Momirović: Srbija sprema finansijski kontraudar koroni

TOMISLAV-MOMIROVIC / Izvor: Srbija Danas / Saša Džambić

Država na čelu sa Predsednikom Republike je pokazala ozbiljnost i odgovornost u borbi sa virusom Korona.

Direktor kompanije ''Mona'' Tomislav Momirović objavio je tekst u kojem priča o finansijskim posledicama zbog novonastale situacije sa korona virusom.

Tekst vam prenosimo u celosti:

Preduzete su hitne nabavke opreme, opremljene bolnice, centri za karantin, obezbeđeno hitno finansiranje i snabdevanje građana. Sve u svemu, naša zemlja je položila ispit koji nisu uspele mnogo bogatije države i spremno dočekala prvi udar krize. Ovo je nažalost početak mučne borbe koja će svakako odneti dosta žrtava i ostaviti strašne posledice.

NAJLEPŠA VEST: Izlečeno troje pacijenata sa Infektivne klinike Kliničkog centra Srbije

KON NAJAVIO: Kineski stručnjaci popodne na kriznom štabu

Dodеljеno novo sanitеtsko vozilo Cеntru za socijalni rad Kučеvo

Ja nisam doktor i mogu samo da se striktno pridržavam uputstava što i radim.

Kao poslovni ljudi, moj brat i ja smo svu imovinu naših kompanija stavili na raspolaganje Vladi u funkciji borbe sa epidemijom i sve resurse koristimo kako bismo doprineli što bržem završetku ove užasne epizode u istoriji.

Kao poslovnom čoveku dužnost mi je da kažem, ukažem i predložim niz mera koje bi smanjile katastrofalne posledice ove epidemije.

Nije sporno da je neophodna hitna i odlučna akcija Vlade, svojevrsni finansijski kontraudar na Koronu, kako bi se spasio život srpske ekonomije.

Veliki deo preduzeća već sada je na ''veštačkom disanju'' i nije u mogućnosti da izmiruje svoje obaveze prema bankama, radnicima, državi i dobavljačima. Korona nije samo uzrokovala pad prihoda, već u velikom broju slučajeva njihov potpuni izostanak.

Situacija u kojoj smo se našli nije posledica pohlepe ili lošeg upravljanja, ovo je prirodna katastrofa i akcija države je neophodna.

Vreme ne radi za srpsku ekonomiju. Greške iz 2008. kada smo na kašičicu i bojažljivo uvodili mere pomoći ekonomiji, pokazale su se kao potpuni debakl. Efekti razvučenih i sramežljivih mera nisu imale značajniji uticaj na ekonomske aktivnosti, iako su, vremenom, značajno uticale na rast javnog duga.

Danas moramo pravovremeno da odgovorimo izazazovima i izbegnemo greške iz prošlosti. Zahvaljujući dosadašnjoj politici i hrabroj fiskalnoj konsolidaciji javni dug je značajno smanjen, što ostavlja državi mogućnost da snažno interveniše i spreči scenario iz 2008. godine.

Svedoci smo da se u SAD takve meru upravo pripremaju u vidu direktne intervencije FED-a u iznosu koji se inicijalno bliži 1.000 milijardi dolara. Poređenja radi, društveni proizvod Srbije je oko 50 milijardi dolara.

Četiri oblasti su trenutno u potpunosti stale: izvoz, transport, turizam i građevina.

Nije teško pretpostaviti kojom brzinom, ali i kojom žestinom će se problem iz ovih oblasti preliti na sve ostale grane ekonomije.

Finansijski kontraudar, mora da bude jak i oštar.

Borba sa krizom izazvanom Korona virusom ima tri elementa:

Obezbediti zdravlje ljudi i zaustaviti virus.
Obezbediti minimum funkcionisanja države u vremenu karantina.
Pripremiti ekonomiju za period posle zaustavljanja virusa.

Iako ne deluje kao prioritet neophodno je već sada pripremiti ekonomiju za period posle zaustavljanja virusa.

U razgovoru sa privrednicima u Italiji, Sloveniji, Nemačkoj i kod nas i praćenjem situacije u svetu pojavljuju se tri problema sa kojima se suočava privreda tokom i posle Korona krize:

1. Kako sačuvati radna mesta

2. Otplata kredita i lizinga i stabilnost finansijskog sektora

3. Problemi malih , srednjih i mikro preduzeća (plate, porez, kirija, krediti)

Zbog odgovorne fiskalne politike u prethodnih 8 godina naš javni dug je relativno mali i iznosi tek oko 52% BDP. Zato danas država ima prostor da dodatnim zaduživanjem kroz ciljane efikasne i pravovremene mere sačuva radna mesta i teško stečenu stabilnost privrede. Očekuje se da će ceo svet uraditi isto, uključujući i konzervativnu Nemačku. Nema razloga da se Srbija premišlja ili zakasni, jer nas u suprotnom očekuje kolaps u transportnim preduzećima, građevini, turizmu, a posebno u izvozno orijentisanim preduzećima, sa snažnim negativnim efektima na ostatak ekonomije. Takođe, mikro i mali privrednici će biti pogođeni tromesečnim troškovima (paušalni porez, kirije, plate, krediti, komunalije).

Cilj mera mora da bude da se zaštite radnici, poslodavci i finansijski sektor.

U ovom tekstu sam naveo nekoliko mera koje efikasno mogu delovati na ublažavanje posledica krize ukoliko se odmah reaguje. Mere se moraju detaljnije razraditi u stručnim telima Vlade, ali je važno da se ne uvode nepotrebna administrativna ograničenja i da se ne osmišljavaju komplikovane procedure. Mere treba da budu što jednostavnije i da se što lakše realizuju kako bi se stabilizovala privreda.

Pomoć privrednim subjektima:

Dobra stvar je da kod većine mera nema potrebe da se odmah obezbede sredstva već je dovoljno da se daju poreski krediti, a da se u međuvremenu obezbedi novac za finansiranje deficita.

Ovim merama država bi se zadužila 3-5 milijardi evra (5-10% GDP) i potrošilo bi se 1-3 milijarde deviznih rezervi.

Ostaje pitanje smanjenja prihoda od PDV-a. Ono bi bilo kratkoročno. Uz upumpavanje 3-5 milijardi u periodu 15. april - 31. decembar gubitak PDV-a bi bio nadoknađen. Ukoliko dođe do stabilizacije na zdravstvenom polju, a mere se efikasno sprovedu, moguće je da na kraju godine prihodi od PDV-a budu veći od planiranih.

Za sve predložene mere treba da se analiziraju i političke posledice, ali je sasvim izvesno da ukoliko agresivne mere izostanu pad GDP će biti dvocifren. Predložene mere nemaju očigledne negativne efekte, osim povećanja spoljnjeg duga. Naravno to jeste realna cena stabilizacije i ona nije za potcenjivanje, ali i druge države u Evropi kao i SAD će uraditi isto.

Nezahvalno je porediti ovu situaciju sa bilo čim u bliskoj prošlosti, ali smo već imali iskustva iz fiskalne konsolidacije i tu se pokazalo da hrabro i odgovorno liderstvo može da uradi mnogo.

Sada nam je potreban sličan kontraudar države.

Aleksandar (26) NESTAO JE U BEOGRADU pre tri dana, porodica moli za pomoć!