OSNOV ZA DOBIJANJE DRŽAVNIH SUBVENCIJA: Snimanje poljoprivrednih parcela
Kako se navodi, to će biti osnov za dobijanje državnih subvencija.
Država poljoprivrednicima već odobrava podsticaje na osnovu površine zemljišta koju imaju u vlasništvu, odnosno zakupu, koja je upisana u katastru, a na kojoj poljoprivrednici imaju zasađene kulture.
Međutim, u praksi se pokazalo da samo na jednom delu te površine, ustvari, obavljaju proizvodnju, pa su na taj način dobijali novac i za deo zemljišta na kojem nisu zasejali pšenicu, kukuruz, detelinu...
Šef odseka Integrisanog sistema upravljanja i kontrole (IACS) u Upravi za agrarna plaćanja, Zoran Knežević, kaže da će na osnovu grafičkog evidentiranja zemljišta, koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju, poljoprivrednici u budućnosti dobijati podsticaje po hektaru za sva direktna plaćanja kao i za određene mere iz ruralnog razvoja.
NAŠA BUDUĆNOST JE U INDUSTRIJSKOJ KONOPLJI: U Vojvodini ovaj biznis CVETA
ZEMLJA REKORDER! Ovde rodi čak 79 miliona tona lubenice
SKUPLJA GAJBA NEGO BRESKVA, DEJANU SLABA ZARADA: Grad ubio sve, ambalaža me košta 65 dinara, plus ulaz na kvantaš
- Podsticaji za poljoprivrednike treba da se povećavaju. S druge strane, dobijaće ih samo oni poljoprivrednici koji stvarno koriste poljoprivredno zemljište, bilo da je to obradiva površina ili su trajni travnjaci, livade i pašnjaci - rekao je Knežević.
Projekat Uspostavljanje sistema identifikacije zemljišnih parcela (LPIS) počeo je da se sprovodi u Srbiji početkom godine u saradnji sa EU.
Proveri stvarnog stanja na terenu u okviru prve faze ovog projekte, prethodilo je snimanje iz aviona svog zemljišta u Srbiji, digitalizacija na osnovu orto-foto snimaka, a kako bi se utvrdilo koje poljoprivredne parcele se na terenu zaista obrađuju.
Uspostavljanje ovog Sistema treba da omogući lakši i jednostavniji način podnošenja zahteva za podsticaje, transparentno korišćenje državnih podsticaja, ali i bolju kontrolu podataka i praćenje (monitoring) korišćenja poljoprivrednog zemljišta.
10 TEGLI PEKMEZA OD KAJSIJA 1.400 DINARA: Ove godine voće duplo jeftinije nego lani
DRŽAVA POMAŽE MLADIM POLJOPRIVREDNICIMA: Evo u šta je NAJBOLJE ULOŽITI i šta će vam doneti NAJVEĆU ZARADU
Srbi na hranu troše manje nego u EU, dok za JEDNO izdvajamo više nego Turci i Crnogorci
- Danas se na terenu proverava GPS-om, da li su granice dobro iscrtane i da li je na tom zemljištu kultura koju su poljoprivrednici prijavili da uzgajaju - navodi Knežević.
U pilot projektu učestvuje 10 opština i 147 poljoprivrednika.
Poljoprivrednici iz sela Mali Izvor i Valakonje u opštini Boljevac, Miroljub Stojadinović i Ljubiša Janošević očekuju da će se digitalizacijom stvarnih pracela koje se koriste za poljoprivrednu proizvodnju omogućiti pravednija raspodela sredstava i veće subvencije države.
- Nadam se da će se povećati subvencije i tako više unaprediti ulaganje u poljoprivredu - kaže Miroljub Stojadinović iz Malog Izvora koji na nešto više od pet hektara gaji pšenicu, kukuruz...
Ljubiša Janošević iz sela Valakonje, na čijim parcelama su danas bili nadležni iz Uprave za agrarna plaćanja i stručnjaci za implementaciju projekta na terenu iz Slovenije, smatra da se poljoprivrednicima koji su se uključili u projekat omogućava da dokažu da ono što rade zaista zaslužuje pomoć države.
Ekspert za LPIS iz Slovenije, gde je ceo sistem zaživeo pre 15 godina, Aleš Znidarko iz Geodetskog zavoda, kaže da je u EU subvencionisanje zasnovano na površini zemljišta koje se obrađuje, a ne na osnovu površine parcele koju poljoprivrednici poseduju.
- To je osnova za traženje podsticaja. Tako se dobije realna situacija na terenu i to se kasnije može proveriti kontrolom na terenu - kaže Znidarko.
Kompletan projekat u Srbiji, kažu nadležni, trebalo bi da zaživi do 2023. godine.
U projektu učestvuju opštine Novi Kneževac, Sečanj, Irig, Sremska Mitrovica, Gornji Milanovac, Požarevac, Golubac, Boljevac, Vlasotince i Leskovac.