CRNA GORA NA RUBU FINANSIJSKOG KRAHA ZBOG "NAJSKUPLJEG AUTO-PUTA NA SVETU": "Ovo je geopolitički košmar!"
Crna Gora moli Evropsku uniju za pomoć, pozajmili od Kine milijardu američkih dolara koje ne mogu da vrate
Crna Gora zamolila je Evropsku uniju za pomoć pri otplati pozajmice od milijardu američkih dolara koju je uzela od Kine kako bi dovršila nedovršeni putni projekat, javlja Financial Times.
ŽELITE DA IDETE U PREVREMENU PENZIJU? Detaljno uputstvo kako ostvariti to pravo pre nego se pravila postrože
UČENICI ŽELJNI ŽIVE REČI: Plan povratka đaka u školske klupe
PREDUZETNICI, OPREZ: Danas ističe rok za plaćanje treće rate dugovanog poreza
Saga o nedovršenom projektu koji gradi državna firma China Road and Bridge Corporation deo je veće geopolitičke borbe za uticaj na periferiji Evropske unije, a odgovor Brisela na molbu Podgorice odrediće odnos Unije s regionom.
- Crna Gora dovoljno je mala da EU odluči da joj pmogne refinansirati tu pozajmicu - rekao je za Financial Times ministar finansija Crne Gore Milojko Spajić.
- To će za Uniju biti mala, ali laka pobeda - dodao je.
Stefan Vladisavljev, analitičar za spoljnu politiku u think-tanku Beogradski fond za političku izvrsnost, rekao je da je prvi put da se Crna Gora ili neka druga zemlja sa Zapadnog Balkana zbog rastućeg kineskog uticaja obratila Evropskoj uniji.
- Nismo čuli da je neko od Brisela tako otvoreno tražio pomoć u borbi protiv toga.
Crna Gora alarmirala je mnoge kada je 2014. godine s kineskom bankom Ekslm potpisala dogovor o finansiranju 85 posto troškova auto-puta pomoću pozajmice od nešto manje od milijardu američkih dolara.
Spajić kaže da je prva deonica puta koja je izgrađena bila dugačka 41 kilometar te da je plaćena 820 miliona evra, što je čini jednom od najskupljih auto-puteva na svetu. Spomenuta deonica predstavlja tek jednu četvrtinu od ukupne dužine planirane ceste.
- Trenutno se oslanjamo na Kinu kada je reč o infrastrukturi... geopolitički gledano, situacija je dramatična - rekao je Spajić te dodao da se Crna Gora u turizmu, svojoj najvažnijoj privrednoj grani, oslanja na goste koji nisu stanovnici Evropske unije.
- Moramo se bolje povezati sa svojim saveznicima iz Evropske unije. Moramo se uskladiti s ekonomijom - nadovezao se ministar finansija.
Rusija je dosad bila jedan od najvećih investitora u Crnu Goru, koja se nada da će 2024. godine dobiti zeleno svetlo za ulaz u Evropsku uniju.
Spajić je rekao da će Crna Gora finansijsku pomoć tražiti od brojnih zapadnih organizacija, uključujući i od Evropske komisije, Evropske investicione banke te Evropske banke za obnovu i razvoj. Unija je rekla da je spremna pomoći Crnoj Gori, ali je zvaničnik Komisije rekao da će se teško pronaći prikladni finansijski instrument preko kojeg će se pomoć realizovati. Taj će zadatak biti tim teži jer je projekt bio pred završetkom.
- Politički gledano, želimo da pomognemo... Ali veličina pozajmice nije proporcionalna ekonomiji države pa nije očito koja će se mehanizam upotrebiti - rekao je zvaničnik.
Zvaničnik je dodao i da će se Crna Gora morati obavezati da će sprovesti određene fiskalne reforme, a naznačio je i da cestovni projekat nije u skladu sa standardima Evropske unije.
Ugovor o izgradnji auto-puta potpisala je Vlada Republike Crne Gore koja je avgustu 2020. godine nakon 30 godina izgubila vlast u toj zemlji, a koju je predvodila Demokratska partija socijalista aktualnog predsednika države Mila Đukanovića. Odluka da se krene u izgradnju spomenutog auto-puta preispitivana je više puta, a dve studije isplativosti objavljene 2006. i 2012. godine zaključile su da je ona ekonomski neisplativa.
Ista je ta vlada neposredno pre kraja svog mandata s kinesko-crnogorskim konzorcijumom potpisala 54 milijuna evra težak ugovor o izgradnji termoelektrane.
Kina je vlasnik jedne četvrtine crnogorskog inostranog duga. Uprkos tome što su radovi na cesti više puta odgađani, prva rata duga na naplatu stiže u julu 2021. godine.
Ako Crna Gora ne bi ispunila svoje obaveze, Kina bi dobila pravo da raspolaže s crnogorskim zemljištem koje je ta zemlja dala kao jamstvo.
Aktualna crnogorska vlada, koju vodi premijer Zdravko Krivokapić iz koalicije "Za budućnost Crne Gore" te koja je u decembru 2020. godine preuzela vlast u zemlji, suočava se brojnim izazovima.
Jedan od njih je svakako činjenica da je crnogorski turizam, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, prošle godine pao za 15 posto.
Spajić je rekao da Podgorica s Pekingom pregovara oko još jednog duga koji je težak 127 miliona evra.
Posmatrači apel Crne Gore vide kao priliku za Brisel.
- Unija se treba uključiti - rekla je Tena Prelec, stručnjak za regiju sa Univerziteta Oksford.
- Crna Gora je u dvorištu EU. Unija uključenjem u ovaj slučaj može pokazati da je pravi igrač, pravi geostrateški faktor - zaključila je Prelec.