"SVAKA ŠLJIVA JE OTIŠLA PO ODLIČNOJ CENI" Čačanskom voćaru ova godina se isplatila, Evropljani se slade našim šljivama
Za srpsku šljivu od ove godine otvorila su se nova tržišta, Nemačka, Slovenije, Rumunije, a pre svega Hrvatske.
Mnogi proizvođači u susednim zemljama, zbog različitih tržišnih poremećaja, odustali su od proizvodnje i zapustili svoje voćnjake, pa je Darko Topalović iz sela Miokovci kod Čačka, dočekao svojih pet minuta.
STARE SORTE VOĆA SU BOGATSTVO SRBIJE: U Novom Sadu izložene tradicionalne stare vrste koje su uzgajali naši preci
RUSKA VALUTA ZNATNO OSLABILA: Rublja najslabija prema evru u poslednje četiri godine
ODLIČNE VESTI ZA GRAĐANE SRBIJE: Uskoro realizacija usluga MUP-a bez donošenja uplatnica na šalter
- Proizvodnjom i prodajom voća bavim se preko trideset godina, ali ovako berićetnu za šljive još nisam dočekao. Imali smo oko 140 tona, sve to otišlo je po odličnoj ceni. Prodavali smo firmi, koja ih je izvozila za Hrvatsku, odakle su kasnije išle i na tržište evropskih zemalja. Prvi put se desilo da kupci nisu pravili nikakvo pitanje, svaka šljiva je prolazila, čak i ona udarena gradom i ona čista kao suza - rekao je Darko.
Otkupna cena šljiva na početku sezone bila je 40 dinara, da bi par dana pre kraja berbe za sortu stenlej dostigla visinu od 60 dinara.
Iako je prethdodnih godina rusko tržište bilo sigurno utočište za srpske voćare, ova godina je pokazala da su Evropljani poprilično darežljiviji, ali i manje zahtevni kupci.
- Žene koje su brale, zarađivale su i duple dnevnice jer mi se to isplatilo. Nikad im slađe nisam dao zaradu, niti sam ja bolje zaradio. U voćarstvu vam je sve nepredvidivo i nikad ne znate šta vas očekuje u tim fabrikama pod otvorenim nebom . Nekad ste pukovnik, a nekad pokojnik. Ali vrlo je važno iznova ulagati u proizvodnju i ne odustajati ukoliko se desi neka loša godina - kaže ovaj čačanski voćar.
Procenjuje se da je iz Srbije za Hrvatsku ove godine otišlo oko 913 tona šljiva.
Tamo se prodaju po ceni od sedam do deset kuna, što je oko 112 do 160 dinara po kilogramu.
Osim u svežem stanju uvoze se i osušene šljive, a upravo takav vid proizvodnje brojni srpski voćari prepoznali su kao izuzetno unosan.