fbpx
Skip to main content
mobilni telefon

DRŽAVI DAJU I DO 90 ODSTO ZARADE: Kako zemlje u svetu tretiraju frilensere i zašto su naši prvi susedi na POSEBNOJ LISTI

Foto: Profimedia
U nekim zemljama su skoro deceniju na snazi regulative koje prepoznaju frilensere, piše Startit.

Na primer na Malti su zaposleni izjednačeni s frilenserima, ako za poslodavca obavljaju sličan posao kao i njegovi standardni zaposleni. U Portugalu ne postoji potpuno izjednačenje, ali su pravno zaštićeni u smislu zabrane mobinga, diskriminacije i bezbednosti na radu.

BIL GEJTS NA INTERVJUU ZA POSAO: Koliku je platu tražio i kako se snašao, da li treba da učimo od njega? (VIDEO)

BIL GEJTS NA INTERVJUU ZA POSAO: Koliku je platu tražio i kako se snašao, da li treba da učimo od njega? (VIDEO)

Imate više od 40 godina? Ovo su tri razloga zašto je dobro da sada pokrenete svoj biznis

Imate više od 40 godina? Ovo su tri razloga zašto je dobro da sada pokrenete svoj biznis

ŽELITE DA BUDETE USPEŠNI U SVOM POSLU: Predstavljamo vam 13 stvari koje ponedeljkom treba da radite

ŽELITE DA BUDETE USPEŠNI U SVOM POSLU: Predstavljamo vam 13 stvari koje ponedeljkom treba da radite

Međutim, ono što je poslednih dana glavno pitanje, jeste koliko frilenseri plaćaju poreze u drugim državama i šta za to dobijaju. Kao nekakvi „frilens rajevi” često su se pominjali Bugarska, Rumunija i Poljska.

Rumunija

U Rumuniji se frilenseri registruju i sa svojim poslodavcima sklapaju ugovore. To mogu da čine kroz ugovore za ovlašćeno fizičko lice, što bi kod nas bilo najsličnije obavezama koje imaju preduzetnici, ili da sklope ugovor o autorskim pravima.

Porez na dohodak frilensera u Rumuniji iznosi 16 odsto. Što se penzijskog osiguranja tiče mogu da plaćaju pun izos od 26,3 odsto, ali mogu i da plaćaju 10,5 procenta čime se njihova penzija umanjuje. Ukoliko zarađuju manje od 300 evra, mogu da izaberu da ne plaćaju to osiguranje, ali onda nemaju prava na penziju.

Zdravstveno osiguranje je drugačije rešeno i ono je obavezno. Iznosi 5,5 odsto prihoda iz prethodne godine i plaća se četiri puta godišnje.

Bugarska

Bugarska se često pominje kao zemlja u kojoj treba otvoriti firmu, jer ima najniže poreze u EU. Osnivanje d.o.o. u toj zemlji je oko 150 evra, a nekoliko domaćih kompanija nude pomoć i posredništvo u tom procesu, s obzirom na to da su uslovi za pokretanje takvog pravnog lica minimalni.

Ono što treba da platite je dobit firme od 10 odsto, a toliki procenat se uzima i na lične prihode. Porez na dividende, ako odlučujete da tako povlačite novac iz firme, jeste 5 odsto.

Keln, Nemačka
Keln, Nemačka
Foto: Profimedia

Nemačka

Nemački frilenseri ne plaćaju porez na dobit, ali plaćaju porez na dohodak (14-42 odsto), kao i PDV od 19 odsto, mada on može biti i niži u zavisnosti od usluge koju pružaju.

Što se tiče socijalnih prava poput penzije i zdravstvenog osiguranja, za to nemaju nikakve obaveze prema državi, ali nemaju ni prava, već treba da se odluče za neki od privatnih fondova. Takođe, tamošnji frilenseri ne moraju da se registruju.

Belgija

U Belgiji frilenseri prolaze kao naši preduzetnici koji vode knjige. Porez na dohodak je 25-50 odsto u zavisnosti od visine zarade, a oni koji zarađuju više od 25.000 evra godišnje ulaze u PDV sistem, koji je 21 odsto.

Uz to postoji socijalno osiguranje od oko 22 procenta, koje se kao i u Rumuniji plaća četiri puta godišnje, a njime su pokriveni zdravstveno, penziono, ali i dečiji dodatak i osiguranje za trudnice.

Poljska

U Poljskoj se može dogoditi da će nalogodavac plati 20 odsto poreza na usluge frilensera, što može uticati na to da umanji ugovorenu naknadu.

Način na koji se reguliše vaš rad jeste kroz dve vrste ugovora s nalogodavcem. To su ugovor o proviziji, što bio mogao da bude pandan našem ugovoru o delu, gde naplaćujete uslugu koju pružate, ili ugovor o mandatu, sličan našem ugovoru o privremeno-povremenim poslovima, gde izvršavate određene dužnosti u okviru određenog radnog vremena.

Što se plaćanja doprinosa tiče, po prvom tipu ugovora ono nije obavezno, dok ih u drugom slučaju pokriva poslodavac.

SAD
SAD
Foto: Profimedia

Sjedinjene Države

Prema istraživanju iz prošle godine, 92 odsto frilensera u Americi ne može da uzme odmor, međutim problem sa slobodnim danima u toj zemlji imaju i stalno zaposleni. Njihova prosečna godišnja zarada za puno radno vreme, s više od tri godine iskustva je nešto preko 70.000 dolara, piše Startit.

Kako su sagovornici Forbsa savetovali, porezi su toliko komplikovani, kao i zakoni, da treba uzeti poreskog savetnika, prenosi Startit. Postoji porez za socijalno osiguranje i zdravstvenu zaštitu od 15,3 procenta, koje plaća frilenser. Takođe treba da platiti porez na samozapošljavanje, a on zavisi od mnogo faktora, ali ko ne može da se snađe ili ne želi da plati knjigovođu, najbolje da razreže 30 procenata, a ako niste sigurni čak i 40 odsto.

Zatim postoji porez na projektovani prihod, koji treba redovno plaćati, ali njegova visina je takođe varijabilna. U zavisnosti od grada i države, takođe mogu postojati dodatni porezi, tako da je teško napraviti jedinstveni presek toga koliko tamošnji frilenseri izdvajaju za poreze, ali to je svakako više od 30 odsto.

SD vesti

SD novčanik

SD posao

SD obrazovanje

SD energetika

Vremenska prognoza
Clear sky
-2 Beograd