RAST OD 5,00 ODSTO I NAJMANJI PAD BDP-a U REGIONU: Srbija u izveštaju Svetske banke sa najvišim ocenama u regionu!
Srbija ima najbolje privredne rezultate u regionu
Ekonomije na Zapadnom Balkanu će se ove godine vratiti na staze privrednog rasta, nakon prošlogodišnjeg najtežeg ekonomskog pada uzrokovanog korona pandemijom, ali stope rasta neće dostići nivo iz prethodnih pet godina, saopštio je danas glavni ekonomista svetske banke, Lazar Šestović.
KORONA JE PROMENILA I TRŽIŠTE RADA: Ova zanimanja su među najtraženijima u Srbiji! Prosečna plata je preko 100 hiljada, a nisu programeri i bankari!
PARE OD DRŽAVE DANAS LEŽU NA RAČUN AKO STE U OVOJ GRUPI: Planirano 350 plus 150 evra, poznato kome je novac namenjen
CENE U CRNOJ GORI "DIVLJAJU": Dug spisak namirnica koje su poskupele od marta
On je, na video prezentaciji Izveštaja Svetske banke o Zapadnom Balkanu, podsetio da je ekonomski pad regiona, prema procenama, iznosio lani 3,4 posto, što je znatno manje od recesije u Centralnoj i istočnoj Evropi od 4,8 posto, ili u Evropskoj uniji od 7,0 procenata.
Region ove godine, prema procenama Svetske banke, očekuje privredni rast od 4,4 procenta, a u 2022. i 2023. godini, neznatno sporiji rasta od 3,7 odsto.
Šestović je kao ohrabrujuću činjenicu istakao blagi pad nezaposlenosti u regionu od 0,6 posto, sa 13,5 posto u 2019. na 12,6 odsto u 2020, što je ugavnom posledica povećane neaktivnosti, pri čemu je ukupan gubitak radnih mesta na Zapadnom Balkanu dostigao gotovo 70.000.
Istakao je da je Srbija imala u 2020. najmanji pad bruto domaćeg proizvoda u regionu i Evropi, od samo 1,0 posto, zahvaljujući izdašnom vladinom paketu podrške privredi vrednom blizu 13 odsto BDP-a, što je u rangu mnogo bogatijih zemalja. Dodao je da se u tekućoj godini očekuje rast Srbije od 5,0 procenata.
Šestović je apostofirao kao vrlo povoljan pokazatelj smanjenje spoljne neravnoteže, odnosno deficita tekućih plaćanja Srbije, koji je pao na 4,3 procenta.
Izvozni rezultati Srbije su, kaže, bili mnogo bolji nego što je iko očekivao, tako da je zabeleženo neznatno smanjenje izvoza.
- Uslovi razmene su se prošle godine promenili u korist Srbije, izvozne cene naših proizoda su porasle, što je dobra vest, a uvoznih proizvoda su padele - naveo je on.
Takođe je konstatovao je godina pandemije iziskivala znatna budžetska davanja za podršku ekonomiji i stanovništvu, što je rezultiralo budžetskim deficitom od 8,1 odsto BDP-a, nakon višegodišnjeg perioda uspešne fiskalne konsolidacije kada je budžet bio uravnotežen i čak u suficitu.
Komentarišući buduće ekonomske izglede Srbije, glavni ekonomista Svetske banke je rekao da se u srednjoročnom periodu očekuje rast u rasponu između 3,5 i 4,0 procenta, što će zavisiti od kretanja kamata na međunarodnim tržištima, stranih direktnih investicija, potražnje, doznaka iz inostranstva, itd.
Kao izazove je pomenuo nizak nivo investicija domaćeg privatnog sektora, usporavanje pristupnih pregovora sa EU zbog pandemije, ističući potrebu za ubrzanjem otvaranja noih poglavlja.
Šestović je na kraju istakao da je neophodna orijentacija ekonomije na zelenu tranziciju, na što manje trošenje prirodnih resulrsa, smanjenje zagađenja, što se može kanalisati uslovljavanjem subvencija tim kriterijumima.