"Prokop" ispunio sva očekivanja! Železnica spremna da primi MILION PUTNIKA!
Istorija izgradnje glavne železničke stanice "Prokop" stara je više od 50 godina.
Stanična zgrada na glavnoj železničkoj stanici "Beograd centar",poznatijoj kao "Prokop" danas obeležava prvih šest meseci rada, pošto je u prisustvu predsednika Aleksandra Vučića i najvećih državnih zvaničnika svečano otvorena 20. oktobra 2023. godine.
STIŽE NAKNADA GRAĐANIMA: Sutra će OVA GRUPA LJUDI na svom računu VIDETI UPLATU!
SVE ŠTO TREBA DA ZNATE O TESTAMENTIMA: Ostavinski postupak je OVAKO JEFTINIJI, ali sa jednom KLJUČNOM MANOM!
OVO SU KANDIDATI ZA KUPOVINU HOTELA JUGOSLAVIJA: Uplaćeni depoziti, a ova kompanija ima najveće šanse!
Ovo velelepno zdanje izgrađeno je za svega godinu i dva meseca, a prostire se na 5.600 kvadrata, uz najmoderniju opremu i osam šaltera za prodaju karata.
Stanična zgrada koja je u prvih šest meseci u potpunosti ispunila sva očekivanja nadležnih, ali i putnika koji je svakodnevno koriste. Na čuvenoj koti 105 veliki broj ljudi čekaju dolazak brojnih vozova koji ovde saobraćaju, pošto je sav železnički saobraćaj izmešten na ovu lokaciju. Pre mesec dana dodate su i nove klupe, pa je tako oplemenjen ceo prostor.
- Na ovu stanicu godišnje dođe 900.000 a ode 1.000.000 putnika - ističe ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.
- Kad pogledamo broj ljudi koji koristi stanicu ovih šest meseci, naravno da je ispunila sva očekivanja. Ovo je inače naša glavna stanica koja je počela da se gradi pre 50 godina i to samo govori koliko ima istorijski značajnih projekata koji nisu završavani decenijama unazad. Ono što se vidi je da peroni nisu potpuno sređeni i krećemo sa projektom koji je vredan 26 miliona evra, a biće završena preostala dva koloseka. Takođe, biće sređene i preostale prostorije za putnike na donjem nivou, čime će se i taj deo kompletirati.
Trenutno se na Prokopu gradi i osam poslovnih zgrada, bruto površine oko 10.000 kvadrata, čime će po završetku radova ovaj deo postati i komercijalni centar.
- To jeste suština ovakvih prostora, kao što je železnička stanica "Prokop" - ističe Vesić.
- Dva nova perona radimo zato što će biti mnogo više putnika kada se krajem jula završi brza pruga do Subotice. Kapacitet ove stanice je trenutno 1.200.000 putnika godišnje, zato je izrazito važno da se kompletan posao završi. Sa leve i desne strane ploča je prokišnjavala, ali kada se budu završile zgrade i poloča će dobiti odgovarajuću izolaciju.
Planovi dalje nalažu da se sagradi i zgrada železničke stanice na Novom Beogradu, gde su natkriveni peroni i koloseci već uređeni. Stanica će se raditi prema projektu arhitekte Miroslava Lojanice i time bi se dodatno rasteretila stanica Prokop.
- Ovo nije samo železnička stanica, već simbol kako se u Srbiji završavaju projekti koji su stajali decenijama i u tom smislu je značaj ovog objekta dosta veći - ističe ministar.
- Što se tiče prilaza sa auto-puta Beograd - Niš, Grad mora da uradi eksproprijaciju Maleškog brda, nakon čega će se raditi projekat. To će bitno rasteretiti ulaze na stanicu, a omogućiće da se lakše funkcioniše. Biće ovde i "šatl voz", koji će putnike voziti do metro stanica, kada one budu izgrađene.
I putnici koje smo sreli na "Prokopu", koji gotovo svakodnevno koriste železničku stanicu, ali i brzi voz "Soko" do Novog Sada imaju pozitivna mišljenja o kompletnom projektu, a najviše ističu udobnost i red vožnje koji se poštuje.
- Dolazim iz Novog Sada u Beograd radi posla i zaista sam oduševljen kako sve funkcioniše - ističe sagovornik.
- Vozovi uglavnom ne kasne, udobnost je odlična, posebno u "Soko" garnituri. Još jedna prednost je naravno vreme vožnje, za svega pola sata se stiže u prestonicu. Stanica je kvalitetno urađena i na njoj se nalazi sve što je potrebno. Raduje me što su ubačene i nove klupe, zbog udobnosti dok se čeka voz. Takođe, povezanost na Novom Beogradu je odlična, jedino bi mogla da bude malo bolja sa Prokopa.
Kretanje putnika na stanici organizovano je po uzoru na savremene aerodrome, gde postoji razdvojeno kretanje dolaznih i odlaznih putnika. Pristup peronima iz zgrade obavlja se prolaskom kroz automatizovane kontrolne barijere, gde putnici očitavaju karte i dalje centralnim hodnikom biraju željeni peron. Tu su ugrađeni liftovi i pokretne stepenice za svaki peron. Postoji osam šaltera za prodaju karata, po četiri sa leve i desne strane. Prodaja karata obavlja se i putem samouslužnog automata, a za sve informacije putnicima je dostupan info-pult "Srbija voza".
Uslužni i maloprodajni lokali pokrivaju samo 800 kvadrata, ima ih 14, od čega je 12 za komercijalne delatnosti, dok su dva za ambulantu i potrebe Turističke organizacije Beograd. Od ponude tu su kafe-restoran, pekara, apoteka, novinarnica, rentakar i ostalo... Izgradnja stanice, koju je javno-privatnim partnerstvom sa državom uradio privatni investitor koštala je oko 15 miliona evra.
Istorija izgradnje glavne železničke stanice "Prokop" stara je više od 50 godina. Ona se nalazi se u okviru Beogradskog železničkog čvora, neposredno uz Bulevar Franšea d' Eperea (deo Koridora 10), u prokopu između ovog pravca, Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića i Bulevara vojvode Putnika podno Topčiderskog brda.
Kada se 1970. godine, za vreme mandata gradonačelnika Branka Pešića, počelo sa izgradnjom Beogradskog železničkog čvora, predviđeno je izmeštanje Glavne stanice sa Savskog trga u tada prolaznu stanicu u Prokopu, na glavnom železničkom koridoru. Radovi su započinjali nebrojeno puta, ali i obustavljani, a glavni razlozi bili su nedostatak novca, ratovi i sankcije. Prvi ozbiljniji radovi počeli su 2014. godine, kada su i završeni skoro svi peroni i koloseci.
Propali konkursi, uslovljavanja investitora
Železnice Srbije su početkom 2005. raspisale međunarodni konkurs, kojim bi investitor završio izgradnju stanice, a zauzvrat dobio pravo izgradnje u komercijalno-poslovnom delu, pošto država nije imala sredstava da završi projekat. Na konkursu je pobedila mađarska firma "Trigranit", koja je, međutim, naknadno počela postavljati dodatne uslove i zahteve, pozivajući se na sumnje o isplativosti projekta. Ugovor je raskinut i, posle dužeg raspravljanja u Vladi Srbije, 24. marta 2008. je potpisan ugovor sa "Energoprojektom", drugoplasiranim na izvornom konkursu, o završetku radova na izgradnji stanice u roku od 30 meseci. Međutim, pola godine kasnije, Vlada je odlučila da ne da saglasnost na potpisani ugovor, navodeći da ne postoji zakonski osnov da se investitor uknjiži kao vlasnik ploče na kojoj bi bio građen komercijalno-poslovni centar, jer se ova tretira kao gradsko građevinsko zemljište, koje se može jedino davati u zakup.
Izvor: Srbija Danas/Novosti