fbpx
Skip to main content
Kasirka, prodavnica

KAFA, GAS, ULJE, MESO, GORIVO... CENE SAMO RASTU I RASTU: Da li je kriza poskupljenja u svetu ozbiljno upozorenje za Srbiju?

Foto: Profimedia/ilustracija
U vrlo kratkom vremenu poskupljivali su metali, energenati, poljoprivredni proizvodi, i to meri koja je dovela da se mnogi zapitaju da li nove cene predvorje nove ekonomske krize.

U poslednjih godinu dana, prema podacima nekoliko sajtova koji prate kretanje cena na svetskim berzama, prirodni gas je poskupeo 110,9 odsto, nafta skoro 70 odsto, aluminijum 53,09, kalaj 79,84, pamuk 40 odsto, kafa 54 odsto, ulje 37,9 odsto, šećer 32 odsto...

Tehnički pregledi – prva stanica bezbedne vožnje

Tehnički pregledi – prva stanica bezbedne vožnje

BLOOMBERG ADRIA STIŽE 2022. GODINE Lansiranje prvog multiplatformskog brenda za poslovne vesti za jugoistočnu Evropu

BLOOMBERG ADRIA STIŽE 2022. GODINE Lansiranje prvog multiplatformskog brenda za poslovne vesti za jugoistočnu Evropu

PONOVO SE VINUO U NEBESA I VRATIO STARI SJAJ! Bitkoin danas dostigao vrednost od 60.000 DOLARA

PONOVO SE VINUO U NEBESA I VRATIO STARI SJAJ! Bitkoin danas dostigao vrednost od 60.000 DOLARA

Nagli skok tražnje, koji je usledio nakon popuštanja korona mera, kombinovan sa novčanom pomoći koje su države širom sveta dale svojim privredama, doveo je do astronomskog rasta cena industrijskih proizvoda. U vrlo kratkom vremenu poskupljivali su metali, energenati, poljoprivredni proizvodi, i to meri koja je dovela da se mnogi zapitaju da li nove cene predvorje nove ekonomske krize.

Taj rast uveliko se preliva i na cene potrošačkih proizvoda, kako u svetu tako i kod nas. Kako stvari stoje, idealno rešenje ne postoji, a po svemu sudeći presudnu ulogu za stvaranje najmanje mogućih posledica će kao i uvek imati centralne banke vodećih svetskih ekonomija.

Energenti

Energetska kriza je u punom jeku, a probleme sa proizvodnjom električne energije imaju zemlje širom sveta. Cene gasa, što najviše pogađa EU, su nikad veće, Liban je pre nekoliko dana potpuno ostao bez struje, u SAD se za sada spekuliše o poskupljenjima, u Kini smanjuju isporuke struje fabrikama, Albanija je proglasila vanredno stanje...

Prema podacima sajta indeksmundi, cene prirodnog gasa su u poslednjih godinu dana porasle 110,9 odsto.

Priključak za gas
Foto: Profimedia/ilustracija

U slučaju nafte, ona je pod pritiskom skakanja cena drugih energenata i povećane potražnje u poslednjih godinu dana poskupela skoro 70 odsto (69,63 odsto).

Metali

Pored energenata veliki rast cena beleže i metali koji su ključne komponente u gotovo svim sektorima industrije.

Najveće poskupljenje je zabeleženo, kod kalaja, skoro 80 odsto (79,84 odsto), kobalta oko 66 odsto (65,83 odsto) i aluminijuma 53,09 odsto.

Poljoprivredni proizvodi

Svi ključni poljoprivredni proizvodi koji se koriste za proizvodnju hrane su doživeli nesvakidašnje veliki rast cena.

Najveći rast je zabeležen u slučaju kafe (54 odsto), šećera (32 odsto), palminog ulja (37,9 odsto) i pamuka (40 odsto).

Otkud ovoliki skokovi cena?

Aktuelna pandemija koronavirusa tj. posledice koje se ogledaju u padu ekonomske aktivnosti, padu zaposlenosti i sl. su podstakle monetarne centre moći u svetu kakvi su SAD, Japan i EU da emituju, kroz "pakete pomoći", ogromne količine novca, što je masovno uvećalo dugove, kako privrede i stanovništva, tako i javnog sektora, širom sveta.

Istovremeno, prošle godine je pala i potražnja za investicionim dobrima i sirovinama, te su cene energenata i ostalih sirovina na istorijski niske nivoe. Podsećanja radi, u jednom trenutku u aprilu prošle godine cena barela nafte je čak otišla u minus.

novac
Foto: Profimedia

Kako su države krenule da popuštaju protivpandemijske mere desio se nagli skok potražnje. Kako nas uče ekonomska pravila, jedini način da se šok na strani potražnje reši je rast cena, tj. inflacija. Da je skok potražnje, kombinovan sa rekordno velikim "upumpavanjem" novca u svetsku privredu, napravio nesvakidašnji problem, svedoči i činjenica da smo i na polju stopa inflacije probili nekoliko rekorda.

Šta nas čeka?

Svetsku ekonomiju, a kako se radi o isprepletanoj mreži, najizvesnije čekaju dva scenarija.

Prvi, u kom stvari nastavljaju da se dešavaju same od sebe, tržište će odigrati ulogu regulatornog mehanizma, i u idealnom slučaju bi infalcija bila kratkog roka, a cene bi se vratila u normalu. Ovaj scenario podrazumeva da će kompanije pronaći način da se unutar sebe izbore sa troškovima, bilo kroz smanjenje profita, što je gotovo nezamislivo u svetu u kom trenutno živimo, bilo kroz smanjenje troškova (npr. otpuštanje radnika, što je takođe malo verovatno jer samim tim opada i proizvodnja te se vraćamo ponovo na pad profita).

prodavnica
Foto: Reuters

Nakon uvođenja mera štednje kod učesnika na tržištu, inflacija bi se smanjila i nestala, i da se uspostavi nova ravnoteža ponude i potražnje. Sve ovo je malo verovatno, jer ni u kom slučaju učesnici na tržištu ne reaguju harmonizovano i posledice jednog rešenja otvorenog tržišta bi bile katastrofalne.

Vremenska prognoza
Clear sky
3 Beograd