Svakodnevno ČUJEMO izraz BANANA REPUBLIKA, naslućujemo o čemu se radi, ali evo šta zapravo on ZNAČI
Reč je o terminu koji se danas koristi malo drugačije od originalnog, ali ideja je ostala ista
Banana republika - čuli smo svi za ovaj termin koji predstavlja uvredu za neku zemlju (tuđu ili vlastitu). No, šta to zapravo znači? Zašto se koristi ovaj termin i šta se tačno pod njim podrazumeva? Svi bi mi potencijalno na kraju mogli završiti u jednoj banana republici, a život u takvoj je loš, vrlo loš.
NOVI UZLET MONROOVE DOKTRINE: Šta sa sobom donose PROMENE U LATINSKOJ AMERICI?
KO HUŠKA NAVIJAČE DA SE TUKU: Da li ste znali zašto nije bilo sukoba na predhodnim EP (VIDEO)
Pre svega treba reći da se termin danas koristi malo drugačije od originalnog, ali ideja je ostala ista. Pa krenimo sa otkrivanjem osnovnog značenja. Uvredljivi termin „banana republika“ koristio se primarno za nestabilne zemlje Latinske Amerike čije su ekonomije uveliko zavisile od izvoza ograničenog broja proizvoda, recimo baš banana.
Zašto su zemlje Latinske Amerike toliko dugo bile - a delimično još uvek i jesu, ali manje -politički krajnje nestabilne, krećući se iz jedne vojno-desničarske diktature u drugu? Zato, jer su nekome odgovarali takvi okrutni, ali za biznis odlični, režimi. Odgovor je lako pogoditi - glavni krivac za nestabilnost Latinske Amerike je bio američki imperijalizam, ne zato što u SAD-u postoji nešto duboko usađeno prema destabilizaciji šireg komšiluka, već zbog proste činjenice da su SAD najveća kapitalistička sila sveta i odavde dolaze vodeće korporacije koje su voljne da eksploatišu druge zemlje sveta.
Šta je tipično za jednu banana republiku? Ono što je tipično i za od kapitalizma žestoko eksploatisanu teritoriju - najčešće imamo veliku osiromašenu radničku klasu koja radi do iznemoglosti zarađujući pritom taman dovoljno da se održi u životu, a uz nju imamo sićušnu lokalnu elitu - plutokratiju sastavljenu od političke, poslovne i vojne elite.
Šta iz toga zaključujemo? Upravo tako, da smo svi na neki način "banana republika", samo nivoi iste variraju. Svaka država sveta danas je koncipirana na način da se na njenom čelu nalazi ovakva ili onakva elita, dok većina stanovnika živi u daleko lošijim uslovima od spomenutih.
Svakako, zdrava demokratija pomaže, donekle, barem psihološki, jer se tada glavni eksponati te elite mogu svakih nekoliko godina smeniti, ali to nema previše učinka jer demokratijom se svakako ne mogu smenjivati šefovi korporacija, samo političari koji primarno njima odgovaraju.
PANIKA NA UNIVERZITETU: Stravična pucnjava odjekuje gradom, devetoro ubijeno?! (FOTO)
Ipak, to su sve više-manje poznate stvari. Vratimo se na terminologiju o banana republici, otkud dolazi? Prvi je termin upotrebio američki pisac Vilijam Sidni Porter (poznatiji pod svojim pseudonimom O. Henry) u svojoj knjizi "Kupusi i Kraljevi" iz 1904., tamo je fiktivnu Republiku Ančuriju nazvao "banana republika". Ipak, ova kolekcija kratkih priča inspirisana je stvarnom državnom, odnosno njegovim iskustvom boravka u Hondurasu 1896. i 1897.
Ekonomski i politički termin dolazi odatle, a reč je o zemlji koja zapravo postoji samo da bi privatni biznis iz nje izvlačio profit. Drugim rečima, „banana republika“ je zemlja koja se vodi kao poslovno poduzeće sa ciljem ostvarenja profita.
Sve je organizovano da pogoduje privatnom biznisu pa tako profit koji se iz te zemlje izvlači ostaje u rukama privatnog biznisa dok dugovi koje državi pritom stvaraju ostaju - kako li je to samo prikladno iz perspektive kapitalista - javnosti! Upravo tako, stanovnici te zemlje, koji već ionako rade samo da bi preživeli i stvorili profit za kapitalističku klasu, još moraju biti i oni koji će otplaćivati ogromne dugove koje država gomila kako bi, između ostalog, pomogla privatnom kapitalu u ostvarenju što većeg profita.
U NJIMA VIRUS ZIKA VEĆ HARA: Izbegavajte da putujete u ove države (MAPA) (VIDEO)
Istorija prve banana republike započinje s pojavom banana na američkom tržištu 1870. godine. Prvi prodavač banana u SAD-u bio je kapetan trgovačkog broda „Telegraf“, Lorenco Dou Bejker. Banane je kupio na Jamajci i prodao ih u Bostonu ostvarivši pritom profit od čak 1,000 odsto!
Amerikancima su se banane dopale. Banane su hranjivo tropsko voće, a i mogle su se kupiti jeftinije od voća koje se lokalno uzgajalo u SAD-u, recimo jabuka. Na primer, 1913. godine za 25 centi u SAD-u ste mogli da kupite deset banana, ali samo dve jabuke.
Konzumaciju banana podstakao je i železnički tajkun Henri Mejgs koji je već 1873. počeo da podiže plantaže banana uzduž železnice koju je gradio u Kostariki. Prvo je plantaže koristio da bi bananama nahranio sopstvene radnike, ali kasnije mu je sinulo da bi bilo dobro i izvoziti ih na američko tržište. On i njegov nećak Majnor K. Keit osnovali su sredinom 1870-ih kompaniju "Tropical Trading and Transport Company" koja će kasnije postati polovina zloglasne neokolonijalne korporacije "United Fruit Company".
ZARAŽENO 4.000 LJUDI! U OVOJ zemlji proglašeno vanredno stanje zbog Zika virusa
Do 1930-ih godina „United Fruit Company“ (UFC) imaće i do 90 odsto celokupne trgovine bananama. U isto vreme na prostoru Latinske Amerike postali su moćni neo-kolonizator , uz pomoć korumpiranih lokalnih režima dobili su kontrolu nad ogromnim prostranstvima obradive zemlje, često silom mičući lokalno stanovništvo sa zemljišta i pretvarajući ih u slabo plaćene radnike.
Na primer, tadašnje vlasti u Hondurasu dale su američkim kompanijama 500 hektara zemlje za uzgoj banana za svaki kilometar železnice koji ovi izgrade u njihovoj zemlji. Narod Hondurasa često je kompaniju „United Fruit Company“ nazivao „El Pulpo“ ("Hobotnica") zbog ogromnog uticaja.
Kompanija UFC postala je izuzetno moćna i opasna, spremna i silom da menja političku strukturu zemalja kako bi ostvarili svoje interese. Kompanije su imale i svoje plaćeničke vojske koje su, po potrebi, izvodile državne udare. Tako je na primer u Hondurasu 1911. s vlasti srušen predsednik Miguel R. Davila da bi na njegovo mesto bio postavljen general Manuel Bonila.
JEZIVA NESREĆA U PANAMI: Autobus sleteo s autoputa, 16 STRADALIH
Davila se nije sviđao SAD-u, nije bilo dovoljno poslovno orijentisan, a i naveliko se zaduživao u Britaniji što je tada za SAD predstavljalo i geopolitički rizik (Monroeva doktrina iz prve polovine 19. veka je razlog tome - prema njoj SAD svako širenje uticaja evropskih sila na prostor Amerike smatra činom agresije).
Honduras je postao prva prava banana republika - američke multinacionalne korporacije kontrolisale su zemlju u potpunosti, uveliko i zbog činjenice da su izgradile (i zadržale pod kontrolom) ključnu infrastrukturu Hondurasa kao što su putevi, luke, železnice, ali i komunikacija (telefon i telegraf).
Umro Manuel Norijega, bivši diktator Paname!
Honduras možda jeste prva "banana republika", ali svakako nije jedina. Mnoge druge zemlje, Latinske Amerike, poput Gvatemale, postale su banana republike. Ipak, ovo padanje pod neo-kolonijalni uticaj korporacija svakako nije nešto što se događalo, i još uvek se događa, samo zemljama Latinske Amerike. Svaka zemlja koja nije jedna od svetskih sila mogla bi - i hoće ako se ne čuva - postati banana republika. Na primer, Maldivi su pod dominacijom kompanija za odmor, Čile drže strane rudarske korporacije, na Filipinima dominiraju duvanske korporacije...
Šta je sa Hondurasom? U mnogo čemu Honduras je ostao banana republika sve do današnjih dana, a stanovnici te zemlje i dalje su robovi neo-kolonijalizma. 2009. u još jednom državnom udaru svrgnut je s vlasti demokratski izabrani predsednik Manuel Zelaja, levičar. Zanimljivo, tadašnja američka državna tužiteljka, Hilari Klinton, u javnosti je osudila rušenje demokratski izabranog predsednika, ali se kasnije u njenim e-mail porukama, koje su procurile u javnost, otkriva kako je zapravo vodila kontradiktornu politiku radeći na tome da se Zelaja ni slučajno ne vrati na vlast. Drugim rečima, SAD su aktivno radile na sprečavanju povratka demokratije u Honduras.
Američki ministar odbrane: Putin ne želi pozitivne odnose, Rusi su STRATEŠKA KONKURENCIJA!
To nam pokazuje da se banana republike i dalje stvaraju, svugde, ali možda se eventualno takva neo-kolonijalna politika više ne sprovodi tako drsko i tako očito.
Na kraju, preti li nicanje banana republika i u Evropi? Svakako - sve države, naročito one slabije, u opasnosti su da njom zavladaju strane korporacije, a iste korporacije tada nipošto neće dozvoliti da se u zemlji razvija autentična demokratija. Kako znati da li je neka zemlja "banana republika"? Test je isti kao i za Honduras i sve druge zemlje sveta - postavimo ova pitanja: Ko kontroliše saobraćajnu infrastrukturu te zemlje? Ko kontroliše telefon i internet? Ko kontroliše zdravstvo? Ko kontroliše vojsku? Ko kontroliše industriju? Odgovor se lako dobija i često nije ugodan.