Šoškić: Svako ima svoj deo krivice za švajcarce
Oni misle da će, ako danas ostvare neki rezultat, to biti trajno na stabilnim osnovama i zaborave da gledaju u budućnost i u kojoj će se situaciji naći za par godina, kaže Šoškić.
Ovo je samo jedno od zapžanja koje o problemu kredita u švajcarcima u razgovoru za Ekspres iznosi profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić.
Vučić obišao projekat Beograd na vodi: Najveće gradilište u ovom delu Evrope
Dobre vesti sa drugog dana Digitalnog samita: SRBIJA SE PRIPREMA ZA 5G MREŽU!
Šalju proizvode na sve kontinente: Fabrika iz Srbije treća u svetu
Razgovor sa profesorom Šoškićem vodili smo dan nakon je Vrhovnikasacioni sud zauszeo stav o oproblemu švajcaraca. Time je, posle godina provedenih u svojevrsnoj pat poziciji, pitanje rešavanja ovih problematičnih kredita, izgleda, pokrenuto s mrtve tačke. Vrhovni kasacioni sud zauzeo je stav kojeg će se držati ukoliko slučajevi u kojima su klijenti tužili banke dođu do te instance.
Tada dužnici mogu da računaju na to da ih izvršitelji i banke neće izbacivati na ulicu dok se spor ne reši. A kako će se sporovi rešavati, još nije definitivno jasno. Prema oceni profesora Šoškića, stav VKS bi verovatno mogao da se tumači kao nekasmernica za definitivno rešavanje problema u kojem je više od 16.000 ljudi.
- Stav Vrhovnog kasacionog suda će verovatno donekle olakšati poziciju dužnicima, pre svega zbog toga što bankama oduzima pravo da ulaze u posed založene nepokretnosti. Na taj način će ljudi verovatno doći upoziciju da lakše ostanu u posedu stanova koje su kupili tim kreditima.
- To je dobra vest za dužnike. Drugo, nalaže se bankama da urade konverziju kredita u kredit s drugom valutnom klauzulom. To je diskutabilanpredlog – kaže Šoškić.
Vučić otkrio MOGUĆE LOKACIJE za fabriku Folksvagena! Evo koliko bi dolaskom NEMAČKOG GIGANTA zarađivala Srbija
PRVI BEOGRADSKI NOĆNI MARKET U 2019. GODINI Neka vam petak veče bude rezervisan za provod na pijaci „Blok 44“
PLES ROBOTA na otvaranju Digitalnog samita u Beogradu!
Zbog čega?
- Pre svega, zato što je problem u valutnoj klauzuli. Ona stvara valutni rizik na strani dužnika. Otuda zamena jednog valutnog rizika za drugi (makar i manji) nije celovito rešenje. Uz to, pitanje je da li će baš svakom dužniku to odgovarati.
- Možemo da pretpostavimo da neki dužnici koji su uzeli kredit u švajcarskim francima imaju tzv. prirodno hedžovanu poziciju, odnosno da su oslobođeni rizika valutnog kursa ukoliko, recimo, imaju prihode koji su vezani za švajcarski franak ili štednju u švajcarskim francima.
- Pitanje je i po kojem će se deviznom kursu raditi ta konverzija. Ukoliko se nametne bankama devizni kurs koji je bio u trenutku odobravanja kredita, to je jasan gubitak za njih.
Ukoliko se ispostavi da je to gubitak za banke, logično je pitanje ko će im to nadoknaditi.
- Banke mogu da preuzmu takve gubitke i da postanu manje profitabilne, ali ono što bi se najverovatnije desilo jeste da u strukturi svih bankarskih proizvoda budućim klijentima dođe do rasta cena kako bi se pokrili ti gubici. A onda bi u suštini neko mogao da postavi pitanje da li je to u potpunosti pravedno. Znam da je teška situacija u kojoj su se zadesili dužnici koji imaju ove kredite. To je nesporno. Međutim, niko u tom procesu nije u potpunosti oslobođen krivice.
Hoćete da kažete da krivice ima na svim stranama, i kod banaka, i kod klijenata i kod regulatora, odnosno NBS?
- Banke su krive ako nisu u potpunosti upoznale potencijalne dužnike sa svim rizicima kojima se izlažu u eventualnom uzimanju takvog finansijskog proizvoda. To je, kao što znate, postalo deo Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga 2011. godine, kada sam sticajem okolnosti bio u NBS. Mi smo predlagali taj zakon i Skupština ga je usvojila.
- On je obavezao banke da informišu klijente, i to u pisanoj formi, o rizicima u koje se upuštaju kad uzimaju kredite i druge finansijske proizvode. Drugo, omogućio je dužnicima da bez ikakvih pravnih i finansijskih konsekvenci odustanu od ugovora u roku od 14 dana od sklapanja. Treća bitna stvar, koja nije deo zakona, ali je deo paketa mera NBS koje smo doneli 2011. godine, jeste da su administrativno zabranjeni krediti sa indeksacijom u švajcarskim francima.
Svaka indeksacija je problem, i to je ono gde stav VKS može da bude predmet različitih gledanja na stvari. Jer teško je naći argumentaciju da jevalutna klauzula u jednoj valuti ništava, a da valutne klauzule u drugoj valuti nisu ništave. Jer sve valutneklauzule nose valutni rizik.