Više od 8 sati rada nedeljno ŠTETNO JE PO ZDRAVLJE: Dve opcije su predložene!
Masovno korišćenje veštačke inteligencije bi moglo da se odrazi na "značajni nedostatak plaćenog rada"
Umesto da to dovede do gubitka posla, autori jedne studije kažu da je moguća opcija uvođenje kraće radne nedelje.
PLAĆENO ODSUSTVO u trajanju od 32 DANA: Našao rupu u zakonu, prevario poslodavca, pa ga još i tužio!
MOŽETE LI ZAMISLITI MASOVNA PUTOVANJA U VREME KORONE: U jednoj zemlji za Prvi maj putovaće 200 miliona!
SRBIJA ĆE ZAŠTITI SVOJ DOMAĆI KROMPIR: Najavljene korenite promenite, dobre vesti stižu i za malinare (FOTO)
Jedna studija je izašla sa zaključkom da ljudi treba da rade osam sati - ali nedeljno, ne dnevno. Ova neobična konstatacija objavljena je u časopisu "Društvene nauke i medicina", pod imenom "Kraća radna nedelja za sve: Koliko je plaćenog rada potrebno za mentalno zdravlje i blagostanje?", piše Biznis.Telegraf.
Dok su se tokom pandemije dešavale brojne promene, a dešavaju se i dalje, koje su poslodavce naterale da preispitaju svoje stavove o samom radnom okruženju (mestu), malo ko se bavio brojem radnih sati. Štaviše, zaposleni kažu da su u radu od kuće radili duže, i to tri sata dnevno u proseku.
Studija iz 2019. godine, dakle čak pre perioda korone, otkriva da ljudi treba da rade svega osam sati sedmično, ako žele da postignu "psihološke koristi" od rada. Ovo sasvim sigurno neće i ne može biti opšteprihvaćeno, mada postoje inicijative da radna nedelja svakako bude kraća.
Predlozi su ili da se radi četiri dana u toku nedelje, ili šest do sedam sati dnevno - pet dana sedmično. Ova zanimljiva studija svakako odlazi korak dalje: tvrdi da je osmočasovna radna nedelja dovoljna da se postignu "dobrobiti od zaposlenja".
Autori to objašnjavaju ovako: masovno korišćenje veštačke inteligencije bi moglo da se odrazi na "značajni nedostatak plaćenog rada". Umesto da to dovede do gubitka posla, kažu da je moguća opcija uvođenje kraće radne nedelje. Ipak, da li je ovoliko kratka radna nedelja zaista smislena?
Za izradu istraživanja korišćeni su podaci iz britanske longitudinalne studije, u kojoj je učestvovalo više od 80.000 ljudi. U obzir je najpre uzimano to kako su promene vezane za broj radnih sati uticale na mentalno zdravlje ispitanika, odnosno, praćeno je u kojim trenucima se ono poboljšalo.
- To je kao kada uzimate vitamin C. Svima nam treba određena doza, ali nije dobro ako preteramo, to ne donosi nikakve dodatne beneficije po zdravlje. Zapravo, uzimanje velikih količina može imati štetan uticaj - kaže Daiga Kamerade, autorka studije i sociolog sa Univerziteta Salford u Engleskoj.