DEMOKRATSKO UTOČIŠTE ZA KRIMINALCE: Najveća poreska oaza u Evropi ponovo u centru pažnje
Poreska politika Luksemburga ponovo je izazvala pometnju. Istraga medija OpenLux proverila je 140.000 aktivnih kompanija, fondova i fondacija registrovanih u Luksemburgu i pronašla niz kontroverznih veza.
Novinari istraživačkih medija, uključujući Le Mond (Le Monde) i Zidojče cajtung (Süddeutsche Zeitung), izdvojili su Luksemburg kao izvrsno poresko utočište za ultrabogate, kao i za brojne kriminalce i zločince. Ali, to je Zapadna Evropa, tu puca od demokratije, pa je onda to dozvoljeno, zar ne? Ili možda ipak nije...
KINEZI BRILJIRALI U SRBIJI PROŠLE GODINE: 151 milion dolara uložen u mašine i opremu
VELIKE VESTI ZA NAJSTARIJE GRAĐANE: Počela isplata uvećanih penzija, kome novac stiže sutra?
STIŽE NOVA POMOĆ ZA GRAĐANE! Predsednik Vučić saopštio odlične vesti
Bilo kako bilo, među kompanijama registrovanim u Luksemburgu, 90 odsto je u vlasništvu nerezidenata. Novinari su otkrili brojne vlasnike preduzeća sumnjive reputacije, poput trgovca oružjem, šefa ruske mafije i ljudi povezanih s italijanskom mafijom Ndrangeta.
Mediji su takođe naveli da je 15.000 investicionih fondova sa sedištem u Luksemburgu; to su fondovi koji ulažu u deonice, obveznice, nekretnine i drugu imovinu u ime svojih vlasnika. Registrovani fondovi u Luksemburgu upravljaju imovinom većom od 4,5 triliona evra. Budući da je vlasništvo nad njima često raspršeno, imena vlasnika tih sredstava stoga su skrivena.
Kao odgovor, vlada Luksemburga optužila je medije za širenje neutemeljenih optužbi.
- Luksemburško zakonodavstvo u potpunosti je u skladu s evropskim i međunarodnim propisima - rekli su iz vlade.
A baš bi bilo očekivano da su rekli: Da, da, mi podržavamo kriminalce... Ovako je skroz u redu - nismo mi, majke mi - i to je to, verujte nam na reč...
Luksemburg se našao u centru poreske afere još 2014. godine, kada su mediji otkrili posebno povoljne uslove za kompanije koje bi ovu zemlju izabrale za svoju poresku osnovicu. Skandal je doveo do nekoliko reformi, uključujući zakon iz 2018. prema kojem je država otvarala javne evidencije i razotkrila ljude iza slamnatih kompanija. Upravo su ti zapisi bili osnova novog novinarskog istraživanja.
Evropska komisija takođe je odgovorila na otkrića, navodeći da će nastaviti jačati svoje napore u ovoj oblasti.
- Takve istrage važan su podatak koji dovodi do promjena otkrivanjem nedostataka u sistemu - izjavila je portparolka Brisela Marta Vijećorek.