KORONA JE POTPUNO UNAZADILA CRNU GORU: Prihodi niži za 12 miliona nego lani, pad turizma 80 odsto
Rashodi su bili 1,15 milijardi i pali su u odnosu na plan 6,5 miliona (0,6 odsto), a u odnosu na prošlu godinu veci su 113,5 miliona (10,9 odsto).
Budžetski deficit za sedam meseci je 271 milion ili 5,9 odsto BDP.
STIŽE NOVA POMOĆ! DANAS ISPLATA HOTELIJERIMA: Određena je suma koju će svako od njih dobiti po krevetu i po objektu
SRBIJA U KORAK SA VREMENOM: Reguliše se promet digitalnih valuta i unapređuje likvidnost
DA LI U SRBIJI I DALJE NEMA RODNE RAVNOPRAVNOSTI? Zašto u Srbiji nema mnogo gazdarica i onih koje su vlasnice imanja
- Neto priliv stranih direktnih investicija bio je 285,8 miliona, 18,4 odsto više. Ukupne investicije su pale 6,3 odsto na 419,8 miliona zbog nižih vlasničkih ulaganja za 51,3 odsto. Od toga su investicije u kompanije i banke pale 55,2 odsto, a priliv po osnovu ulaganja u nekretnine 45,3 odsto. Priliv SDI u formi interkompanijskog duga veći je 53,2 odsto, dok je odliv manji 35,2 odsto - navodi se u makroekonomskim indikatorima Ministarstva finansija Crne Gore.
Bankarski sektor je u prvih sedam mjeseci sačuvao stabilnost. Ukupna aktiva banaka je porasla 1,5 odsto na 4,57 milijardi, dok je ukupan kapital povećan za 5,8 odsto. Ukupni krediti su porasli šest odsto na 3,18 milijardi zbog rasta kredita privrede od 8,5 odsto i stanovništva 6,9 odsto.
Nekvalitetni krediti su porasli 9,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ukupni depoziti su pali 3,4 odsto na 3,3 milijarde. Realni sektor je i dalje nelikvidan, u blokadi je bilo 18.544 firmi za 690 miliona eura, što je rast od 6,3 odsto.
Zaposlenih manje 9,4 odsto
Prosečan broj zaposlenih za sedam meseci bio je 174.170 i manji je za 9,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Stopa nezaposlenosti je na kraju jula iznosila 18,3 odsto i veća je 0,8 procenata na godišnjem nivou.
Prosečna neto zarada je u julu iznosila 521 evro i veća je dva odsto, na godišnjem nivou, a prosečna penzija od 290 evra je ostala na prošlogodišnjem nivou.
Spoljnotrgovinski deficit smanjen je za 19,8 odsto, usljed kontinuiranog pada izvoza i uvoza.
- Izvoz robe je bio 199,9 miliona i manji je 12,5 odsto zbog smanjene potražnje EU. Glavni crnogorski izvozni proizvodi beleže pad – električna energija 12 miliona, gvožđe i čelik 4,4 miliona, boksit 3,7 miliona, aluminijum 2,8 miliona, pića 1,3 miliona i pluta i drvo za milion. Uvoz je bio 1,22 milijardi i manji je za 18,7 odsto, zbog manjih investicija u infrastrukture i turizam. Uvoz mašina i transportnih uređaja je manji za 58,3 miliona, nafte i naftnih derivata 51,4 milion, proizvoda od metala i nemetalnih minerala 26 miliona, gvožđa i čelika 15,7 miliona, električne energije 11,5 miliona, kao i raznih gotovih proizvoda 49,3 miliona i prehrambenih 34,2 miliona - navedeno je u izveštaju Ministarstva.
Podsećaju na preliminarni podatak Monstata da je u drugom kvartalu ekonomija oslabila 20,2 odsto.
- Privatna potrošnja realno je pala 15 odsto, bruto investicije u osnovna sredstva 26,3 odsto, a izvoz robe 15,3 odsto. Uvoz robe i usluga je u drugom kvartalu zabeležio pad 31,2 odsto. Realni pad BDP za prvu polovinu godine iznosi 10,3 odsto, pri čemu je potrošnja države jedina zabeležila rast od 0,3 odsto realno. Broj dolazaka i noćenja u turizmu u hotelima je za sedam meseci niži 79,6 odsto, odnosno 84,1 odsto u poređenju sa istim periodom 2019 - naveli su u izveštaju.
Industrijska proizvodnja pala je 0,9 odsto, zbog niže proizvodnje električne energije 9,1 odsto. Rudarstvo i prerađivačka industrija rasli su 11,5 i 2,7 odsto.
- Prosečne potrošačke cene su za sedam meseci na istom nivou kao i prethodne godine. Najveći doprinos rastu inflacije imale su cene hrane i bezalkoholnih pića, dok su inflaciji najviše ,"oduzele" cene prevoza - objašnjeno je u dokumentu.
Međunarodni pad dolazaka turista do 80 odsto
Svetska turistička organizacija je saopštila da je pad međunarodnih dolazaka turista 60 do 80 odsto u tekućoj godini.
- Prema proceni iz osnovnog scenarija Svjetskog savjeta za putovanja i turizam, 121 milion radnih mesta u turizmu biće ugroženo zbog zdravstvene krize, sa gubitkom od 3,4 triliona dolara u globalnom BDP-u. Procenjuje se u avio-industriji minus od 84,3 milijarde, pri čemu će se globalni putnički promet vratiti na pretkrizni nivo iz 2019. tek u 2024. - precizirano je u izvještaju.