažu u jednom: jadna deca su izgubila dve godine znanja - ističe Vuk.

Kako kaže, on i njegova supruga kao i dete, ježe se na samu pomisao da može ponovo doći do prekida normalne nastave.

- Prosto ne želimo ni da prihvatimo da do toga može da dođe. Srećom, stvarno mislim da su, barem generacija mog sina, dosta mladi i da neće neke dramatične posledice ostaviti na njih. Ali vidi se po njima da im stvarno fali i škola i društvo i neki normalni nastavnik. Mi smo imali tu sreću da trenira vaterpolo i da je treninge imao stalno, čak i po pet puta nedeljno i to je dosta pomoglo da ostane u kontaktu sa drugarima i da stekne nove, i da se koliko toliko druži - zaključuje on.

Realne posledice po znanje

Da postoje manjkavosti u znanju đaka koje su posledica onlajn nastave, potvrđuje pedagog u Medicinskoj školi "Beograd" Sandra Mitrović, ali napominje da to svakako zavisi od radnih navika učenika.

- Svi prosvetni radnici se slažu, a to su i utisci učenika, da je onlajn nastava koja je svake druge nedelje bila u srednjim školama, za razliku od osnovnih škola gde su učenici išli svaki drugi dan u školu, ostavila posledice po znanje učenika. Takav način organizacije nastave nije bio dobar, zato što su učenici u periodu kada nisu na nastavi i u školi, zapravo više koristili za odmaranje, slobodne aktivnosti i nisu učili, a ideja je bila da se period onlajn nastave iskoristi za dodatno učenje lekcija - ističe Sandra Mitrović.

onlajn nastava
Foto: Profimedia/ilustracija

Kako dodaje, samim tim se period onlajn nastave odrazio na radne navike, a učenje se pretvorilo u kampanjsko.

- Naravno, to ne važi za sve učenike, ali većina njih je taj period iskoristila suprotno onome čemu je zapravo onlajn nastava bila namenjena. S druge strane, ima učenika koji su bili motivisani i koji su imali svoje ciljeve, i bez obzira na kombinovani model nastave koristili su pametno svoje vreme i to se odrazilo i na njihova ukupna postignuća u školi. Svakako, što se tiče stepena stečenih znanja u periodu kombinovane nastave, mislim da taj stepen nije postignut u onoj meri kako se od programa očekuje i kako su nastavnici očekivali - kaže Mitrović.

Izostanci u vreme odgovaranja

Osim toga, Mitrović navodi da su tokom prethodne školske godine primećeni izostanci učenika iz škole u vreme kada je bilo planirano odgovaranje i testiranje znanja.

- Izostanci koji su se dešavali svake druge nedelje kada su učenici trebali da dolaze u školu nisu bili vezani samo za kovid. Ima učenika koji su birali časove na koje će doći, izbegavajući one gde je trebalo da odgovaraju. Dakle, u onoj nedelji kada je trebalo da dođu u školu, učenici su izbegavali dolazak jer su znali da treba da odgovaraju. To je bio problem u svim školama, i osnovnim i srednjim - priča Mitrović.

Naglašava da postoji bojazan i kod učenika i kod nastavnika da će posledice po znanje tek doći do izražaja, te da će morati da se uloži značajno više truda da se ta znanja obnove u narednoj godini školovanja.

- Mladi ljudi se, bez obzira na situaciju koja je ozbiljna, raduju ponovnom susretu i dolasku u školu, i tome da će biti sa celim odeljenjem. Učenici su, kao i mi, uvideli da je čas od 30 minuta nedovoljan da se obradi sve ono što je nastavnik zamislio. U socijalnom smislu mislim da će se nadoknaditi taj izostanak kontakta koji je bio u prethodnom periodu. Ohrabruje ih da se vraćamo jednoj normali, normalnom životu i obrazovanju, bez obzira na sve što se dešava oko nas. Škola je spremna i za drugi model nastave za srednje škole, odnosno da učenici dolaze u školu svakog drugog dana a ne svake druge nedelje. Taj model se u osnovnim školama pokazao kao mnogo bolji, nego model koji je bio u srednjim školama prethodne godine - poručuje Sandra Mitrović.

Subotica

"Profesorice, šta znači reč vajar?"

Do pre nekoliko dana bilo je neizvesno na koji način će se odvijati nastava u Srbiji, uživo ili onlajn, i dok su se struke konsultovale, roditelji i nastavnici izrazili su bojazan da bi još jedna onlajn školska godina pogoršala situaciju kada je u pitanju znanje.

U javnosti su se pojavile peticije, tri od kojih je jedna potekla iz Subotice, a inicijatorka, koja se obratila ministru Branku Ružiću, je Jasmina Marić, profesorica istorije u srednjoj školi. U pismu koje je nazvala "Knjige, braćo - i nastava uživo..." navodi da u ime potpisnika smatra da je neophodna normalizacija nastave na svim obrazovnim nivoima. Između ostalog, kaže da "kombinovani model znači sakatu školu u kojoj časovi traju 30 minuta, a đaci su, simbolično maskama pokrivenih usta, sporadično u klupama, a više u virtuelnim učionicama, u kojima se, spremna je da založi u to ime diplomu profesora i ličnu i profesionalnu čast, ništa ne može i neće naučiti".

O tvrdnjama profesorke govore i primeri iz prakse, a njen motiv da se đaci vrate u klupe je dvostruk, jer je i roditelj.

onlajn
Foto: Profimedia

- Roditelji ne žele da se đaci dele na grupe, to je iz psihološko-pedagoških razloga socijalizacije ekstremno bitno. Vodim odeljenje sa 26 momaka koji su bili tim i onda su od marta 2020. podeljeni. Pitala sam drugu grupu da li im nedostaju momci iz prve i rekli su "ne", niti ih doživljavaju kao deo tima. Što nije tragično, ali nije ni bezazlen pokazatelj. Izgubili su i osećaj zašto su birali školu koju pohađaju, a teška je, ima stručne predmete i kolege su koristile razne platforme, međutim nije to to. Roditelji zapomažu i govore da ne mogu decu da privole da uče jer misle da su na raspustu ako su kod kuće - kaže prof. Jasmina Marić.

Čak je i praktična nastava za učenike značila dopisivanje sa profesorom i pošto je i ona u istoj onlajn učionici u danu su joj stizala 162 mejla prepiske. U pitanju su šesnaestogodišnjaci koji su pitali: "Šta je smisao svega što radimo?".

- Održala sam mnoštvo dopunskih časova i dok smo prolazili kroz gradivo došli smo do toga da se ne razumemo uopšte pošto deca nisu navikla da misle i rade samostalno jer u osnovnoj školi nisu savladali ni elementarnu terminologiju. Ako kažem da je Partenon umetničkim delima ukrasio vajar Fidija, moja učenica me pita: "Izvinite, ali ja ne znam šta znači reč vajar!". Tome vodi onlajn haos, a osim toga i najbolji đaci nam se opuštaju. Jednostavno, škole ne mogu da ne rade, deca moraju da pohađaju nastavu. Moramo da radimo sa đacima. Neće biti lako pokrenuti ih, ali kada ih pokrenemo rezultati neće izostati - kaže Jasmina Marić.

Jedan računar a troje dece

Među roditeljima koji se slažu sa profesoricom Marić je i Subotičanka Ksenija M., majka dva osnovca i srednjoškolke. Objašnjava da je onlajn nastava umorila i da đacima nastavnici i profesori treba da predaju, a ne da se dopisuju sa njima.

- Svako ko bude rekao da je njegove dete napredovalo i da je znanje putem onlajn nastave u redu, ne zna šta govori, jer to nije i ne može da bude istina. Moja deca su odlični učenici, ali nisu napredovali uopšte i sve što su naučili na onlajn nastavi su i zaboravili. Dobra su deca, poslušna, ali svaki trenutak su koristili da se opuste i ne rade ništa kod kuće. Komšinica koja takođe ima troje dece mi je rekla da mi zavidi jer za svako dete imamo po računar. Odgovorila sam da ću joj dati sve računare, samo neka deca krenu u školu!

Milena Lemajić iz Bačke Topole, pre nego što je doneta odluka o redovnom pohađanju nastave od 1. septembra, rekla je da je zabrinuta zbog početka školovanja sina jer se plašila da bi eventualno uvođenje posebnih epidemioloških mera, kao i kod prethodne generacije prvaka, uticalo na njegov doživljaj škole i daljeg razvoja.

Učionica u doba korone
Učionica u doba korone
Foto: Profimedia

- Važno je da od početka idu svi zajedno na časove, da ne odvajaju decu u grupe. Želim da moje dete od početka do kraj školske godine ima drugare i u klupi, i u razredu i na odmorima. Časovi treba da traju 45 minuta, da ne budu skraćeni. Brine me kako će sve biti organizovano i ne bih volela da časovi budu onlajn. Najbolje ako sve bude kao pre epidemije korone. Volim da upoznaje drugu decu, da uči, da se snalazi, da su i roditelji u kontaktu. Iskreno se nadam da se neće više nikada ponoviti prethodna školska godina - kaže Milena Lemajić.

Tijana Mijović iz okoline Sombora, majka je dečaka, koji za nekoliko dana kreće u drugi razred osnovne škole. Zbog epidemioloških mera njen sin je pohađao nastavu u prvom razredu u grupi i nije imao priliku da upozna sve drugare iz razreda.

- Dobro je što će nastava biti redovno organizovana i što će deca ići u školu normalno. Iskreno se nadam da će neće više biti potrebno uvoditi ponovo mere zaštite od virusa. Žao mi je što su deca išla odvojeno na nastavu. Takođe, skraćeni časovi nisu bili dovoljni da se gradivo ispredaje onako kako bi to inače prosvetni radnici činili. Sigurno da bi deca više i bolje naučila da su išli redovno u školu. Čak nijedan roditeljski sastanak nismo imali u školi. Roditelji se znaju jedino putem viber grupe i imali smo priliku da se sa nekim sretnemo dok smo čekali decu ispred škole – kaže Tijana Mijović.

Pomoćni alat

- Posle nekoliko dana dopunske nastave moji učenici su odmah postali pouzdaniji, vidim da im je odmah odnos prema svemu postao drugačiji. Zato škole moraju da rade, bez obzira na sve drugo. Smatram da gugl učionica može da bude odličan pomoćni alat ako deci u školi predajem gradivo. Ništa to što je onlajn nije sporno i sve to valja, ali ne možemo da svedemo obrazovanje na platforme. Živi kontakt očima mora da postoji, jer sve ima razloge zašto je tako. Da ne govorim o umetničkim školama, i kada dete ima individualnu nastavu a sve se blokira. Nije postojao nijedan razlog da se takav čas ne održi uživo, samo su profesor i jedno dete u pitanju. Toliko nonsensa je bilo... - kaže profesorica Marić.

Novi Sad

Nastava kod kuće shvaćena kao odmor

Roditelji kažu da su iz nužde, zajedno sa svojom decom, prošli kroz ubrzanu obrazovnu onlajn revoluciju. Koliko će deca iz nje poneti znanja, nisu baš sigurni.

Sanja Tot, majka jednog sedmaka iz Novog Sada, kaže da su joj matematika, fizika i hemija postale još veći problemi u životu nego ranije. Odnosno, njenom detetu.

- Jednostavno, da bi se prenelo znanje, na pojedinim predmetima je potrebna živa reč. Objašnjenje koje će doći odmah pošto deci ispredajete nešto novo. Sinu sam na kraju uplatila časove matematike privatno. Prosto, ako hoće sve da savlada na nekom dobrom nivou, to je nužno. Dobra strana je što video snimici nastave koje profesori prave ostaju na platformama i učenici ih mogu videti više puta. Ali to je često džaba jer ne mogu da se koncentrišu. On školu kod kuće shvataju kao igru. Da ne pričam kako mi je najgori deo zapravo što dete sedi ispred kompjutera od dva do sedam, jer je kao na nastavi - rekla je Sanja.

Ulazak u nepoznato

Kako dodaje, razume i nastavnike kojima je korona zakomplikovala život. Teže im je da predaju, da ocenjuju, slobodnog vremena gotovo da nemaju. Otežana je komunikacija svima. Kako učenika i nastavnika, tako i roditelja i nastavnika. Precizni podaci koje nastavnici dobijaju na svojim platformama koji im mogu otkriti koliko je koji učenik puta otvorio lekciju i zadržao se na njoj su super za statistiku, ali u stvarnosti smatra da ne daju rezultate. Određeni prednost vidi jedino što neki učenici ne moraju da putuju i gube vreme u javnom prevozu, pa bi posledično trebalo da imaju više kvalitetnijeg vremena za sebe i svoje obrazovanje. Ali verovatno to nije tako.

- Uleteli smo svi zajedno u nešto što do sada nismo ni znali da li uopšte može da funkcioniše. Niko ne priča ni o bezbednosti na internetu, o previše slobodnog vremena koje deca sada imaju. Roditelji ne mogu da paze na decu jer rade, nastavnici preko onlajn učionica takođe. Mislim da je dobar deo učenika svaku nedelju koju provodi kod kuće na nastavi shvatio kao odmor. Sa druge strane vidim da je neki prećutni dogovor u školama da se deca ne kažnjavaju, ako se ne pojave u onlajn učionici i ako ne uče, niti da se puno o tome priča. Nažalost ove godine će što se njihovog obrazovanja tiče biti bačene. Dobra stvar je jedino što smo se na stanje privikli, u početku smo se nervirali i bili pod stresom - nastavlja Sanja.

Učionica u doba korone
Učionica u doba korone
Foto: Profimedia

Deci smatra najviše fale drugari, komunikacija sa nastavnicima, ali i raspored vremena. Oni bi sada sami trebali da kvalitetno rasporede svoj dan, što je kako tvrdi veština koji ni mnogi odrasli nisu savladali.

Sistem semafora

Vukašin Lazović, predsednik Aktiva srednjih škola grada Novog Sada i direktor Gimnazije "Laza Kostić", kaže da je onlajn nastava bolja nego da je uopšte nema, ali da se ne može porediti sa nekadašnjim normalnim stanjem i to je svakom jasno.

- Radili smo kako smo morali, ne možemo biti nezadovoljni. Svi priželjkujemo da školska godina počne regularno. Ako do toga ne dođe moraćemo se zadovoljiti i prinudnim rešenjem. Imamo savet da se roditelji, prosvetni radnici i učenici vakcinišu. Pokušavamo sa imunizacijom, to je jedina prava metoda. Vidite kako brojke rastu i mi se plašimo da ne počnemo sa kombinovanom nastavom ili još gore da bude neka diskriminatorna odluka po kojoj bi vakcinisani išli u školu, a nevakcinisani onlajn - rekao je Lazović.

Trenutno je kao rešenje na stolu sistem semafora. Ako budemo u crvenoj zoni, svi će nastavu pohađati onlajn, žuta znači da će đaci opet po kombinovanom modelu, dok će zelena omogućiti da svi opet počnu sa školovanjem "in vivo". Ako bude kombinovani model, učenici će se ove godine smenjivati na dnevnom, a ne kao prošle godine na nedeljnom nivou, smatra Lazović. On pretpostavlja da će ipak svi učenici krenuti u školu, pa će se situacija moguće menjati ako za to bude bilo potrebe. Posebne prednosti onlajn nastave na osnovu dosadašnjeg iskustva, ne prepoznaje.

- Ne možemo govoriti o nekim prednostima, mi ovladavamo određenim novim tehnikama, ali to ne može da zameni nastavu uživo. Stoni fudbal, nikada ne može da zameni pravu fudbalsku utakmicu. Ukratko, sve je gore od redovne i prave nastave, ali je onlajn nastava najbolja zamena za redovnu nastavu. Postoji deo učenika koji su veoma zainteresovani za određene predmete i kojima je onlajn nastava pomogla da se dodatno osamostale, ali to je tako mali broj da je zanemarljiv. Mnogo je više onih drugih, kojima je praćenje gradiva sada teže. I kad si tako samosvestan i vičan, potrebna ti je gozdena volja da kod kuće ispratiš svaki segment kako treba - rekao je Lazović.

Procenjuje da kada upoređujemo onlajn nastavu sa redovnom, nedostataka je negde 95 odsto, a prednostima ostavlja tek mogućih pet odsto. Direktor smatra kako je socijalni momenat nešto što učenici nikako ne mogu da nadomeste. Oni su ipak kolektiv. Odlazak sa nekoliko drugara u kafić ili kućne posete to ne mogu da zamene. Kako kaže, kada krene kombinovana nastava i pola dece nije u školi i njemu sve deluje prazno, kao da nastave nema.

- Ocenjivanje je na početku predstavljalo problem za nastavnike ali sada ne, ovladali su situacijom i našli načina da pošteno i pravilno provere znanje. Problem je praćenje nastave. Neko može kod kuće da je prati, neko ne. Na kraju nemaju sve škole iste materijalne uslove, da kupe laptopove sa kamerama koje omogućavaju da nastavnici i učenici jedni druge vide, da bude malo lakše. Mnogo toga se nabavilo u poslednjih godinu dana od tehnike, iz nužde, malo po malo i svi su nekako ovladali novom nužnom komunikacijom - nastavio je Lazović.

Užice

Neminovne su posledice po znanje

Mlađi sin se radovao što je išao u školu, i to mi je bilo najdraže, ali mi je teško padalo što je stariji sin, kao i većina njegovih vršnjaka, bio srećan što nastavu prate od kuće. To mi je govorilo da je, ako ovo potraje, njegova generacija izgubljena.

Đaci
Đaci
Foto: Profimedia

Ovo su reči Marine Jevtić, Užičanke, majke troje dece i nastavnice engleskog jezika, koja o iskustvima škole iz doba korone priča u ulozi majke. Njen stariji sin je sada osmak, mlađi petak, a ima i ćerku predškolskog uzrasta.

Lepše je u školi

- Prošla školska godina je, to kažu i drugi roditelji sa kojima sam u kontaktu, bila izuzetno naporna. Bili smo uključeni oko ditigalne podrške deci, zbog onlajn nastave koja je trajala od 13.45 do 20.00 sati nismo viđali decu do uveče, telefoni stalno usijani, zbog mora podataka u njima malo memorije, zoveš i proveravaš da li su uradili domaći i kako se snalaze. Pritom, neki roditelji kada je počela korona nisu ni bili elektronski edukovani pa su i oni morali da savladaju rad na računarima i platformama - kaže Marina.

Tri računara su joj, priča, bila potrebna u kući - obojici sinova po jedan, i njoj da bi mogla da radi. Kod starijeg sina, nastavlja, koji je prošlu školsku godinu jedan dan išao u školu, a drugi nastavu pratio od kuće, primetila je pad motivacije, koncentracije i gubljenje radnih navika. Zapravo, dodaje, isto to je primećeno kod većine učenika od petog do osmog razreda. Mlađi sin koliko god da je bio srećan što je išao u školu žalio je što su odeljenja podeljena, što sedi sam u klupi i ne viđa školske drugove.

- Mislim da smo svi shvatili koliko je lepše ići redovno u školu, ali nisam optimista da će ove godine to potrajati. Mnoge porodice žive u malim stanovima gde deca nemaju prostor u kome bi mogli da uče, a da ostali ukućani mogu da uobičajeno fukcionišu. Sve je bilo podređeno deci, po kući smo išli na prstima da bi im pravili tišinu tokom praćenja nastave. Ovakav ritam - pre podne domaći zadaci, a od po podne do uveče za računarom, čas za časom od 45 minuta, pre svega nije dobar za zdravlje dece, ostavio ih je bez mogućnosti da se bave sportom, nekada čak i da nemaju vremena za ručak - ističe Marina Jevtić.

Iz ugla prosvetnog radnika priča da će nastava od kuće ostaviti posledice po znanje đaka.

- Znamo da su roditelji ili neko drugi radili kontrolne zadatke deci. Možda su im pomogli da dobiju ocenu, ali će to kad-tad deci doći na naplatu. Iz tog razloga su letos završni ispiti za osmake bili nikad lakši - dodaje Marina Jevtić.

Veće mogućnosti za "vađenje"

Aleksandar Urošević, direktor OŠ "Slobodan Sekulić" iz Užica, smatra da koliko god su uspeli da organizuju nastavu u doba korone, praćenje časova od kuće ostaviće posledice po obrazovanje dece. Protiv nekih stvari se jednostavno nije moglo.

Deca su, kaže u protekloj i delom u onoj školskoj godine pre nje ostala uskraćena za bavljenje kolektivnim sportovima, rad u sekcijama, za pevanje u horu.

- Pritom su đaci imali sve uslove da od kuće zloupotrebe onlajn nastavu kroz prepisivanje, neprisustvovanje časovima, vađenje da im je zabagovao internet, da im kamera ne radi i slično. Ne kažem da su to radili svi, ali bilo ih je - navodi Urošević.

Ne samo kod prošlogodišnjih prvaka, priča on, koji nisu stigli da upoznaju sve drugove iz razreda, rad u dve grupe i starijim đacima je napravio problem jer nisu mogli da se viđaju. Najveći problem je bio kako motivisati dete, u situaciji kada ga nastanik ne vidi, da prati nastavu.

- Dobra je stvar što su se đaci razumeli situaciju u kojoj su se našli. I oni najproblematičniji po pitanju ponašanja su bili mirniji u školi nego ranije, nije bilo ispada na koje su se nastavnici ranije žalili - priča direktor OŠ "Slobodan Sekulić".

Deca nose maske
Foto: Profimedia/ilustracija

Kao i u svakoj drugoj, i u ovoj školi je primećeno da su pojedini đaci ostvarivali bolje ocene putem onlajn nastave nego kada su redovno išli u školi. Ima do toga, kaže Urošević, i da su nastavnici spustili kriterijume ocenjivanja, ali i do toga da su deca prepisivala kontrolne zadatke ili im je to radio neko drugi. Svakako, bilo je i dosta dece koja su shvatila da ih zabušavanje može kasnije koštati i čije ocene su plod njihovog pravog znanja.

- Anketa koju smo sproveli početkom novonastalih okolnosti pokazala je da desetak od 560 učenika nisu imali uslove za onlajn nastavu, bilo uređaj ili internet. Uspeli smo to da im obezbedimo. Posle toga dva učenika nisu znala da koriste uređaje pa smo im putem roditelja slali štampani materijal. Bilo je i roditelja koji nisu bili digitalno edukovani, pa smo ih obučavali za vreme časova odeljenskog starešine - navodi direktor.

Mnogi roditelji, po njegovim rečima, bili su preoptrerećeni svojim obavezama i u toj situaciji teško je iskontrolisati dete. Velika većina njih je to uspešno uradila, ali je bilo i onih koje su svoju zauzetost i problem zloupotrebili da ne nadziru dete.

 

Vremenska prognoza
Slaba kiša
8 Beograd