KULJA SUKOB NA TRŽIŠTU U SRBIJI: Koji će LUK opstati? Da li kineski ili srpski? I šta to znači za GRAĐANE
Država mora da zaštiti povrtare, voćare i ratare, smatraju poljoprivrednici, a pri tome misle na subvencije. Srpski agrar uskoro dobija novi krovni dokument – Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja do 2024.
Kada je od roditelja nasledio zemlju u Žitištu, Zrenjaninac Aleksandar Granić odlučio je da se na njoj zabeli luk. Znanje sa Mašinskog fakulteta pomoglo mu je da napravi mašine za obradu.
DETALJAN VODIČ ZA ZIMOVANJE U SRBIJI: Cene su i ove godine PAPRENE, smeštaj za porodicu i do 7.000 EVRA
ZA SRBIJU NEMA ZIME! Uveli smo 57 odsto više gasa nego prošle godine: Vučić se sastao sa direktorom "Gasproma"
NOVA POMOĆ DRŽAVE! Svi detalji na jednom mestu - žena nosilac prava vlasništva
Zadovoljan je prinosom, a i cenom. Trenutno je kilogram 350 dinara, a prolećni beli luk ekstra klase ide i do 550 dinara.
- Čini mi se da se naši ljudi vraćaju kvalitetu. Odustali su od korišćenja tog uvoznog belog luka, definitivno nema ta svojstva i hemijski sastav koji ima naš beli luk - kaže Aleksandar Granić, poljoprivrednik iz Žitišta.
Organizovani otkup bio bi od pomoći, jer ih ne bi uslovljavali preprodavci, kaže Marinko Pajić, koji seje beli luk na pola hektara u Kleku.
- Nadamo se, što se tiče samih subvencija koje trenutno postoje na nivou pokrajine i republike, ali su nepristupačne za nas male proizvođače, da ćemo i tu naći zajednički jezik - kaže Marinko Pajić, poljoprivrednik iz Kleka.
- Mi smo konkurisali za sistem za navodnjavanje, nismo prošli, nismo dobili subvenciju. Odlučili smo da mi iz svojih sredstava to uradimo i nismo se pokajali - rekao je Granić.
Resorno ministarstvo najavljuje da će država ulagati u sisteme za navodnjavanje i obezbediti infrastrukturu, a da je na poljoprivrednicima da to iskoriste. Tvrde da će svako ko podnese potpun zahtev za subvenciju dobiti novac.
Iako je tržište slobodno, stručnjaci naglašavaju da je važno da čuvamo svoje sorte i hibride.
- Idealno za poljoprivrednu proizvodnju, idealno za semenarstvo, idealno za stvaranje visokih prinosa. Bez visokih prinosa mi ne možemo biti konkurentni na svetskom tržištu - kaže prof. Drago Milošević sa Agroekonomskog fakulteta u Čačku.
Uz prave investicije i modernizaciju, povrtarska i voćarska proizvodnja u Srbiji mogla bi da se poveća od četiri do pet puta, a ratarska od dva do tri puta.
Toliko su, naime, veći prinosi koje postižu zemlje poput Holandije, Nemačke i Francuske. Na primer, Holandija ima četiri puta manje zemlje od Srbije, a od poljoprivrede zarađuje 25 puta više.