HRVATSKA EKONOMIJA TONE SVE DUBLJE Najgori su od svih zemalja EU - njihovi stručnjaci u čudu!
Najmanje su krizu osetili zaposleni u Mađarskoj.
Iako nacionalna statistika upućuje na kontinuirani rast plata, uprkos pandemiji, podaci Eurostata pokazuju suprotno: među zemljama EU, plate zaposlenih u Hrvatskoj najviše su pale. Razlika u dohotku zaposlenih pre i posle krize iznosi oko 11 odsto, ali zahvaljujući Vladinim merama, taj je minus ipak prepolovljen pa iznosi malo više od pet odsto.
Oprez! Ovoga se plaši svaka žena! Ne ignorišite simptome uporne Ešerihije
ONI SU PRAVI TIHI HEROJI PANDEMIJE: Srpski rudari danonoćno rade da bi bilo dovoljno električne energije (FOTO)
VAŽNO ZA DESETINE HILJADA RADNIKA U SRBIJI: Do februara bez otkaza?
Najmanje su krizu osetili zaposleni u Mađarskoj, sa padom primanja od oko jedan odsto, pa se vlada te zemlje nije posebno ni angažiovala oko tog pitanja. U većini zemalja šeme za očuvanje radnih mesta su značajno doprinele smanjenju pada dohodaka zaposlenih.
Uticaj krize je vrlo neravnomerno rasprostranjen među članicama, navodi Eurostat, pri čemu je najviše pogođen najranjiviji deo radne populacije, radnici s niskim primanjima su znatno pogođeniji od onih s visokim primanjima.
Podaci Eurostata koji upućuju na to da su primanja zaposlenih u Hrvatskoj najviše pala, čini se, pomalo su iznenadili i ekonomiste. Stoga, Danijel Nestić sa Ekonomskog instituta i Iva Tomić, glavni ekonomista HUP-a, ocenjuju kako nije reč o redovnoj statistici već se pokazatelji Eurostata temelje na anketi i rezultat su neke eksperimentalne analize ili simulacije. U objavi Eurostata, kaže Tomić, navodi se kako su "različite šeme naknada plate ublažile gubitak dohotka na minus od oko dva posto na nivou EU. U 15-ak zemalja smanjenje plata je nakon uzimanja u obzir ovih šema prepolovljen. To je najviše primetno u zemljama poput Hrvatske, Francuske, Austrije, Slovačke i Holandije".
- S druge strane, relevantna statistika hrvatskog tržišta rada ne pokazuje ni značajan pad zaposlenosti, odnosno povećanje nezaposlenosti, ni značajno smanjenje plata pa se to donekle kosi s ovim nalazima. Primera radi, u drugom tromesečju 2020, u periodu za koji je rađena ova analiza, prosečna mesečna bruto plata po zaposlenom u RH iznosila je 9.123 kune, što je u odnosu na drugo tromesečje prethodne godine nominalno više za jedan odsto, a realno za 1,3 odsto - navodi Tomić i dodaje, kako u razdoblju od januara do juna ove godine, u odnosu na isto razdoblje prethodne godine, broj ukupno zaposlenih je pao je za 0,8 odsto, a u drugom tromesečju 2020. u odnosu na drugo tromesečje 2019. za 2,2 odsto. Za ukupnu sliku, zaključuje, trebaće ipak dublja analiza.
Ali ni nacionalni pokazatelji ne upućuju na jednoznačan zaključak. S jedne strane, ističe Nestić, podaci Eurostata su u kontradikciji s ostalim raspoloživim podacima u Hrvatskoj, kao što su fiskalni račun i potrošnja u trgovini na malo.
Da su dohoci pali više od 10 odsto, to bi se sigurno više odrazilo na potrošnji. Istodvremeno, pad BDP-a od oko devet posto sugerišea da je moralo doći i do pada mase primanja radnika. Stoga je moguće da Eurostatova simulacija obuhvata i neke netipične oblike rada, ili da broj odrađenih sati značajno smanjen u odnosu na vreme pre krize.