Velike muke poljoprivrednika iz Zrenjanina: Teško nalazimo one koji hoće da rade na njivama, još teže one koji znaju
NALED želi da se zakonski uredi status sezonskih poljoprivrednika, kao i da se mogu prijavljivati na konkurse za posao elektronskim putem
Gradska uprava Zrenjanina pridružila se projektu Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) radi zakonskog uređenja statusa sezonskih radnika u poljoprivredi. Borba protiv sive ekonomije i sprečavanje rada na crno prioriteti su Vlade Srbije, a Zrenjaninci su uvereni da problem zahteva hitno rešavanje.
Inovacije u gradskom prevozu: Vožnju ćete plaćati platnim karticama
- Procenjuje se da u Srbiji pola miliona ljudi radi na crno. Od toga gotovo 60 odsto, ili 300.000 njih, posao dobija sezonski, i to u poljoprivredi. Ove ljude treba uvesti u legalne tokove, a predlog je da se donese zakon koji bi pojednostavio i pojeftinio proces prijavljivanja sezonskih radnika - kaže Duško Radišić, zamenik gradonačelnika Zrenjanina.
U Alijansi ističu da su zahvaljujući saradnji sa nemačkom agencijom GIZ obezbedili softver, a spremni su i da obuče ljude, kako bi se uvela elektronska prijava sezonskih radnika. To bi bila podrška donošenju zakona koji će rešiti njihovo pitanje. Oni sada nemaju apsolutno nikakva prava, jer formalno ne postoje.
Nedostatak radnika
- Nadaleko smo bili poznati po povrtarskoj proizvodnji, snabdevanju beogradskih, novosadskih i zrenjaninskih pijaca, a sada je mesto prazno. Radne snage nema, a 10-20 sezonaca za plastenike jedva uspem da nađem sa strane - predočava Jožef Bakoš iz Lukinog Sela, odakle su mnogi povrtari otišli na rad u Slovačku, Austriju i Nemačku.
- Predlog je da dobiju penziono osiguranje, staž i osiguranje za povredu na radu. Ovo je važno, jer je reč o sezonskim poslovima, povrede su česte i ti ljudi posle nemaju pravo ni na kakvu zdravstvenu zaštitu. Uz to, do kraja sezone obično više i ne mogu da rade i da zarađuju za život - kaže Nebojša Žugić iz Nacionalne Alijanse za Lokalni Ekonomski Razvoj (NALED-a).
Naglašava da će država, s druge strane, kroz poreze dobiti deo kolača. Nameti za ovaj vid zapošljavanja će biti manji od onih koji se sada plaćaju, kada se sezonski radnici angažuju. Važna je i čenjenica da se sezonskim poslovima uglavnom bave ljudi koji primaju neku vrstu socijalne pomoći. Zakonom bi bilo predviđeno da u periodu rada na sezonskim poslovima neće gubiti pravo na socijalnu pomoć, dodaje Žugić.
Kinezi traže Srbe: Nude besplatan smeštaj i hranu, dobru platu, a posao svako može da radi
Poslodavci iz zrenjaninske i susednih pet srednjobanatskih opština, međutim, smatraju da se donošenjem zakona neće mnogo toga promeniti na tržištu rada. Uz to, trošak prijave sezonskih radnika će morati da se odrazi na cenu proizvoda.
- Kao poljoprivredno gazdinstvo, sezonske radnike prijavljujemo na privremeno-povremenim poslovima. Nije tajna da naši kooperanti sezonce angažuju na crno. Slažem se da treba uvesti red, ali ogroman problem je nedostatak radnika. Teško nalazimo one koji hoće da rade na njivama, još teže one koji znaju da rade. Strani investitori mogu da daju veće plate od nas, a mi koji radimo za tržište Srbije ne možemo te izdatke da ukalkulišemo u cenu proizvoda - kaže Đula Madaras iz Mužlje.
Gde su mladi?
Pozivu zrenjaninske filijale NSZ na predstavljanje NALED projekta, odazvalo se jedva nekoliko sezonaca, i to ljudi u godinama, blizu penzije... Snežana Meršan (60) veli da mladi nisu zainteresovani za rad u poljoprivredi, odbijaju ih niske zarade i većina teži odlasku iz zemlje.
To je dodatni problem kojim će država morati da se pozabavi ukoliko želi da ima ljude koji će za 10-15 godina biti nosioci privrede u zemlji - smatraju zrenjaninski poslodavci.