Komercijalna banka omogućila Slađani Jelić da na porodiljskom prima 970 hiljada dinara, a druge zaposlene diskriminisala

Naime, Jelić u decembru mesecu 2017. godine koristi pravo na odsustvo radi nege deteta, u skladu sa odredbama Zakona o radu, odnosno trudničko, porodiljsko, pa odsustvo radi nege deteta.

Jelić je od strane Upravnog odbora, tačnije od predsednika Upravnog odbora Mile Milošević Korugić, u martu mesecu 2018. godine dobila da potpiše aneks ugovora o radu kojim je sprovedena odluka da dobija “novčano primanje” preko zakonskog minimuma. To novčano primanje aneksom nije precizirano, ali se ispostavilo da iznosi 720 hiljada mesečno.

Aneks ugovora koji je potpisala Slađana Jelić pogledajte u prilogu:

Dakle, Slađana Jelić pored zakonskog minimuma za trudnice i porodilje od 250 hiljada dinara odnosno iznos od 5 prosečnih zarada na nivou Republike Srbije, prima u tom periodu od Komercijalne banke još 720 hiljada dinara, što ukupno iznosi 970 hiljada. Jelić je bez obzira što zakon propisuje dugačije ovim ostvarila pravo da prima punu zaradu, odnosno kako je aneksom to definisano “novčano primanje”, a da na osnovu nadoknade zarade za porodiljsko odsustvo prima refundaciju od države.

Dakle, država je Komercijalnoj banci refundirala iznos od 250 hiljada dinara, a Komercijalna banka je Slađani Jelić pored tih 250 hiljada dinara, isplaćivala tzv. “novčana primanja” u iznosu od 720 hiljada dinara.

Nakon što je sindikat zaposlenih Komercijalne banke uputio dopis o toj situaciji Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, izvršena je vanredna inspekcija koja je sprovedena bez prethodnog obaveštenja rukovodstva Komercijalne banke.

Na osnovu stanja koje je inspekcija utvrdila u Komercijalnoj banci, a po pitanju Slađane Jelić konstatovano je da je poslodavac u ovom slučaju Komercijalna banka, imala samo sa Jelić zaključen takav ugovor iako je u trenutku inspekcije na trudničkom i pododiljskom bilo još 74 zaposlene u toj banci. Na taj način, je prema konstantaciji inspektora, Komercijalna banka Slađanu Jelić stavila u povoljniji položaj u odnosu na druge zaposlene, pa su svih ostalih 74 zaposlenih imale pravo na žalbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti.

Dakle, Komercijalna banka na ovaj način diskriminisala je 74 zaposlenih trudnica i porodilja, a Slađani Jelić dala privilegiju.

Što se tiče Aneksa ugovora koji je Slađana Jelić sklopila, inspekcija je utvrdila da kontrolu isplate predviđene Aneksom može izvršiti Narodna banka Srbije koja i vrši kontrolu nad radom banaka, a da su u cilju ispitivanja činjenica u slučaju Slađane Jelić postojali elementi zloupotrebe službenog položaja.

Zvanične odgovore od Komercijalne banke i Slađane Jelić na naša pitanja do objavljivanja ovog teksta nismo dobili.