ODLIČNA ZARADA BEZ MNOGO MUKE: Ova biljka donosi dobar novac, ali se u Srbiji slabo uzgaja
Primiče se vreme slava kada naglo poraste potražnja za orahom u Srbiji, koja je inače skromna kao što je i njegova proizvodnja.
Iako smo peti u Evropi po broju stabala oraha, kojih je nešto manje od dva miliona, prinos podmiri tek polovinu domaćih potreba, od čega većina ode u konditorsku industriju.
Izvoz je gotovo nepostojeći, napominje sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju u sektoru za poljoprivredu Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Bogunović.
Da li Srbija planira da ukine rad nedeljom? ČEKA SE DOGOVOR DRŽAVE I SINDIKATA
TOPLA JESEN POGODUJE RATARIMA: Pšenice, kukuruza i suncokreta će biti i za IZVOZ
TEŽAK RAD, ALI DOBRE DNEVNICE: Na građevini plata i do 100 EVRA NA DAN!
A samo Evropi godišnje nedostaje oko 100.000 tona oraha. Zašto se srpski poljoprivrednici ne opredeljuju za gajenje ove kulture koja donosi i pristojnu zaradu, u najgorem slučaju oko 4,0 evra po kilogramu, koja za uzgoj nije tako zahtevna?
Zarada na dugom štapu
Srbija ima klimu koja pogoduje gajenju oraha koji ne traži toliko zahtevnu primenu agrotehnike poput drugih kultura. Orah ne traži mnogo vode, pre berbe dovoljna su samo dva ili tri prskanja preparatima, što ovu voćku čini pogodnom za gajenje na većim plantažama i s malim brojem radnika. Proizvodnja može da se odvija na različitim tipovima zemljišta i nadmorskim visinama. Orah trpi različite temperaturne intervale, zimu i do minus 25, pa nema problema sa mrazevima.
Bogunović, međutim, napominje da će proizvođači moći da računaju na zaradu samo ako samonikle orahe, kakvih je dobar broj u našim voćnjacima, zamene dobrom rodnom sortom kakve su "člendler" i "lara" i sve što treba od agrotehnike odrade na pravi način, a pre svega pripremu zemlje i sadnju. I posle svega toga treba čekati.
- Malo je interesovanje u suštini zato što je tu zarada na dugom štapu. Od podizanja zasada oraha prvi rod stiže treće-četvrte godine, a pun rod se dešava tek negde u desetoj godini. Znači, treba da budete spremni na jednu dugoročnu investiciju, prvo da ulažete, a tek u nekoj kasnijoj fazi da ubirate plodove svoga rada - kaže Bogunović.
To što imamo skoro dva miliona stabala oraha i što smo po tome peti u Evropi, mnogo je manje bitno i od toga koliko su stara ta stabla i koji su sortimenti u pitanju. Najbolji dokaz za to je što nemamo ustaljenu proizvodnju na koju koliko-toliko možemo da računamo.
- Nama proizvodnja oscilira od 10.000 do 25.000 tona, a to je velika oscilacija. To govori da nema toliko plantažnih zasada koliko je to više-manje proizvodnja organizovana na manjim površinama, neprimenjivanjem adekvatne agrotehnike. I prinos može da bude od 3,5 do 4,0 tone, a može i od 1,5 do 2,0 tona po hektaru. A to je velika razlika između 1,5 i 4,0 tona prinosa. Najveća razlika u ceni se ostvaruje upravo zbog sorti i onoga što tržište traži - objašnjava Bogunović.
Pola veka eksploatacije
On napominje da je proizvodnja dobra kada se radi kako treba, ali da treba dosta vremena da proizvođač dočeka da stanete na zelenu granu. Orah počinje da rađa posle tri godine i to oko nekoliko kilograma po stablu, u sedmoj nešto više, a u desetoj dostigne pun rod od oko 4,0 tona po hektaru, što se smatra dobrim prinosom.
Kod drugih biljnih vrsta, kako kaže, u trećoj godini već prihodujete neka sredstva, a u sedmoj godini ste u punom rodu. I to je najveći problem što se naši ljudi ne odlučuju da uđu u taj rizik.
- Kao i u svemu, moraju da se prate trendovi i mora se biti spreman na duže čekanje, što kod nas nije baš tako česta situacija. Više se ljudi, na primer, opredeljuju za lešnik koji je zahvalniji u tom smislu. On brže dođe na rod, imate organizovanu proizvodnju, organizovan otkup - kaže stručnjak PKS.
Na napomenu da je i vek tih drugih vrsta znatno kraći od oraha, koji traje 60 godina a njegova puna eksploatacija je praktično pola veka, Bogunović kaže da je to tačno i da je na duge staze, uz spremnost da se čeka, to jako dobra investicija.
Svetska proizvodnja oraha poslednjih godina je gotovo udvostručena i u stalnom je porastu. Procenjuje se da iznosi oko 700.000 tona, a da polovinu toga proizvede Kina kao najveći proizvođač. Iza nje su SAD, a potom Iran, Čile, Turska, Ukrajina. Mesta na svetskom tržištu ima, tim pre što su Turska i još neki veći evropski izvoznici smanjili prodaju.
NOVO RADNO VREME: Vlada je dozvolila, a radnici biraju
Srbin ne odustaje od kupovine "Kraša": Šaranović nudi dva i po puta više od Hrvata?
Mislite da je lako postati bogat preko noći? On ima 24 godine i upravo je postao MILIJARDER (FOTO)
ZAVRŠEN GRANIČNI PRELAZ SA RUMUNIJOM: Biće moguć i teretni transport
Da li će zbog toplih dana biti UMANJENI RAČUNI ZA GREJANJE? Evo šta o tome kažu iz "Beogradskih elektrana"