PANIKA, NEIZVESNOST I KRIZA! Treća stavka nije poštedela ni Srbiju: Ovih 10 stvari su obeležile ekonomsku godinu
Baš tim redom: panika, neizvesnost i kriza tri su stavke koje ekonomija ne voli, a upravo su one zbog pandemije virusa korona obeležile godinu koja je na izmaku na globalnom nivou. Prvo se pojavila panika, koja je pokrenula neizvesnost, i na kraju ekonomska kriza, koja nije poštedela nikog, pa ni Srbiju.
Dragan Božilović novi direktor JKP "Miloš Mitrović" u Velikoj Plani
SRBIJA U TOP 10: Ministarstvo poljoprivrede Holandije svrstalo našu na listu najboljih po napretku
PRODATA KOMERCIJALNA BANKA: Poznat novi vlasnik i koliko je novca Srbija dobila ovom transakcijom
Kako je Srbija prošla u ovom sveopštem ekonomskom ludilu, postoje oprečna mišljenja vlasti i dela stručne javnosti, za prve izuzetno dobro zbog pravovremenih mera države, a za druge - loše jer su potezi bili neadekvatni stepenu krize. Ipak, po parametrima međunarodnih finansijskih institucija, pre svega MMF, Srbija spada u red zemalja koje su se u uslovima pandemije kovida 19 dobro snašle i uspele da izbegnu drastičan pad BDP i zadrže nivo stranih investicija, spreče uvećanje nezaposlenosti i nekontrolisan rast javnog duga. Zbog toga se i nisu mnogo bunili zbog povećanja zarada zaposlenima u javnom sektoru, ali i pomoći penzionerima i zdravstvenim radnicima i drugih mera koje nisu karakteristične za ekonomsku krizu.
Evo 10 stavki koje su obeležile srpsku ekonomiju u 2020. godini.
Bilo je planirano da u 2020. godini zabeleži rast od 4 odsto, ali nakon izbijanja pandemije ta projekcija je izmenjena. Prema uveravanju vlasti, on će biti minus jedan odsto, što je najbolji rezultat u Evropi, a prema procenama MMF na kraju 2020. godine Srbiji će BDP biti minus 1,5 odsto. U isto vreme Grčka će imati minus 9,5 odsto, Crna Gora minus 12, Slovenija minis 6,7 odsto, Hrvatska minus devet, Albanija minis 7,5 odsto, Mađarska minus 6,1 odsto.
Poslovi na infrastrukturnim kapitalnim investicijama nisu zaustavljeni. Bilo je plnirano da se u 2020. godini izdvoji 260 milijardi dinara. Rebalansom budžeta u novembru one su uvećane za 27 milijardi dinara, i to za troškove za izgradnje kovid bolnica i nabavku medicinske opreme.
Nisu znatno opala zbog korona krize. Prema procenama vlasti, ovu godinu Srbija će završiti sa 2,9 milijardi evra direktnih stranih investicija, što je 63 odsto ukupnih investicija na Zapadnom Balkanu.
Prema proceni sindikata i nekih nevladinih organizacija, bez posla je zbog korona krize ostalo oko 100.000 ljudi, dok po zvaničnim podacima od početka pandemije do novembra taj broj je oko 44.000 radnika, a stopa nezaposlenosti se kreće između 8 i 9 odsto.
Država je ove godine za programe pomoći privredi i svim punoletnim građanima izdvojila oko 6 milijardi evra. Deo stručne javnosti zamera neselektivnost davanja pomoći privrednim subjektima, a posebno 100 evra svim punoletnim građanima.
Država je morala da se zaduži za više od 4 milijarde evra da bi namirila vanredne troškove za pomoć privredi i građanima. To je uticalo i da javni dug naraste sa 53 odsto BDP do kraja ove godine na 60 odsto. To tvrdi Fiskalni savet, dok vlast navodi da će nivo javnog duga biti 57,9 odsto BDP.
Okončana je i prodaja Komercijalne banke slovenačkoj NLB banci za 395 miliona evra. Nedavno je u Inđiji postavljen i kamen temeljac za japansku fabriku Tojo Tajers. Investicija od preko 300 miliona evra trebalo bi da obezbedi više od 500 novih radnih mesta.
Najveću štetu od korone pretrpeli su turizam i ugostiteljstvo. Za 10 meseci zabeležen je pad u broju turista od 48,4 odsto u odnosu na prošlu godinu, a gubici u turizmu, hotelijerstvu i ugostiteljstvu su oko milijardu dolara.
U privatnom sektoru uglavnom su ostale iste ili se pak smanjile, dok su u javnom sektoru povećane za nešto više od 9 odsto. U aprilu zdravstvenim radnicima usledilo je još jedno povećanje od 10 odsto. Novo povećanje od po pet odsto u javnom sektoru najavljeno je za 2021, kao i povećanje penzija za 5,9 odsto. U 2020. doneta je i olduka o povećanju minimalca za 6,6 odsto u 2021.
Iz budžeta izdvojen novac za dve jednokratne pomoći penzionerima, jedna u aprilu od 4.000 dinara, druga u decembru od 5.000 dinara. U novembru je isplaćena i jednokratna pomoć od 10.000 dinara svim zdravstvenim radnicima.
Planirani deficit bio je za 2020. godinu 20,2 milijarde dinara, odnosno 0,3 odsto BDP. Zbog neplaniranih uvećanja izdataka zbog korone, nakon drugog rebalansa budžeta, on iznosi 483 milijarde dinara, odnosno 8,8 odsto BDP.