SVI HOĆE DA GRADE NUKLEARKE: Srbija je u odličnoj poziciji zbog jedne stvari

Veliki zaokret ka nuklearnoj energiji, koji je svet napravio posebno posle početka rata u Ukrajini sve više dobija na zamahu. A Srbija će, posle posete Aleksandra Vučića Francuskoj, svakako krenuti u tom smeru. 

I to je dobra stanica sa koje treba krenuti, jer je Francuska ubedljivo najrazvijenija po tom pitanju što se Evrope tiče. Podsetimo, kao što je Bizportal već pisao, ta zemlja ima čak 56 elektrana, a samim tim i proizvodi najveću količinu električne energije – 61.370 megavata.

Krajem marta, Vučić je takođe izjavio da su Srbiji potrebna najmanje četiri mala modularna nuklearna reaktora, jer će Srbija do 2050. godine imati četiri puta veću potrošnju struje nego sada. 

On je tada za medije izjavio i da postoje tri osnovna problema sa kojima se Srbija suočava u naporima da krene putem nuklearne energije – za klasične nuklearne elektrane, potrebno je mnogo novca (jedna košta oko 12 milijardi evra). Zatim, nemamo dovoljno znanja u toj oblasti i treće, koje se samo nameće, jeste bezbednost, to jest, šta raditi sa nuklearnim otpadom.

A kakva je situacija na teritoriji Evrope što se tiče nuklearnih elektrana? Uz pomenutog rekordera, Francusku, u Evropi trenutno ima 173 nuklearne elektrane, sa ukupnim kapacitetom od 154,563 megavata. Posle Francuske, najviše ih ima Rusija (38), Ukrajina (15), i Velika Britanija (11).

Dalje, Španija i Belgija imaju po 7 nuklearki koje rade, Švedska i Češka po 6, Finska poseduje 5 nuklearnih elektrana, a po 4 imaju Mađarska, Slovačka i Švajcarska. Tri nuklearne elektrane postoje u Nemačkoj. Po dve imaju naše komšije, Rumunija i Bugarska, a po jednu Slovenija, Holandija i Belorusija. Sve ukupno, evropske nuklearke obezbeđuju oko jedne četvrtine struje na celoj teritoriji EU.

Dakle, nuklearna energija je doživela preporod i svakako je vrlo važno da Srbija u tom smislu sarađuje a državom koja je najviše eksploatiše, Francuskom.

Međutim, ono što se donekle prećutkuje (mada ti niko ne krije), jeste činjenica da, što se nuklearne energije tiče, bez obzira da li su u pitanju gorivo, nuklearni reaktori, ili znanje, nemoguće je zaobići Rusiju.

Štaviše, to ne kriju ni u Evropi ni u SAD-u. Do sada je protiv Rusije usvojeno 12. paketa sankcija, pod udarom su se našle na hiljade firmi i pre svega ruski energenti, međutim, do gotovo da nije bilo govora o blokadi Rosatoma,

– Rusija je moćni igrač na tom tržištu. Oni obezbeđuju oko 35 odsto obogaćenog uranijuma, koji su potrebni reaktorima širom sveta, a i konstruisali su mnoge reaktori koji se sada koriste – istakao je Kaj Veter, profesor nuklearnog inženjeringa na univerzitetu Berkli, još pre dve godine.

I od tada se ništa nije promenilo. Kao što smo već pisali, Pol Dabar, izvršni direktor kompanije Bor kvantum tehnolodži.

– Ako sankcionišete jednu zemlju (u ovom slučaju Rusiju), vi faktički sankcionišete jedinu kompaniju (Rosatom) koja može da obezbedi vrlo određenu vrstu usluga – objasnio je Dabar krajem prošle godine, a preneo sajt preneo sajt FDintelidžens.

U to vreme, ruski državni mediji su objavili i da Rusija trenutno realizuje 34 energetska projekta u 11 zemalja i da je u pitanju čak 70 odsto svetskog izvoza. Doduše, krajem prošle godine, Sjedinjene Američke Države su uvele sankcije na uvoz osiromašenog uranijuma, i to do 2040. godine. Ipak, to ne predstavlje veliki problem za Rusiju, jer suviše projekata zavisi od njih, a mnogi će im se tek obratiti za pomoć u oblasti nuklearne industrije.

Dakle, bez obzira na stav povodom Rusije, rata u Ukrajini, "Rosatom“ je igrač bez kojeg se ne može. A što se Srbije tiče, mi imamo dosta vremena da se priključimo velikom povratku nuklearnoj energiji. Bez problema možemo da sarađujemo i sa Francuskom i sa Rusijom, koju ionako niko ne dira po pitanju nuklearki.

Izvor: Srbija Danas/BizPortal/Stanko Stamenković/M.A.