fbpx
Skip to main content
posao

ČETVRTI TALAS UDARA I NA LJUDE I NA EKONOMIJU: Šta će biti sa privredom Srbije - ko bi mogao najviše da nastrada novim udarom virusa

Foto: Profimedia/ilustracija
Iako su se neki delovi privrede malo oporavili, novo zatvranje, moglo bi da potopi značajan broj kompanija, posebno onih u turističkom, ugostiteljskom i transportnom sektoru, ali i da se odrazi na rast BDP.

Svakodnevni rast broja zaraženih u Srbiji budi strah da bi u takozvanom četvrtom talasu korone na udaru, pored stanovništva, mogla da se nađe i ekonomija posebno ako bi došlo do novog “lokdauna”, koji mnoga preduzeća, pre svega mala i srednja, i pored pomoći države, ovog puta ne bi mogla da prežive.

Od 600 do nekoliko hiljada evra, pa ko šta voli: Svi bi stan u Beogradu, a gde je kvadrat najjeftiniji?

Od 600 do nekoliko hiljada evra, pa ko šta voli: Svi bi stan u Beogradu, a gde je kvadrat najjeftiniji?

RASTE INTERESOVANJE, A DRŽAVA POMAŽE: Jedna grupa dobija subvencije od 5.000 evra, priča se i o besplatnom parkingu

RASTE INTERESOVANJE, A DRŽAVA POMAŽE: Jedna grupa dobija subvencije od 5.000 evra, priča se i o besplatnom parkingu

POČETAK PREGOVORA MIRIŠE NA VEĆE PARICE: Hoće li se povećati minimalac i šta o tome kažu čelnici

POČETAK PREGOVORA MIRIŠE NA VEĆE PARICE: Hoće li se povećati minimalac i šta o tome kažu čelnici

Drugim rečima, iako su se neki delovi privrede malo oporavili, novo zatvranje, moglo bi da potopi značajan broj kompanija, posebno onih u turističkom, ugostiteljskom i transportnom sektoru, ali i da se odrazi na rast BDP.

Naime, postoje sumnje da bi takav scenario anuliralo rezultate postignute iz drugog kvartala ove godine, kada je zabeležen rast BDP od 13,4 odsto. To praktično znači da bi ovakvim razvojem situacije mogla da se dovede u pitanje i realizacija rasta BDP u ovoj godini od sedam posto.

Situaciju dodatno može da zakomplikuje i to što se ne smiruje situacija oko broja zaraženih i u mnogim evropskim zemljama, od kojih srpska privrede u značajnoj meri zavisi, ali i to što bi za nove mere pomoći države bio potreban ogroman novac iz budžeta.

Sve u svemu, stručnjaci i privrednici su zabrinuti povodom rasta broja zaraženih i apeluju da se nađe mehanizam kako bi se što veći broj stanovništva vakcinisao jer bi četvrti talas korone i eventualno vraćanje mera ograničenja - od zatvaranja prodavnica i fabrika do karantina, srpska ekonomija teže podnela nego prethodne.

Da li će do toga doći za sada je neizvesno ali ono što je izvesno to je da se privrednici pripremaju i za ovakav scenario.

- Ljudi su razumeli da je prošlo najgore i svi su se opustili, možda i previše, tako da bi ponovno zatvaranje sigurno loše doživeli. Iz ekonomskog ugla, mislim da bi najveći problem imala mala i srednja preduzeća ali i ugostiteljstvo, turizam, transpoort, koja su uspela, uz neke svoje male zalihe i ekonomske mere države, da nekako preguraju i prežive prethodne udare krize. I u četvrtom talasu može se očekivati da te delatnosti stradaju i da vrate posledice, odnosno da bi moglo da dođe do otkaza i smanjenja zarada, jer je pitanje da li će moći da se ponovo zaduže - kaže Nebojiša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije.

Novčanik
Foto: Profimedia

On dodaje da je sve do skora ukazivalo da smo na izlasku iz korona krize, pa ove nove okolnosti plaše privrednike da je na pomolu sumorna jesen.

- Država je davala kredite i pomoć i značajan broj je zahvaljujući tome preživeo. Ipak, mnogima koji su dobili pomoć ostalo je da isplate zarade i da na njih plate doprinosi i iz prethodnog perioda pa ako se na to doda i neko novo zatvaranje onda se ne možemo nadati boljim danima. S obzirom na situaciju koja nastaje, pitanje je da li realno i da BDP ove godine zabeleži rast od šest ili sedam posto, kako je planirano - naglašava Atancković.

Ekonomisti smatraju da je korona drastično promenila globalne i domaće privredne i ekonomske tokove i da je nezahvalno procenjivati šta će se dalje dešavati. Ipak, neki od njih sa kojima smo razgovarali, sumnjaju da bi moglo da dođe do potpunog zaključavanja i najavljuju da bi sredinom naredne godine situacija mogla da se normalizuje ali i da ovaj novi talas, ako se poveća stepen broja vakcinisanih, ne bi trebalo da ugrozi planirani rast BDP.

- Prema procenama kompetentnih stručnjaka pandemijska kriza izazvana kovidom 19 najverovatnije će se završiti do drugog kvartala sledeće godine, ali ono što je sigurno to je da će svet nakon nje definitivno biti promenjen i da se neće vratiti na stanje pre ove pošasti - rekao je nedavno Aleksandar Vlahović, predsedniuk Udruženja ekonomista Srbije.

Što se pak tiče BDP na početku godine, Vlahović kaže da se činilo da je rast od 6 posto dosta optimistična projekcija, ali da rezultati prvog ali i drugog kvartala govore da je taj rast dostižan.

- Da bi se ostvario rast od 6 posto potrebno je da poljoprivreda ponovi rezultat iz prošle godine, a da industrija, gradjevinarstvo i energetika imaju bolju realizaciju. Pored toga neophodno je da ukupne investicije rastu i budu iznad 23% BDP-a. Stoga pozdravljam rast državnih kapitalnih investicija, ali je potrebno podstaći i rast domaćih privatnih investicija. Podrazumeva se da će strane investicije makar ponoviti rezultat iz prethodne godine - zaključio je Vlahović.

Vremenska prognoza
Clear sky
5 Beograd