Skip to main content
plava tuna, okean, riba

Nemamo more, a zarađujemo milione od MORSKE RIBE

Foto: Profimedia
Zahvaljujući lososu i tuni koje srpske firme uvoze iz Norveške, Indonezije i Španije, pa posle prerade izvoze na Zapad, izvoz ribe iz Srbije, u odnosu na 2017. godinu, povećan je za oko 55 odsto, a u poređenju sa 2016. godinom ostvaren je skok od čak 88 odsto!

Zbog jeftine radne snage i znatno manjih troškova proizvodnje, oko 15 srpskih kompanija došlo je na veoma profitabilnu ideju.

Jahorina osvaja austrijsko tržište

Prethodno uvezenu kvalitetnu morsku ribu prerađuju i plasiraju na tržištu zapadnih zemalja.

Od tog biznisa su tokom 2017. godine ostvarili zaradu od oko 17,6 miliona dolara!

PODRŠKA COCA-COLA SISTEMA NARODNIM KUHINJAMA – ODGOVORNOST NA DELU

- Preradni kapaciteti rade punom parom. Proizvode se visoko kvalitetne vrste proizvoda: fileti lososa, razni namazi, paštete od tune i lososa, a izvozi se na zahtevno evropsko tržište, koje je u mogućnosti da plati takvu vrstu proizvoda. To je veoma siguran posao - kaže u izjavi sekretar u Udruženju za stočarstvo u Privrednoj komori Srbije Nenad Budimović.

Grilovani losos
Foto: Profimedia

I Srbija od toga ima velike benefite kroz zapošljavanje radne snage, priliv od poreza, rast izvoznog potencijala i veći priliv deviza.

U prodavnicama po Srbiji vam nude kartice sa vašim imenom, a evo da li trebate da ih uzmete ili prodavci hoće samo da vas prevare

Za razliku od srpske prerađivačke industrije, koja je u usponu, proizvodnja slatkovodne ribe je u padu.

- Proizvodnja slatkovodne, šaranske vrste ribe u Srbiji je u padu jer je skupa, nije dovoljno uređen sam proces proizvodnje i zbog toga nismo konkurentni sa cenom. Istovremeno, ni zemlje EU nisu zainteresovane jer je potrošnja slatkovodne ribe mnogo manja nego potrošnja morske - objašnjava Budimović.

Penzionerki iz Beograda stigao račun za telefon od 120.000 DINARA! Nakon godinu dana saznala ŠOKANTNU ISTINU, intervenisala i policija!

Naše kompanije koje se bave uzgojem šaranske vrste ribe uglavnom su zastupljene na domaćem tržištu i njihov potencijal se najviše iskazuje u vreme posta i krsnih slava. U Srbiji je, inače, potrošnja ribe oko 2,5 kilograma na godišnjem nivou, pa se po tom parametru nalazimo na dnu lestvice.

- U proizvodnji slatkovodne ribe postoji dosta problema. Pre svega, zakup državnog zemljišta mogao bi da bude realizovan u mnogo većem procentu. Postoji oko 200 hiljada neiskorišćenih utrina koje bi mogle da se pretvore u ribnjake - ističe Budimović.

EKONOMSKI ŠOVINIZAM! Priština poziva na bojkot srpskih proizvoda mimo svih međunarodnih propisa

On dodaje da je za rast proizvodnje potrebno urediti i cenu vode, odnosno vodnih doprinosa, kako bi naša proizvodnja bila rentabilna i sa višim fazama prerade našla mesto na zahtevnom tržištu EU.

 

Pročitajte i:

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD vesti

SD novčanik

SD posao

SD energetika

Vremenska prognoza
Mestimično oblačno
19 Beograd