SRBIJA DEFINITIVNO HOĆE NUKLEARKU: Da sada "zakopamo temelj" imali bi je 2031. a evo ko bi mogao da je gradi
Srbija, po svemu sudeći, definitivno i hoće, i ima potrebu za nuklearkom.
Stručnjaci znaju i koliki bi njeni kapaciteti trebalo da budu, a kako bi mogla i srednjoročno i dugoročno da zadovolji potrebe Srbije za strujom, koje će nesumnjivo rasti. Činjenica je i da gradnja nuklearke nikako nije niti jeftin, a još manje brz poduhvat.
NEMA ZIME ZA MORAVSKI KORIDOR: Radovi na mostovima, nadvožnjacima i podvožnjacima BEZ PREKIDA
NASTAVLJA SE ONLAJN NASTAVA I POSLE KORONE? Najnovije istraživanje: Škole će se digitalizovati
SADA I ZVANIČNO: Školska godina počinje himnom "Bože pravde", za nepoštovanje kazna i do milion dinara
Svedoci smo da se fabrike i složeni poslovno-stambeni kompleksi mogu izgraditi i za manje od godinu dana. Građani često misle da ništa mnogo duže ne bi trajala ni gradnja jedne nuklearne elektrane, ali to je u stvari projekat potpuno "drugih dimenzija". Osim što košta i što se meri milijardama evra, reč je o vrlo kompleksnoj priči koju ne može svako da radi.
- I Srbija je ne bi mogla nikako sama graditi. A i kada bi je drugi gradili trajalo bi to 10 godina. Da učestvujemo u gradnji da, ali malo je zemalja koje imaju znanje za takve investicije. Najbolje to rade Rusi i Amerikanci, a mogu i Francuzi, Nemci, Južna Koreja i Japan. Treba, međutim, reći i da mi imamo vrsne inženjere i da bi oni sa obukom od nekoliko godina u svetu, isto bili spremni - kaže stručnjak za energetsku efikasnost Miloš Zdravković, ukazujući na kompleksnost poduhvata.
Danas nam naše termolektrane obezbeđuju 70 do 72 odsto struje koju potrošimo. Zajedno sa hidro i ostalim izvorima pravimo oko 7,9 gigavata instalisane snage. I to je ispostavlja se dovoljno, ali imajući u vidu prirodan proces koji će kroz budućnost i povećavati potrebe za strujom, novi alternativni izvor i više je nego značajan.
- Da ne bismo brinuli Srbiji treba još 700 megavata, a dugoročno gledano, imajući u vidu da će svaka kuća imati računar i da će potrošnja rasti po sličnim i drugim nivoima, treba nam još 700. I to bi mogao da nam donese jedan reaktor od 1,25 gigavata. On bi pokrio potrebe za Srbije za strujom u narednih 30 do 40 godina - kaže Zdravković.
Na pitanje koliko bi takav reaktor Srbiju koštao, odgovara da je računica prilično jasna.
- Ugovor koji je objavljen između ruske kompanije i turske oko gradnje nuklearke sa 4 reaktora, snage 1,25 gigavata je 19 milijardi evra. Ako bismo mi gradili sa jednim, onda taj iznos podelite sa četiri i dobićete cenu - pojašnjava.
Poređenja radi, kada bismo gradili nuklearku poput slovenačke "Krško", to nam ne bi bilo dovoljno, jer ona ima jedan reaktor snage 770 megavata, a nama treba dvostruko više.
U našem okruženju nuklearke postoje i u Rumuniji, Mađarskoj, Bugarskoj, a kada govorimo o njihovim benefitima postoji ih nekoliko. Na prvom mestu su ekonomski, ali nikako ne treba sporiti ni strateške, naučno-razvojne i ekološke. Kada govorimo o ekonomskim, treba reći da je proizvodnja struje iz nuklearnih elektrana najjeftinija. Mnogo je jeftinija i od proizvodnje u termoelektranama, a još više od proizvodnje u hidropogonima.
- Njihovi protivnici navode akcidente, pre svega u Černobilju, ali to su neopravdani strahovi. Bez njih u budućnosti Srbija jednostavno ne može da računa na stabilan i efikasan energetski sistem - zaključuje Zdravković.
Evropa u junu dobija najveću nuklearku
Dozvolu za rad petog nuklearnog reaktora ovih dana dobila je Finska. Biće to najveći reaktor u Evropi. Zvao bi se "Olkiluoto 3" i počeo sa proizvodnjom struje u junu 2022. godine. Sa kapacitetom od 1.600 megavata, Finskoj bi obezbedio čak 15 odsto ukupne potrošnje struje.
Ovaj reaktor je trebalo da bude završen još 2009. uz ukupne troškove od 3,2 milijarde evra. Trinaest godina kasnije konačni troškovi izgradnje se procenjuju na 8,5 milijardi evra.