ŠTA ĆE BITI POSLE KORONE? Ekonomisti izneli predviđanja za Hrvatsku i svet - dva scenarija u igri
Tempo oporavka definiše epidemiološka situacija koja je u Hrvatskoj i svetu loša
Donedavno se očekivao nagli pad ekonomije zbog korona krize, a potom brz oporavak. Sada je, međutim, jasno samo da je ekonomska provalija u koju je svet upao dublja nego što smo mislili, kao i da oporavak neće biti ni brz ni snažan.
Dr Ristić objašnjava: U kakvoj vezi su creva i imunitet i kako da sprečimo infekciju
NAJSTARIJI ZANAT PUNI BUDŽET SRBIJE: Zbog prostitucije u srpskom BDP-u godišnje bude 16 MILIJARDI DINARA više
Na to je ovih dana upozorio i guverner Hrvatske narodne banke (HNB) Boris Vujčić koji je rekao da će privredni rast u sledećoj godini biti sporiji nego što se ranije očekivalo. Tempo oporavka, naime, definiše epidemiološka situacija koja je u Hrvatskoj i svetu loša.
Zapravo, toliko loša da je veliki broj zemalja već stavio novi ključ u bravu svojih ekonomija, a u parcijalnom lokdaunu, s mogućnošću daljnjeg zatvaranja privreda, nalazi se i Hrvatska. Posledica toga biće i sporiji oporavak u sledećoj godini, pojasnio je Vujčić, tim više što je već sada izgledno da se korona kriza seli i sledeću godinu, barem u njen prvi deo.
Oporavak zavisi od razvoja pandemije
U centralnoj banci Hrvatske, doduše, i dalje očekuju da će se rast hrvatskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) u sledećoj godini kretati oko pet odsto, ali šanse da se već u 2021. vratimo na nivo BDP-a iz 2019. više, čini se, ni kod njih "ne drži vodu". Slične je prognoze na jesen dala i Evropska komisija, no ekonomisti kažu da su i te prognoze već zastarele, s obzirom na to da je Evropu u međuvremenu pogodio novi i znatno jači talas korona virusa.
BITKOIN BI TREBALO DA VREDI 400.000 DOLARA! Stručnaci tvrde da je potencijal rasta kriptovalute ogroman
SRAMNO PONAŠANJE UČENIKA NA ONLAJN ČASU: Srpski srednjoškolac izazvao haos na društvenim mrežama (FOTO)
Stoga Vujčić očekuje da bi se Hrvatska tek u 2022. godini mogla vratiti na nivo privredne aktivnosti kakvu je imala pre izbijanja pandemije korona virusa, a gotovo identičnu poruku danas je poslala i Američka privredna komora.
Ali, prema mnogim mišljenjima, i takva očekivanja su preoptimistična. Vakcina za koronu se pojavila, u pojedinim zemljama počelo je i vakcinisanje, ali veliko je pitanje koliko će vremena trebati da se vakciniše stanovništvo.
Logistički gledano, to je vrlo zahtevan zadatak i već sada je jasno da će se odvijati u fazama i trajati mesecima. Dodatni je problem što se mnogi ni ne žele vakcinisati. Ne treba se stoga čuditi što analitičari kažu kako bi nam zapravo još i cela 2021. godina mogla proteći u znaku borbe protiv korona virusa. Naravno, s različitim intenzitetom pandemije tokom godine.
"Čak i kad bi se turizam oporavio, pitanje je koliko će turisti biti spremni da troše"
- Mislim da ćemo maske nositi barem do kraja sledeće godine, a možda čak i u 2022. Isto vraži i za dezinficijense. Sve će zavisiti od vakcinacije stanovništva - kaže Marijana Ivanov sa zagrebačkog Ekonomskog fakulteta.
Pandemija korona virusa ostaviće, čini se, trajnije posledice na Hrvatsku i svet. Reč je, upozorava Ivanov, ne samo o zdravstvenom i ekonomskom nego i o psihološkom šoku od kojeg će se ekonomija dugo oporavljati.
- Oporavak će dugo trajati. Ovo je i psihološki i ekonomski šok, a za posledicu će imati manju potrošnju građana, veću štednju i strah od nekog novog zla. Čak i kada bi se turizam brzo oporavio, što niko ne očekuje, pitanje je koliko će turisti biti spremni da troše jer mnogi nam dolaze iz zemalja koje je pandemija korona virusa još teže pogodila nego nas. Možemo očekivati i manje investicija - smatra Ivanov.
Hrvatska je u teškoj situaciji
Razvijene zemlje će se sporo oporavljati od korona udara. Nešto više sreće imaće zemlje u razvoju, iako ni njihove ekonomije u postkorona svetu neće rasti dinamikom kakva je bila ranije.
Hrvatska je tu, ističe Ivanov, u teškoj poziciji. Nedovoljno je razvijena da bi se mogla meriti sa zemljama Zapada, no stope rasta BDP-a i pre su bile manje od onih u zemljama u razvoju i sličnije stopama rasta u razvijenim zemljama. To znači da će i oporavak u hrvatskom slučaju ići sporije nego na Zapadu.
I ekonomski stručnjak Vuk Vuković upozorava na snažan psihološki faktor u oporavku od korona krize. Oporavak će, kaže, krenuti kada vakcina postane masovno dostupna, a još uvek se ne zna kada će to biti. Do tada će kod ljudi prevladavati strahovi, poput straha od gubitka posla.
- Svet će se polako, u smislu ponašanja ljudi, vraćati u normalu do kraja sledeće godine. No oporavak ekonomije trajaće malo duže, s obzirom na deficite koje korona kriza ostavlja za sobom - poručuje Vuković.
U hrvatskom slučaju, dodaje, taj bi oporavak mogao potrajati i duže. Hrvatska je, naime, i u korona krizu ušla s brojnim problemima pa bi trebalo da poradi na strukturnim reformama, posebno u pravosuđu, državnoj upravi i porezima, a zasad nema naznaka da je tako nešto u planu. U suštini, ponavlja joj se scenario iz poslednje recesije koja je takođe bila izazvana spoljinm faktorima (tada finansijskim, a sada zdravstvenim), na koju su se potom nakalemili domaći problemi pa je tako Hrvatska u recesiji provela šest godina, duže od drugih evropskih zemalja.
Optimističan i pesimističan scenario oporavka
Iako šansa brzog oporavka i dalje postoji, u nju malo ko od analitičara više veruje. Najoptimističniji scenario iz ovog ugla gledanja, objašnjava makroekonomista Goran Šaravanja, bio bi oporavak sredinom sledeće godine, s posebnim naglaskom na jaku turističku sezonu, s obzirom na to da Hrvatska jako zavisi o turizmu, kao i na vrlo dobro povlačenje novca iz fondova EU.
S druge strane, dodaje on, najpesimističniji scenario govori o nastavku korona krize i tokom cele 2021. godine, što bi onda uključivalo i izostanak turističke sezone, kao i vrlo slabo povlačenje novca iz blagajne EU. Šaravanja kaže da on računa na srednji scenario.
- Dok se virus ne stavi pod kontrolu, neće biti povratka u normalu. Nadam se da će vakcina ubrzati ceo taj proces. Ipak, ne očekujem brz oporavak ni u Hrvatskoj ni u svetu. Mislim da će hrvatska privreda u sledećoj godini rasti po stopi od dva do tri odsto - ocenjuje Šaravanja.
Negativan scenario značio bi nastavak krize duboko u 2021. Posledice bi bile nesagledive
Makroekonomista Zrinka Živković Matijević u sledećoj godini ipak očekuje nešto brži rast privrede. Njene prognoze, naime, i dalje govore o rastu od 5,1 odsto, i to nakon pada u ovoj godini od 9,4 odsto. Ipak, upozorava da su rizici za sledeću godinu veliki.
- Početak oporavka pomerili smo prema kraju prvog tromesečja 2021. godine, pri čemu ostajemo pri očekivanju da on neće biti ni brz ni snažan s obzirom na negativan uicaj krize na realni sektor i na očekivanja koja utiču i na potrošnju i na investicije. Uz to, promena strukture ekonomije i uslovi poslovanja neće se promeniti u brzom roku. Stoga će se oporavak naslanjati na ponovno oživljavanje turizma, ličnu potrošnju i investicije poduprte sredstvima iz EU - poručuje Živković Matijević.
I Živković Matijević vidi dva scenarija. Pozitivan scenarijo, kaže, podrazumeva obuzdavanje pandemije tokom prvog kvartala sledeće godine i uliva optimizam da bi se ekonomija i društvo mogli vratiti na nivoe iz 2019. tokom dve do tri godine. Ali, postoji, kaže, i negativan scenario, a on znači produženje korona krize duboko u 2021. godinu. To bi, naglašava ona, imalo teške zdravstvene, ekonomske i sociološke posledice.