DOLAZI LI PORESKIM RAJEVIMA KRAJ? Otkriveno zašto "dogovor veka" najrazvijenijih zemalja može da utiče pogubno
Najrazvijenije zemlje sveta postigle su sporazum da kompanije plaćaju porez od 15 odsto tamo gde i ostvaruju prihode
To bi praktično značilo ukidanje poreskih oaza i donošenje milijarda u državne blagajne. Imajući u vidu da bi odluka zemalja G7 mogla da budu pritisak i na ostatak sveta, pitanje koje sada brine mnoge kompanije je koliko su njihove zemlje bliske ovakvoj olduci i koliko bi im nova praksa mogla desetkovati prihode.
GRUPA G7 POSTIGLA NEVEROVATAN DOGOVOR: Uvodi se minimalni korporativni porez za multinacionalne kompanije
Stiže promena propisa: Vlasnici kriptovaluta u Srbiji od ovog datuma plaćaju porez!
PLAĆANJE POREZA ZA MESEC JUN! Prvi na meti estradni menadžeri
Za srpske biznismene godinama unazad najpopularnija ofšor desetinacija bila je Kipar, a danas su na vrhu liste Hong Kong i Singapur. I dok su destinaciju gde su vlasnici registrovali svoje biznise menjali, razlozi zbog kojih su se okretali ofšor zonama su ostali isti - i kreću se od nižih poreza po mnogim osnovama preko lakših i isplativijih procedura za osnivanje kompanija i otvaranje bankovnih računa, pa sve do isplate dividendi.
Ekonomisti su saglasni u mišljenju da poreski sporazum neće naškoditi kompanijama ukoliko ga ne podrže zemlje koje se smatraju poreskim rajevima, poput Irske, čija ekonomija cveta od priliva milijardi dolara investicija multinacionalnih kompanija upravo zbog nižih poreza koje ta zemlja ima.
- Nijedna država iz G7 trenutno ne naplaćuje tako nisku stopu, a razrada detalja, uključujući i dogovor s većim brojem manjih zemalja, iziskuje još dosta rada", izjavio je Ijan Vlijams, analitičar za strateška i ekonomska istraživanja u kompaniji Pil Hant.
Podaci NBS o platnom prometu sa inostranstvom pokazuju da su građani Srbije u periodu od januara do avgusta 2020. godine izvršili plaćanja prema ofšor zonama u vrednosti od 731,1 miliona evra.
Najznačajnije transakcije u prvih osam meseci prošle godine odnose se na promet ostvaren sa Hong Kongom (546,1 miliona evra), Singapurom (129,2 miliona evra), Britanskim Devičanskim Ostrvima (19,7 miliona evra), Libanom (9,6 miliona evra) i Lihtenštajnom (7,6 miliona evra).
Najveći deo plaćanja obavila su preduzeća koja su registrovana za proizvodnju sirovog gvožđa, čelika i ferolegura (23 odsto), eksploataciju ruda ostalih crnih, obojenih, plemenitih i drugih metala (16), nespecijalizovanu trgovinu na veliko (10), trgovinu na veliko električnim aparatima za domaćinstvo (8 odsto), proizvodnju računara i periferne opreme (6) i eksploataciju sirove nafte (4 procenta).
Konsultant za strana ulaganja, Milan Kovačević kaže za "Blic Biznis" da sporazum G7 još uvek ima nekoliko nejasnoća.
- Nije jasno da li će se u sklopu predloga, velikom kompanijom smatrati ukupna konsolidovana kompanija, da li je 15 odsto poreza donji minimum, kao i da li se radi o porezu na dobit ili na dividendu. Takođe nije napravljena razlika između razlike u bogatstvu i razlike u trošenju tih kompanija - ocenio je Kovačević uz opasku da "šta god da se uradi da će ofšor kompanije generalno opstati".
- Postoji broj zemalja koje neguju takve kompanije u svojoj privredi, i koje od njih imaju neposrednu korist, a to je između ostalog i da se zapošljavaju njihove adminstracije, advokati, revizori itd. Postoji i sve više bilateralnih sporazuma o porezima između država, i sumnjam da će oni moći tako lako da se diraju. Ovo mi pre liči kao ideja da se oporezuju multinacionalne kompanije, i da je to pokušaj da će se oporezivati nove kompanije koje su nastale relativno brzo usled razvitka informacionih tehnologija - zaključuje Kovačević.