Nemamo more, a zarađujemo milione od MORSKE RIBE
Zahvaljujući lososu i tuni koje srpske firme uvoze iz Norveške, Indonezije i Španije, pa posle prerade izvoze na Zapad, izvoz ribe iz Srbije, u odnosu na 2017. godinu, povećan je za oko 55 odsto, a u poređenju sa 2016. godinom ostvaren je skok od čak 88 odsto!
Zbog jeftine radne snage i znatno manjih troškova proizvodnje, oko 15 srpskih kompanija došlo je na veoma profitabilnu ideju.
Jahorina osvaja austrijsko tržište
Prethodno uvezenu kvalitetnu morsku ribu prerađuju i plasiraju na tržištu zapadnih zemalja.
Od tog biznisa su tokom 2017. godine ostvarili zaradu od oko 17,6 miliona dolara!
PODRŠKA COCA-COLA SISTEMA NARODNIM KUHINJAMA – ODGOVORNOST NA DELU
- Preradni kapaciteti rade punom parom. Proizvode se visoko kvalitetne vrste proizvoda: fileti lososa, razni namazi, paštete od tune i lososa, a izvozi se na zahtevno evropsko tržište, koje je u mogućnosti da plati takvu vrstu proizvoda. To je veoma siguran posao - kaže u izjavi sekretar u Udruženju za stočarstvo u Privrednoj komori Srbije Nenad Budimović.
I Srbija od toga ima velike benefite kroz zapošljavanje radne snage, priliv od poreza, rast izvoznog potencijala i veći priliv deviza.
Za razliku od srpske prerađivačke industrije, koja je u usponu, proizvodnja slatkovodne ribe je u padu.
- Proizvodnja slatkovodne, šaranske vrste ribe u Srbiji je u padu jer je skupa, nije dovoljno uređen sam proces proizvodnje i zbog toga nismo konkurentni sa cenom. Istovremeno, ni zemlje EU nisu zainteresovane jer je potrošnja slatkovodne ribe mnogo manja nego potrošnja morske - objašnjava Budimović.
Naše kompanije koje se bave uzgojem šaranske vrste ribe uglavnom su zastupljene na domaćem tržištu i njihov potencijal se najviše iskazuje u vreme posta i krsnih slava. U Srbiji je, inače, potrošnja ribe oko 2,5 kilograma na godišnjem nivou, pa se po tom parametru nalazimo na dnu lestvice.
- U proizvodnji slatkovodne ribe postoji dosta problema. Pre svega, zakup državnog zemljišta mogao bi da bude realizovan u mnogo većem procentu. Postoji oko 200 hiljada neiskorišćenih utrina koje bi mogle da se pretvore u ribnjake - ističe Budimović.
EKONOMSKI ŠOVINIZAM! Priština poziva na bojkot srpskih proizvoda mimo svih međunarodnih propisa
On dodaje da je za rast proizvodnje potrebno urediti i cenu vode, odnosno vodnih doprinosa, kako bi naša proizvodnja bila rentabilna i sa višim fazama prerade našla mesto na zahtevnom tržištu EU.