KOMPROMISOM DO EKONOMSKOG OPORAVKA EU: Novi paket obuhvatio kraći period i 26 milijardi evra manje

Evropska unija / Izvor: Profimedia

Austrija, Danska, Holandija i Švedska najviše doprinele neuspehu poslednjeg pokušaja pregovora o Višegodišnjem finansijskom okviru.

Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta, objavio je predlog Višegodišnjeg finansijskog okvira za period od 2021. do 2027. godine i plan za ekonomski oporavak Evropske unije, u kojem je ponudio ustupke različitim grupama zemalja članica, kako bi lakše prihvatile ceo paket mera.

MINISTAR DAČIĆ SAVETUJE: Dobro se informišite pre odlaska na putovanje, situacija se menja iz dana u dan

KORONA DONELA BESPLATNA LETOVANJA! Jedna evropska zemlja daje BESPLATNE BORAVKE!

ZA NJIH RADNO VREME I KORONA NE POSTOJE: Srpski seljaci su na njivama od jutra do mraka, po najvećim vrućinama (FOTO)

Mišelov predlog, objavljen u petak, naći će se na sastanku lidera zemalja članica EU krajem sledeće nedelje. Sastanak će biti održan u petak i subotu, 17. i 18. jula, a postoji mogućnost da bude produžen i na nedelju. Ukoliko dogovor ne bude postignut, u toku ovog meseca će najverovatnije biti održan još jedan samit, a kao mogući datumi spominju se 27. i 28. jul.

Za razliku od predloga Evropske komisije, Mišelov paket obuhvata nešto kraći vremenski period, od 2021. do 2027. godine, kao i 1.074 milijardi evra, što je za 26 milijardi manje nego prema predlogu Evropske komisije.

500 evra / Izvor: Profimedia/ilustracija

Ovaj ustupak u Mišelovom planu učinjen je tzv. "štedljivoj četvorki" - Austriji, Danskoj, Holandiji i Švedskoj, koje su imale najviše primedbi na plan oporavka i visinu iznosa, kao i na činjenicu da se najveći deo sredstava za oporavak dodeljuje kao bespovratna pomoć.

Upravo su ove četiri zemlje najviše doprinele neuspehu poslednjeg pokušaja pregovora o Višegodišnjem finansijskom okviru krajem febuara. Ovim zemljama Mišelovim planom ponuđen je još jedan ustupak, a reč je o zadržavanju rabata. Sistem rabata uveden je kako bogatije članice EU ne bi uplaćivale nesrazmerno više novca u odnosu na njihov bruto nacionalni dohodak, te je za svaku od ovih zemalja Mišel predložio paušalni iznos kako bi se smanjo njihov doprinos budžetu.

Predsednik Evropskog veća je u svom planu zadržao predlog za oporavak u iznosu i obliku u kojem ga je formulisala Evropska komisija, a to ide u prilog drugoj grupi zemalja koje su najviše pogođene krizom izazvanom pandemijom i koje su i pre pandemije bile u krizi, sa visokim javnim dugom i malim fiskalnim kapacitetom.

Kako bi mogle da koriste sredstva predviđena Mišelovim predlogom, zemlje članice moraće da izrade svoje nacionalne planove za oporavak i reforme za period od 2021. do 2023. godine, u skladu sa preporukama koje Komisija upućuje svim članicama, a koje su one slabo sledile.

Prema Mišelovom planu, vraćanje duga kojim će se finansirati oporavak trebalo bi otpočne od 2026. godine, a ne 2028, kako je to predlagala Evropska komisija.

Plan predsednika Evropskog veća podrazumeva da se u budžetu predvide posebna sredstva u visini od 5 milijardi evra namenjena za pomoć državama i sektorima koji su najviše pogođeni izlaskom Velike Britanije iz EU.

Za mala i srednja preduzeća na Zapadnom Balkanu 70 miliona evra