NEMA KUĆE U SRBIJI BEZ NJIHOVIH PROIZVODA: Nemački gigant na konopcima, kompaniju pritisla najveća KRIZA za 137 godina rada

Kompanija je zaključila da predloženi plan restrukturiranja "više nije adekvatan" da bi se ostvarilo profitabilno poslovanje do kraja 2026. godine. Tojner je u kompaniju, podseća nemačka agencija DPA, ubrizgao dodatnih 50 miliona evra dok su banke ublažile uslove kreditiranja i produžile ugovore kako bi se Varta finansijski stabilizovala.

Nemački gigant objavio je u četvrtak da se kriza u poslovanju dodatno produbila u svim segmentima i dodala da razgovara s poveriocima i ulagačima.

Vartu su uzdrmali pad potražnje i jeftinija azijska konkurencija, ali i kibernetički napad u februaru. Potražnja za malim litijum-jonskim baterijskim ćelijama za proizvode poput slušalica oscilira, a neočekivano je oslabila i potražnja za sistemima skladištenja energije proizvedene u solarnim instalacijama.

Kompanija se žali i na niske cene konkurenata u segmentu sistema za skladištenje energije i na kontinuirane probleme u lancima snabdevanja. Hakeri su pri tome napali u februaru Vartine kompjuterske sisteme i paralizovali proizvodnju na više nedelja.

- Ekonomske posledice hakerskog napada još nije moguće proceniti - saopštila je Varta odgodivši prezentaciju konsolidiranih finansijskih izveštaja za 2023. godinu.

Kompanija, koja je osnovana davne 1887. godine, zapošljava oko 4.700 radnika.

Jedan od vodećih funkcionera kompanije, podsetimo, dugo godina bio je i srpski naučnik Dejan Ilić koji je sa svojim istraživačkim timom u Varti razvio revolucionarni sistem mikrobaterija koji se danas koristi u gotovo svim prenosnim uređajima.

Ilić je za kreaciju mikrobaterije i smart kartice 2005. godine dobio nagradu za životno delo Svetskog udruženja hemičara dok je Varta Mikrobateri proglašena za najuspešnije preduzeće u Nemačkoj.

Poznata nemačka kompanija Ilig, podsetimo, morala je u utorak da pokrene stečaj pred sudom u Hajlbronu. Svetski lider u proizvodnji mašina i alata za termoformiranje je insolventan.

Zanimljivo je i da su prvi astronauti na Mesecu 1969. godine koristili kameru koja je imala baterije kompanije Varta.

Izvor: Srbija Danas/Kurir/Autor: Zoran Kostadinović/Preneo: N.Đ.