PORASLE CENE POLJOPRIVREDNOG I GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA: Hektar u Južnobačkom okrugu i do 28.000 evra
Prvi put geodeti su napravli kvartalni izveštaj uz objavljeni polugodišnji izveštaj.
Mada su pratili tržište nekretnina na celom području zemlje izneli su podatke samo za četiri grada - Novi Sad, Beograd, Niš i Kragujevac.
ŠIRI SE BEOGRADSKA VELETRŽNICA: Grade se i logistički sadržaji, saobraćajnica i komunalne infrastrukture
BREGZIT KOŠTAO BRITANIJU: Pad uvoza za 863 miliona evra, veći izvoz pšenice i svinjskog mesa
RUSKI BDP PAO 3,5 ODSTO: Nafta negativno utiče na brojke, ali dve stvari ih spašavaju
U trećem ovogodišnjem kvartalu javni beležnici i osnovni sudovi su Republičkom geodetskom zavodu dostavili 43.535 ugovora, što je nešto više od 14.500 mesečno. U odnosu na isti period 2019. godine to je 652 ugovora više.
Gledano po većim gradovima, Novi Sad, Niš i Kragujevac prate taj trend, dok je za sada u Beogradu registrovano oko 400 ugovora manje nego u istom kvartalu lane.
Posmatrajući kako se kretala kupoprodaja njiva, geodeti su zabeležili da se oranicama trgovalo manje, ali samo dva odsto u odnosu na treći kvartal 2019. godine i da trgovina poljoprivrednim zemljištem u ukupnom prometu nekretnina ima udeo od 15 odsto.
Gledano po gradovima, u Novom Sadu je promet porastao 25 odsto, a u Beogradu 15 odsto, dok je u Kragujevcu i Nišu zabeleženo smanjenje, i to od osam odsto odnosno 36 odsto.
Cene poljoprivrednog zemljišta su stalno u blagom porastu - najskuplje su oranice u Južnobačkom okrugu, a najmanje vrede u južnoj i istočnoj Srbiji.
U Južnobačkom okrugu raspon se kreće od 8.500 evra do čak 27.900 evra po hektaru. U Sremskom okrugu cene hektara u trećem kvartalu ove godine bile su od 8.500 evra do 21.400 evra.
Na severu Banata i Bačke njive su jeftinije i mogu se kupiti od 3.000 evra do 14.500 evra, odnosno od 6.000 evra do 17.950 evra u severnom delu Banata.
U južnoj i istočnoj Srbiji hektar zemlje košta od 3.450 evra do 14.800, u Beogradskom regionu vredi od 10.000 evra do 22.650 evra. Kupoprodaje su se završavale isplatom u gotovini u 99 odsto ugovora.
Raste prodaja građevinskog zemljišta
Promet građevinskog zemljišta u odnosu na treći kvartal 2019. uvećan je u svim gradovima: u Novom Sadu 75 odsto, u Beogradu 60 odsto, Kragujevcu 51 odsto i u Nišu 28 odsto.
Razloge za to treba tražiti, kažu geodete, u sprovođenju mera javne politike koje su uticale na izmenu zakonske regulative u oblasti planiranja i građenja, transpaentnosti postupaka pred državnim i drugim organima, uvođenju elektronskih procedura, ubrzanju procedure izdavanja građevinskih dozvola i drugih parametra zahvaljujući kojima je poboljšana i pozicija naše zemlje na međunarodnoj listi Svetske banke kojom se meri lakoća poslovanja (Duing biznis).
Kada je reč o ceni zemljišta namenjenog za industrijsku gradnju, na prvom mestu su opet Šimanovci u opštini Pećinci i grad Novi Sad, pa se može reći da zemljište na tim područjima ima vrednost, jer je u tim mestima i u polugodišnjem izveštaju RGZ-a bilo najskuplje.
Zemljište za industrjsku gradnju u Novom Sadu prodato je za 93.067 evra, a u Šimanovcima jedna parcela je vredela pola miliona evra, a druga 270.000 evra.
Najviša cena kvadratnog metra poljoprivrednog zemljišta postignuta je na području grada Novog Sada, u Kaću, 722.750 evra, a najviša ugovorna cena u Kuli.