Preti nam nestašica "žutog zlata": Dok se svet otima oko nafte, onog najpotrebnijeg više nema u izobilju

Pšenica / Izvor: Profimedia/ilustracija

Ruska pšenica postala je dodatno zanimljiva i zbog pada rublje u odnosu na dolar i evro, zbog pada cena nafte.

Svet je, pored korona virusa, bio opsednut krizom nafte i njenim bizarnim padom. Međutim, negde po strani, gotovo neprimetno tržište je drmala jedna druga kriza, pšenična ili kriza žitarica.

Pšenica postaje "žuta nafta", pa i važnija od goriva i derivata. Prema podacima UN organizacije za poljoprivredu, hranu i zdravstvo, ta kriza, mogla bi da dovede do globalne nestašice pšenice, a ponegde i da izazove glad.

Neki analitičari smatraju da bi mogla da se ponovi 2010. godina kada je zbog suše i slabije žetve u nekim vodećim proizvođačima žitarica došlo do nestašica žita u arapskim zemljama, što je, između ostalog, bio dodatni podsticaj za talas revolucionarnih protesta poznat kao Arapsko proleće.

SRAMNO! Krv pacijenata koji su ozdravili od korone prodaju za 40.000 dolara

Bez posla ostalo 6.040 ljudi u Srbiji, a evo zašto nam predviđaju najveći rast od svih zemalja u Evropi

Srbija se razvija i za vreme korone: Ove dve biznis grane cvetaju i zapošljavaju konstantno radnike

Šta se sada desilo?

Rusija je, kao jedan od najvećih svetskih proizvođača i najveći svetski izvoznik žita, obustavila izvoz do početka aprila. Time je izazvala napetost na tržištima i paniku kod glavnih uvoznika, poput Egipta, Indonezije, Alžira, Maroka, Nigerije i posebno Turske, koji već imaju problema sa zalihama. Pšenica je postala skuplja od nafte, što dosada nije zabeleženo u istoriji.

Ruska pšenica postala je dodatno zanimljiva i zbog pada rublje u odnosu na dolar i evro, zbog pada cena nafte. Osim toga, i ove se godine očekuje vrlo dobra žetva. Rusija se u poslednjih 20 godina vratila kao jedan od glavnih igrača na tržištu žitarica, među najvećim je proizvođačima i prvi svetski izvoznik.

Zabrana izvoza sada se ne odnosi jedino na četiri države koje su u ruskoj orbiti: Jermeniju, Kirgistan, Tadžikistan i Uzbekistan.

Silos / Izvor: Profimedia

Egipat, koji je najveći svetski uvoznik već je nešto nadoknadio iz Francuske, ali mnogi se pitaju šta će biti kasnije s obzirom na ekonomsku recesiju koja će biti razorna baš u zemljama uvoznicama. Uz Egipat, najveći uvoznici pšenice su Indonezija, Brazil, Alžir. I Nigerija već ima problema s količinama pšenice, a zbog naftne krize ima i rupe u državnoj kasi.

Zbog toga se mnogi plaše da te zemlje neće moći da kupe dovoljnu količinu pšenice kako bi zadovoljile svoje potrebe.

Inače, Srbija je nedavno postala punopravna članica Međunarodnog žitarskog saveta i tako se priključila najvećim svetskim proizvođačima žita.

Članovi IGS su najveći svetski proizvođači a u odluci o prijemu Srbije navedeno je da je naša zemlja jedan od najznačajnijih proizvođača i osmi u svetu po izvozu.

POMAMA ZA VIKENDICAMA ŠIROM SRBIJE: Planinski krajevi tek dobiju na ceni