Komunalni, plastični, ambalažni: Neiskorišćeno 10 miliona tona OTPADA u Srbiji, kako ga vratiti u proizvodnju?

otpad / Izvor: Foto: Printscreen/RTS

Domaći privrednici rešenje vide u cirkularnoj ekonomiji

Pored više od 2.000 divljih deponija u Srbije ima samo 10 sanitarnih odlagališta i 120 opštinskih koja ne zadovoljavaju ni minimalne standarde. Rešenje problema i naši privrednici vide u cirkularnoj ekonomiji, jer taj koncept povećava udeo obnovljive i zelene energije.

POLA GODINE OD PROGLAŠENJA PANDEMIJE: Ko su najveći gubitnici, a ko je najviše profitirao?

BENEFITI VAŠINGTONSKOG SPORAZUMA: Kojim energetskim potencijalima će se okrenuti Srbija?

"Srbija spremna za drugi talas epidemije": Ministar Nedimović obećava da niko neće biti ostavljen na cedilu

Cirkularana ekonomija", koja podrazumeva vraćanje otpada kao sirovine ponovo u proizvodnju – novi je koncept privrednog razvoja koji daje odlične rezultate u Evropskoj uniji. Velika je šansa i za našu zemlju. Srbija, samo za tri godine, razvojem te oblasti mogla bi da otvori 30 hiljada novih radnih mesta.

Komunalni, plastični, ambalažni, elektronski, energetski, rudrski otpad – u Srbiji ga godišnje skupimo 12 miliona tona. A tek 15 posto te količine se tretira, mada su mogućnosti ogromne.

Samo od njive do trpeze, recimo, sakupimo milion tona i umesto da to preradimo u biogorivo, ta količina završi na deponiji isparavajući metan u atmosferu.

-Sa druge strane, velika količina industrijskog otpada takođe ostaje neiskorišćena. Nekoliko miliona tona samo ležećeg pepela iz Termoelektrana završi na deponijama od čega se iskoristi užasno mala količina koju preuzme neka od cementara. Da vas podsetim samo čak postoje propisi o obaveznom korišćenju letećeg pepela u putogradnji u građevinarstvu ali se vrlo slabo preimenjuju, kaže Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu.

Prioritet je sređivanje deponija. Pored više od 2.000 divljih deponija u našoj zemlji ima samo 10 sanitarnih odlagališta i 120 opštinskih koja ne zadovoljavaju ni minimalne standarde.

-S obzirom da je to nekako ostavljeno više na entuzijazmu praktično lokalnih opština, vrlo su male kazne ukoliko se opštine ne organizuju za primarnu selekciju. Ja prosto mislim da je potrebno uvesti ekomnnomske mere, kaže Jelena Kiš iz Saveza za životnu sredinu - NALED.

I domaći privrednici rešenje vide u cirkularnoj ekonomiji
Rešenje problema i naši privrednici vide u cirkularnoj ekonomiji, jer taj koncepte povećava udeo obnovljive i zelene energije, preduzećima smnjuje troškove proizvodnje, a državi povećava BDP.

-Velike zemlje kao Nemačka, Austrija, Skandinavija jako puno otpada spaljuju. Znači koriste ga kao energent. Naravno danas je cilj da otpad ipak iskoristite kao sirovinu a ne samo kao energent, ili da je smestite na deponiju, kaže Jovović.

Siniša Mitrović iz Centra za cirkularnu ekonomiju PKS-a kaže da je najbolja šansa za proces tranzicije srpske ekonomije jeste napuštanje linearne ekonomije "proizvedi -upotrebi-baci" na proces cirkularne ekonomije "proizvedi-upotrebi-proizvedi.

-Mi tu vidimo kao veliku šansu da ono što je otpad u velikim kompanijama u stranim direktnim investicijma da postane sirovina za neku novu industriju u malim, srednjim i mikro preduzećima, kaže Mitrović.

Jelena Kišnavodi da podstiče se reciklaža i ono što je najbitnije jeste da vi kada stavljate neki proizvd na tržište Evropske unije da on mora da bude reciklabiran.

-Znači to su neke stvari koje se imlementiraju u samoj proizvodnji, kaže ona.

Domaćinstva, ugostiteljski i javni sektor su najveći proizvođači komunalnog otpada a kontejnera za odvajnje abalažnog i papirnog otpada od ostataka hrane još je nedovoljno. Zato za početak treba krenuti od najosnovnijeg – ubrzati obaveznu selekciju otpada ne samo u gradovima već i u selima.

POGLEDAJTE KAKO IZGLEDA NAJBOGATIJE SELO NA SVETU: Ni jedan stanovnik nema ispod 250.000 dolara na računu (VIDEO)