PRED KOLAPSOM POSAO KOJI MNOGI SRBI RADE U NEMAČKOJ: Sumorne prognoze za ovu godinu, "Ovo je najniži nivo od 2009!"
Stambena izgradnja je u velikoj krizi.
Politički cilj ove nemačke koalicione vlade bio je da godišnje bude izgrađeno 400 hiljada novih stanova. U 2023. godini radilo se o 260 stambenih jedinica, a Minhenski ekonomski institut IFO procenjuje da bi ove godine moglo da bude još 45 hiljada stanova manje.
MALI NAJAVIO OZBILJNO POJAČANJE: "Do maja stižu još dva širokotrupna aviona za Er Srbiju"
CENA OD JEDNOG EVRA MU DONELA PRAVO BOGATSTVO: Ivan je odlučio da rizikuje i sada zarađuje 30.000 DINARA SVAKOG DANA (FOTO)
OVO JE NAJPOHLEPNIJI ULIČNI PRODAVAC IKADA: Kada je Beograđanka čula cenu badnjaka samo što se nije šlogirala, mnogima je i 2000 dinara mnogo, ali ovo je preterano
Ekonomski stručnjaci i strukovna udruženja građevinskog sektora saglasni su da će 2024. biti još gora. Procene tek neznatno variraju i kreću se od minimalnog smanjenja ionako loše prošle godine - kako procenjuje Berlinski institut za ekonomska istraživanja (DIV) do 13% manjeg broja završenih stanova u 2024. godini, odnosno jedva 235.000 više stambenih jedinica, kako procenjuje Feliks. Pakleppa iz Udruženja srednjih i porodičnih građevinskih preduzetnika.
Stanje u građevinskom sektoru najbolje se vidi u stanogradnji
Ekonomista Ifo-Instituta Ludvig Dorfmajster ističe da je broj završenih stanova u stambenim zgradama i dalje relativno dobar, ali je pravi problem u završetku porodičnih ili dvokrevetnih zgrada, pa tamo gde investitor nije firma, često su pojedinci ili veoma mali preduzetnici. Njegova procena je da će u celoj 2024. godini i u celoj Nemačkoj biti izgrađeno još samo oko sedamdeset hiljada ovakvih stambenih zgrada, što je najniži nivo od 2009. godine.
Ko će platiti novi stan?
Još na početku pandemije počele su poteškoće u snabdevanju, a to je izazvalo lavinu poskupljenja gotovo svega što je potrebno u građevinarstvu. Postao je problem nabaviti okove, čak i šrafove i vijčanu robu, problem je bio i nabavka delova za mehanizaciju do drvnog sektora i drvoprerađivačkih pogona. Zatim je usledio rat u Ukrajini, koji je drastično povećao cenu energenata – a građevinski sektor je ponovo bio žrtva. Zato što je energija esencijalni sastojak keramičkih pločica i mnogih drugih građevinskih materijala, od gipsa do cementa i cigle – da ne pominjemo aluminijum.
Uporedo sa cenama počele su da rastu i kamate na bankarske kredite, kako za firme, tako i za nesuđene vlasnike stanova, tako da su i sopstvena četiri zida ostala samo nedostižan san. A to znači i da narudžbine nema: „Već je gorka realnost da svako drugo preduzeće u stanogradnji ima problema sa popunjavanjem knjiga narudžbi“, kaže predsednik Udruženja građevinske industrije Tim Oliver Miler.
Održan i krizni sastanak
U kabinetu kancelara održan je i krizni sastanak o problemima stambene izgradnje, ali su jedva tri meseca nakon tog sastanka svi dogovoreni oblici podsticaja ili suspendovani ili stavljeni na čekanje, svedočio je Miler. „Ne postoji čak ni jasna perspektiva za naredne godine, tako da postoji ogromna neizvesnost na tržištu.
To znači samo jedno: prema istraživanju instituta ifo, već ovog decembra i bez obzira na godišnje doba bilo je posla za samo 66 odsto kapaciteta građevinskih preduzeća u visokogradnji. Ovo je najniži nivo od proleća 2010. i tu je Miler jasan: „S obzirom na ovakav razvoj događaja, 2024. ćemo morati da otpustimo poslove u građevinskom sektoru prvi put od 2008. godine. Sada je u pitanju samo sprečavanje masovne obustave radova na gradilištima“, što bi bilo dramatično za stambeni sektor, ali i u društvu gde će građanima biti još teže i skuplje da pronađu stan koji mogu da plate, piše Dojče vele.
Izvor: Srbija Danas/Jutarnji list/DW/ALO!