RATOVI ZA VODU SE ODVIJAJU PRED NAŠIM OČIMA Žedni gradovi postali realnost, naučnici tek upozoravaju na katastrofu

Južna Evropa se sprema za izuzetno suvo leto. Neki regioni već pate od nestašice vode, a poljoprivrednici očekuju najgore prinose u poslednjih nekoliko decenija. Dok klimatske promene čine region toplijim, godine uzastopne suše su iscrpile rezerve podzemnih voda. Zemlja se osušila u Španiji i južnoj Francuskoj, dok nizak nivo reka i akumulacija ugrožava proizvodnju hidroenergije ovog leta.

Sa temperaturama koje se penju prema letnjim prosecima, naučnici upozoravaju da Evropa ide ka još jednom brutalnom letu. Prošlo leto je bilo najtoplije zabeleženo, što je izazvalo sušu za koju su istraživači Evropske unije rekli da je najgora u poslednjih 500 godina. Na udaru su se našle brojne zemlje, dok je najgora situacija bila zabeležena u Portugalu, Nemačkoj, Francuskoj, Španiji i Italiji. Pored evropskih zemalja, suša nije zaobišla ni države na drugim kontinentima, a posebno su bile pogođene Amerika, Brazil i Čile, a prema najavama naučnika ovog leta naš čeka još gori scenario.

- Situacija sa sušom će se pogoršati ovog leta - rekao je Horhe Olčina, profesor geografske analize na Univerzitetu Alikante u Španiji. U ovom trenutku, male su šanse da će kiša rešiti osnovnu sušu.

- U ovo doba godine jedino što možemo da imamo su lokalne oluje, koje neće rešiti deficit padavina - rekao je Olcina za Rojters.

Tražeći hitnu pomoć od Evropske unije, španski ministar poljoprivrede Luis Planas upozorava da je "ova suša takvih razmera da se njene posledice ne mogu rešiti samo nacionalnim sredstvima".

Južna Evropa nije jedina koja ove godine pati od ozbiljne nestašice vode. Afrički rog prolazi kroz najgoru sušu u poslednjih nekoliko decenija, dok je istorijska suša u Argentini uništila useve soje i kukuruza.

Češće i teže suše u mediteranskom regionu – gde je sada prosečna temperatura za 1,5 stepeni Celzijusa viša nego pre 150 godina – u skladu su sa predviđanjima naučnika da će klimatske promene uticati na region.

- Što se tiče klimatskih promena, to se veoma dobro uklapa u ono što očekujemo - rekla je Hejli Fauler, profesorka uticaja klimatskih promena na Univerzitetu Njukasl.

Uprkos ovim dugoročnim prognozama, pripreme kasne. Mnogi poljoprivredni regioni tek treba da usvoje metode za uštedu vode kao što je precizno navodnjavanje ili da pređu na useve otpornije na sušu kao što je suncokret.

- Vlade kasne. Кompanije kasne - rekao je Robert Vautard, klimatolog i direktor francuskog Instituta Pjer-Simon Laplas. Neke kompanije i ne razmišljaju o promeni modela potrošnje, samo pokušavaju da pronađu neku čudesnu tehnologiju koja će doneti vodu.

Prema podacima Svetske organizacije za prirodu (WWF), tokom prošle godine sa nestašicom vode od najmanje mesec dana suočavalo se oko 2,7 milijardi ljudi na svim kontinetima. Situacija je bila naročito kritična u gradovima i urbanim područjima u kojma broj stanovništva najbrže raste.

Prema Sverskoj zdravstvenoj organizaciji minimalna količina vode po stanovniku iznosi 1000 m3 godišnje, a čak 45 zemalja se nalazi u uslovima tzv. vodenog stresa. One imaju na raspolaganju manje od 1000 m3 godišnje po stanovniku - 88% stanovnika Malija, 94% stanovnika Etiopije nema čistu vodu. Ruralno stanovništvo je daleko ugroženije nego urbano, koje se u većem procentu snadbeva organizovano putem vodovoda ili im je pak dostupnija flaširana voda. Snadbevanje flaširanom vodom je 10 puta skuplje, što snadbevanje sigurnom vodom posebno u budućnosti i u nerazvijenim zemljama čini veoma otežanim.

Ekstremni vremenski uslovi koji rezultiraju klimatskim promenama, poput ciklona, poplava i dugotrajne suše, još bi više mogli pogoršati stanje i okolnosti u kojima živi najpogođeniji deo stanovništva naše planete. To bi moglo da utiče na zdravstveno stanje ljudi, opšte životne okolnosti i količinu sredstava za život u najsiromašnijim zemljama sveta. Kako raste zabrinutost kako obezbediti stanovništvu dovoljne količine pijaće vode, tako dolazi i do rasprava o tome da li će u budućnosti biti sukoba koji će za posledicu imati borbe nad kontrolom kapaciteta vode.

Poslednje dve i po decenije, političari, naučnici i novinari često su izražavali zabrinutost da će sporovi oko vode i nestašica biti razlog budućih ratova. Često se citira i čuvena rečenica bivšeg egipatskog ministra spoljnih poslova i bivšeg generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Butrosa Galija, koji je rekao: "Sledeći rat na Bliskom istoku vodiće se zbog vode, a ne politike". Njegov naslednik u Ujedinjenim nacijama, Kofi Anan, rekao je 2001. godine: "Žestoka konkurencija za slatku vodu bi mogla postati izvor sukoba i ratova u budućnosti", dok je bivši potpredsednik Svetske banke Ismail Serageldin takođe izrazio zabrinutost rekavši: "Ratovi sledećeg veka biće oko vode osim ako ne dođe do značajnijih promena u upravljanju". Pored njih, o ovom pitanju, govorio je i čuveni Lester Braun. On je na konferenciji o vodama u Stokholmu naglasio: "Sada je veća verovatnoća da će se budući ratovi na Bliskom istoku voditi zbog vode nego nafte".

I čini se da se ostvaruje scenario na koji su naučnici upozoravali poslednjih godina.

Dve osobe su ubijene, a više ljudi je ranjeno nakon pucnjave između iranske pogranične policije i talibanskih boraca u blizini graničnog prelaza između Irana i Avganistana, saopštio je juče portparol talibana. Još uvek nije u potpunosti jasno zbog čega je došlo do incidenta, ali on se dogodio usled tenzija između dve zemlje zbog prava na pristup vodi, preneo je Rojters.

Iran je optužio avganistanske talibane da su prekršili sporazum iz 1973. godine tako što su ukinuli protok vode iz reke Helmand ka delovima istočnog Irana, što su talibani negirali.

- Iranske pogranične snage su danas, u pokrajini Nimroz, pucale ka Avganistanu, na šta smo odgovorili. Tokom sukoba, po jedna osoba ubijena na obe strane, a ima mnogo povređenih - rekao je talibanski ministar policije Abdul Nafi.

I ovo nije prvi sukob zbog nestašica vode. 

Jedan od prvih ovakvih sukoba dogodio se u aprilu 2021. godine između Tadžikistana i Kirgistana, kada je poginulo oko 40 ljudi, a blizu 400 je ranjeno. Konflikt je trajao tri dana, a počeo je odlukom tadžikistanskih vlasti da montiraju kamere kako bi nadgledale rezervoare vode u mestu Kok - Taš na teritoriji Kirgistana. Odluka je izazvala veliki revolt meštana, koji su kamenicama gađali kamere, što je potom preraslo u sukob u koji su bile uključene vojske obe države.

Na Bliskom istoku i Severnoj Africi u prošlosti je bilo nekoliko konkretnih primera mogućih sukoba oko izvora vode.

Još jedan od kamena spoticanja u aktuelnom sukobu između Izraela i Palestine jeste i upravljanje nad izvorima pijaće vode. Dogovorom iz Osla i Palestini je omogućeno korišćenje vode, ali samo sa teritorije Zapadne obale, dok bi Izrael i dalje imao najveći procenat kontrole nad ovim resursima.

S druge strane, Egipat i Etiopija takođe imaju problem. Naime, Etiopija kontroliše gornje tokove Nila koji daju 86% vode za ovu reku. Nil zatim prolazi kroz Sudan i Egipat gde se uliva u Mediteransko more. Etiopija kao i Sudan imaju planove da naprave veliki broj brana i razvedu vodu ka poljoprivrednim podrucjima. To bi drastično smanjilo količine vode koje dolaze do Egipta koji se već nalazi u stanju manjka vode. Celokupno stanovništvo Egipta praktično živi na samo 2,5 odsto teritorije - plodne zemlje koja se nalazi oko Nila. Pred Egiptom je sada nekoliko opcija: da krene u rat sa Sudanom i Etiopijom, smanji enorman populacioni rast, unapredi sisteme za navodnjavanje ili da se suoči sa ekonomskom i socijalnom katastrofom.

I dok se Bliski istok suočava sa stravičnim nestašicama vode, ni u ostatku sveta situacija nije dobra.

Ogalala je najveća podzemna izdan (rezrvoar) na svetu, ova fosilna voda se veoma sporo puni. Količina vode koju je ona prirodno čuvala je bila dovoljna da se preko 50 saveznih država SAD (izuzimajući Aljasku i Havaje koji su odvojeni) formira sloj vode dubok 50 cm.

Zahvaljujući preteranom ispumpavanju, vode je sve manje.

Procenjuje se da se podzemne izdani u SAD troše 4 puta brže od njihovog prirodnog punjenja.

Ako se Ogalala izdan potroši, na prostoru koji je navodnjavala ostaće slana pustinja, ekonomska propast, zdravstveni problemi, i nesagledivi ekološki poremećaji, upozoravaju stručnjaci. 

Početkom 60-tih godina prošlog veka započeto je sa velikim projektom odvođenja vode sa reka koje su punile Aralsko more. Voda je odvedena u unutrašnjost kopna zarad navodnjavanja plantaža voća, pamuka, pirinča u ovom aridnom regionu. Izgrađeno je melioracionih kanala u dužini preko 1300 km. Rezultat tako velikog oduzimanja vode iz tokova je presušivanje jezera. Vodena površina je smanjena preko 60 %, zapremina za preko 75 %, dok je salinitet porastao za tri puta. Zahvaljujući tome danas je preko 30000 km2 nekadašnjeg dna usled delatnosti čoveka pretvoreno u slanu pustinju.

Odvođenje vode iz reka Sir Darija i Amu Darija uz isparavanje vode iz samog jezera je izazvalo ekološku, ekonomsku i zdravstvenu regionalnu katastrofu. Jedan ruski zvaničnik je označio kao "10 puta goru katastrofu od Černobilja".

Danas raznosi slani prah sa osušenog jezerskog dna na udaljenost od čak 300 km. Kako se so širi ona uništava useve, pašnjake, šume, i ostali živi svet. Povećanjem saliniteta zemljište postaje još manje plodno. Ovaj fenomen je uveo novi termin u zaštitu životne sredine: slanu kišu.

Da bi očuvali prinose na ovom aridnom zemljištu poljoprivrednici povećavaju upotrebu herbicida, insekticida i đubriva (prvenstveno veštačkih). Dobar deo ovih hemikalija prodire kroz zemlju u podzemne vode zagađujući glavni izvor pijaće vode. Nizak nivo dotoka vode, kao i povećanje koncentracije zagađujućih materija iz poljoprivrede, učinio je i nadzemne vode nezdravim za piće.

Stalnim smanjivanjem (isušivanjem) usled prekomerne potrošnje vode, Aralsko more se "podelilo" u nekoliko gotovo odvojenih vodenih celina. Ali ni to nije kraj. Nestajanje jezera se nastavlja. Najnoviji satelitski snimci pokazuju da je od nekada četvrtog najvećeg (slatkovodnog) jezera na svetu ostalo samo nekoliko odvojenih malih jezeraca. Praktično jezero danas zauzima samo 20% nekadašnje površine. I taj trend nestajanja je sve izraženiji.