HRVATSKA SVE VIŠE TONE: Spoljni dug DUPLO VEĆI u odnosu na Srbiju, iako ima upola manje stanovnika
Prema najnovijim podacima koji nam stižu iz Hrvatske, bruto inostrani dug na kraju 2019. godine iznosio je 40,9 milijardi eura, što čini 75,7 posto BDP-a, čime je nastavljeno njegovo smanjivanje koje traje od 2015. godine, no u ovoj godini analitičari očekuju njegov rast kao posledicu krize uzrokovane korona virusom.
- U ovoj godini, usled novonastale i neočekivane situacije vezane na pandemiju korona virusa koja je prouzrokovala zastoj na globalnom nivou kao i u domaćoj proizvodnji, očekujemo pogoršanje pokazatelja vanjske ranjivosti Hrvatske. Uz povratak salda ne tekućem računu bilanse plaćanja u negativan teritorij, prvi put od 2013. godine, očekujemo i porast bruto inostranog duga u nominalnom i relativnom izrazu - kažu analitičari Raiffeisen banke (RBA).
MOMCI I DEVOJKE, SVAKA ČAST! Ono što zaposleni u Meridianu rade za svoju Srbiju je za veliko poštovanje
PRIVREDNICIMA U SRBIJI JOŠ DVE MILIJARDE EVRA: Na raspolaganju od utorka, kompletiran paket ekonomskih mera
Godfri: "Mere Vlade Srbije garantuju brz oporavak privrede"
Uz to, drže da će snažan pad domaće aktivnosti uticati na porast udela bruto inostranog duga u bruto domaćem proizvodu koji bi se mogao približiti vrednosti od 90 posto.
- S druge strane, nastavak ekspanzivnih monetarnih politika vodećih središnjih banaka kroz niske će kamatne stope delimično ublažiti rast troškova inostranog zaduživanja i tako delovati u pozitivnom smeru - kažu u RBA-u.
Što se tiče podataka za 2019., najveći doprinos smanjenju vanjskog duga na godišnjoj vrednosti došao je od smanjenja vanjske zaduženosti javnog sektora.
S podacima za 2019. godinu, potvrđen je prestanak razduživanja ostalih domaćih sektora čiji je bruto inostrani dug krajem prošle godine bio u vrednosti od 16,7 što je ista vrednost kao i na kraju 2018.
Pri tome je udeo bruto inostranog duga ostalih domaćih sektora u ukupnom bruto inostranog dugu porastao na 40,8 posto, s 39 posto na kraju 2018.
Bruto inostrani dug finansijskog sektora tj. domaćih banaka koji je krajem prošle godine iznosio 3,9 milijardi eura, na godišnjoj vrednosti se spustio za 136 miliona kuna ili 3,3 posto. Pri tome je udeo bruto inostranog duga finansijskog sektora u ukupnom bruto inostranom dugu porastao na 6,6 posto, s 9,5 posto na kraju 2018. godine.
Sa druge strane, kada uporedimo BDP Srbije, koja u ovom trenutku broji duplo više stanovnika nego Hrvatska, za 2019. godinu ukupan iznos inostranog zaduženja iznosi svega 23.3 milijarde.
Najnovije procene Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) govore da bi hrvatska privreda u ovoj godini mogla da zabeleži pad od devet odsto, piše Index.hr, i to bi bio najveći pad među evropskim zemljama u razvoju. Na istoj listi, ova međunarodna finansijska institucija stavila je Srbiju na najbolju poziciju.
Posmatrajući devet zemalja u okruženju, Srbija će prema procenama MMF, ove godine zabeležiti najmanji pad privredne aktivnosti od minus tri odsto. Najbolja drugoplasirana, uz privredni pad od minus 3,1 procenat, biće Mađarska, slede Severna Makedonija i Bugarska...
MMF istovremeno procenjuje da će Srbija već naredne godine zabeležiti imponzantan rast od 7,5 odsto i biti lider u okruženju.
Za Srbiju se takođe predviđa pad od tri odsto u ovoj i rast od 7,5 odsto u narednoj godini. Srbija je pre virusa očekivala privredni rast od četiri procenta, a u 2019. je imala skok BDP-a od 4,2 odsto.
Posmatrajući razvijene evropske zemlje i stanje njihovih privreda u ovoj godini, Srbija će ponovo biti u prednosti.
Besplatan internet za učenje programiranja na portalu petlja.org
LEPA VEST ZA FIRME: MUP Srbije omogućio potvrde za SVE KOMPANIJE koje konkurišu na tenderima u inostranstvu
PORAŽAVAJUĆE BROJKE U SAD: Za samo mesec dana 22 MILIONA Amerikanaca ostalo bez posla
KINEZI RADE "KAO MRAVI": U pripremi ulazno okno za tunel Munjino brdo (FOTO)
NAJVEĆI PROFITER KORONA KRIZE: Dok se ekonomije raznih zemalja urušavaju, NJEMU CVETAJU RUŽE