RATOVI ZA VODU SVE IZVESNIJI?! Žedni gradovi postali realnost - sa nestašicom suočeno 2,7 milijardi ljudi
Trenutno 45 zemalja se nalazi u uslovima tzv. vodenog stresa.
Prethodnih dana, objavljene su vesti o najgoroj suši koja je pogodila Evropu u poslednjih petsto godina. Na udaru su se našle brojne zemlje, dok je najgora situacija zabeležena u Portugalu, Nemačkoj, Francuskoj, Španiji i Italiji. Pored evropskih zemalja, suša nije zaobišla ni države na drugim kontinentima, a posebno su pogođene Amerika, Brazil i Čile.
Nakon vesti o sušama, objavljena je i sumorna statistika o nestašici vode. Naime, prema podacima Svetske organizacije za prirodu (WWF), trenutno se sa nestašicom vode od najmanje mesec dana suočava oko 2,7 milijardi ljudi na svim kontinetima. Situacija je naročito kritična u gradovima i urbanim područjima u kojma broj stanovništva najbrže raste. U izveštaju iz 2017. godine međunarodne humanitarne organizacije WaterAid pod nazivom "Water Wild" navodi se da je najpogođenije stanovništvo Papue Nove Gvineje, Mozambika i Madagaskara.
NAJGORE SUŠE U EVROPI U POSLEDNJIH 500 GODINA NISU ZAOBIŠLE NI SRBIJU! Stručnjaci upozoravaju: "Usevi ugroženi, moguć je i katastrofalan ishod"
MOĆ AMERIKE SLABI: Forbs objavio listu najbogatijih - broj milijardera iz SAD drastično opao
"PUTINOVA ZIMA" STIŽE PO EVROPSKU UNIJU: Da li će Nemačka da poklekne?
Prema Sverskoj zdravstvenoj organizaciji minimalna količina vode po stanovniku iznosi 1000 m3 godišnje. Trenutno 45 zemalja se nalazi u uslovima tzv. vodenog stresa. One imaju na raspolaganju manje od 1000 m3 godišnje po stanovniku - 88% stanovnika Malija, 94% stanovnika Etiopije nema čistu vodu. Ruralno stanovništvo je daleko ugroženije nego urbano, koje se u većem procentu snadbeva organizovano putem vodovoda ili im je pak dostupnija flaširana voda. Snadbevanje flaširanom vodom je 10 puta skuplje, što snadbevanje sigurnom vodom posebno u budućnosti i u nerazvijenim zemljama čini veoma otežanim.
Žedni gradovi u Francuskoj
Više od 100 gradova i opština u Francuskoj nema više vode za piće i moraju da primaju isporuke kamionima, rekao je francuski ministar za ekološku tranziciju tokom posete jugoistočnom regionu zemlje, navodi Euronews.
U Francuskoj ima već više od stotinu opština koje nemaju više vode za piće, a neophodne količine vode dopremaju se kamionima do ovih područja - rekao je ministar ekologije Francuske Kristof Beku, dok je bio u poseti gradu Romuleu.
Francuska premijerka Elizabet Born aktivirala je u petak specijalnu komisiju za zaštitu životne sredine koja bi se bavila sušom, za koju kaže da je bila "najgora ikada zabeležena" u zemlji.
- Izuzetna suša koju trenutno doživljavamo ostavlja bez vode mnoge opštine i predstavlja tragediju za naše poljoprivrednike, naše ekosisteme i biodiverzitet - navodi se u saopštenju.
Već je 66 francuskih departmana, što je više od dve trećine ukupnog broja, na najvišem nivou upozorenja na sušu.
Ministar Beku rekao je da je jedini način maksimalno pooštriti restrikcije vode kako bi se izbegla situacija da je više nema. U oblastima u kojima je izdato upozorenje o vanrednoj situaciji, već su stupila na snagu ograničenja za zalivanje golf terena, punjenje bazena, zalivanje bašta i pranje automobila. U nekim oblastima više nije dozvoljeno pokretanje fontana.
Presušuje i najveća podzemna izdan u Americi
Ogalala je najveća podzemna izdan (rezrvoar) na svetu, ova fosilna voda se veoma sporo puni. Količina vode koju je ona prirodno čuvala je bila dovoljna da se preko 50 saveznih država SAD (izuzimajući Aljasku i Havaje koji su odvojeni) formira sloj vode dubok 50 cm.
Zahvaljujući preteranom ispumpavanju, vode je sve manje.
Procenjuje se da se podzemne izdani u SAD troše 4 puta brže od njihovog prirodnog punjenja.
Ako se Ogalala izdan potroši, na prostoru koji je navodnjavala ostaće slana pustinja, ekonomska propast, zdravstveni problemi, i nesagledivi ekološki poremećaji, upozoravaju stručnjaci.
Umiranje Aralskog mora
Početkom 60-tih godina prošlog veka započeto je sa velikim projektom odvođenja vode sa reka koje su punile Aralsko more. Voda je odvedena u unutrašnjost kopna zarad navodnjavanja plantaža voća, pamuka, pirinča u ovom aridnom regionu. Izgrađeno je melioracionih kanala u dužini preko 1300 km. Rezultat tako velikog oduzimanja vode iz tokova je presušivanje jezera. Vodena površina je smanjena preko 60 %, zapremina za preko 75 %, dok je salinitet porastao za tri puta. Zahvaljujući tome danas je preko 30000 km2 nekadašnjeg dna usled delatnosti čoveka pretvoreno u slanu pustinju.
Odvođenje vode iz reka Sir Darija i Amu Darija uz isparavanje vode iz samog jezera je izazvalo ekološku, ekonomsku i zdravstvenu regionalnu katastrofu. Jedan ruski zvaničnik je označio kao "10 puta goru katastrofu od Černobilja".
Danas raznosi slani prah sa osušenog jezerskog dna na udaljenost od čak 300 km. Kako se so širi ona uništava useve, pašnjake, šume, i ostali živi svet. Povećanjem saliniteta zemljište postaje još manje plodno. Ovaj fenomen je uveo novi termin u zaštitu životne sredine: slanu kišu.
Da bi očuvali prinose na ovom aridnom zemljištu poljoprivrednici povećavaju upotrebu herbicida, insekticida i đubriva (prvenstveno veštačkih). Dobar deo ovih hemikalija prodire kroz zemlju u podzemne vode zagađujući glavni izvor pijaće vode. Nizak nivo dotoka vode, kao i povećanje koncentracije zagađujućih materija iz poljoprivrede, učinio je i nadzemne vode nezdravim za piće.
Stalnim smanjivanjem (isušivanjem) usled prekomerne potrošnje vode, Aralsko more se "podelilo" u nekoliko gotovo odvojenih vodenih celina. Ali ni to nije kraj. Nestajanje jezera se nastavlja. Najnoviji satelitski snimci pokazuju da je od nekada četvrtog najvećeg (slatkovodnog) jezera na svetu ostalo samo nekoliko odvojenih malih jezeraca. Praktično jezero danas zauzima samo 20% nekadašnje površine. I taj trend nestajanja je sve izraženiji.
Ratovi za vodu sve izvesniji
Ekstremni vremenski uslovi koji rezultiraju klimatskim promenama, poput ciklona, poplava i dugotrajne suše, još bi više mogli pogoršati stanje i okolnosti u kojima živi najpogođeniji deo stanovništva naše planete. To bi moglo da utiče na zdravstveno stanje ljudi, opšte životne okolnosti i količinu sredstava za život u najsiromašnijim zemljama sveta. Kako raste zabrinutost kako obezbediti stanovništvu dovoljne količine pijaće vode, tako dolazi i do rasprava o tome da li će u budućnosti biti sukoba koji će za posledicu imati borbe nad kontrolom kapaciteta vode.
Poslednje dve i po decenije, političari, naučnici i novinari često su izražavali zabrinutost da će sporovi oko vode i nestašica biti razlog budućih ratova. Često se citira i čuvena rečenica bivšeg egipatskog ministra spoljnih poslova i bivšeg generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Butrosa Galija, koji je rekao: "Sledeći rat na Bliskom istoku vodiće se zbog vode, a ne politike". Njegov naslednik u Ujedinjenim nacijama, Kofi Anan, rekao je 2001. godine: "Žestoka konkurencija za slatku vodu bi mogla postati izvor sukoba i ratova u budućnosti", dok je bivši potpredsednik Svetske banke Ismail Serageldin takođe izrazio zabrinutost rekavši: "Ratovi sledećeg veka biće oko vode osim ako ne dođe do značajnijih promena u upravljanju". Pored njih, o ovom pitanju, govorio je i čuveni Lester Braun. On je na konferenciji o vodama u Stokholmu naglasio: "Sada je veća verovatnoća da će se budući ratovi na Bliskom istoku voditi zbog vode nego nafte".
Jedan od prvih ovakvih sukoba dogodio se u aprilu 2021. godine između Tadžikistana i Kirgistana, kada je poginulo oko 40 ljudi, a blizu 400 je ranjeno. Konflikt je trajao tri dana, a počeo je odlukom tadžikistanskih vlasti da montiraju kamere kako bi nadgledale rezervoare vode u mestu Kok - Taš na teritoriji Kirgistana. Odluka je izazvala veliki revolt meštana, koji su kamenicama gađali kamere, što je potom preraslo u sukob u koji su bile uključene vojske obe države.
Na Bliskom istoku i Severnoj Africi u prošlosti je bilo nekoliko konkretnih primera mogućih sukoba oko izvora vode.
Još jedan od kamena spoticanja u aktuelnom sukobu između Izraela i Palestine jeste i upravljanje nad izvorima pijaće vode. Dogovorom iz Osla i Palestini je omogućeno korišćenje vode, ali samo sa teritorije Zapadne obale, dok bi Izrael i dalje imao najveći procenat kontrole nad ovim resursima.
S druge strane, Egipat i Etiopija takođe imaju problem. Naime, Etiopija kontroliše gornje tokove Nila koji daju 86% vode za ovu reku. Nil zatim prolazi kroz Sudan i Egipat gde se uliva u Mediteransko more. Etiopija kao i Sudan imaju planove da naprave veliki broj brana i razvedu vodu ka poljoprivrednim podrucjima. To bi drastično smanjilo količine vode koje dolaze do Egipta koji se već nalazi u stanju manjka vode. Celokupno stanovništvo Egipta praktično živi na samo 2,5 odsto teritorije - plodne zemlje koja se nalazi oko Nila. Pred Egiptom je sada nekoliko opcija: da krene u rat sa Sudanom i Etiopijom, smanji enorman populacioni rast, unapredi sisteme za navodnjavanje ili da se suoči sa ekonomskom i socijalnom katastrofom.