Ovo je praksa kojoj pribegavaju sve češće poslodavci u Srbiji
Zaposleni ne znaju koliko dugo će raditi, zarada im je često ispod minimalca, a nemaju topli obrok, bolovanje, godišnji odmor, ni porodiljsko.
Agencije za zapošljavanje u Srbiji započele su rad pre sedam godina (2010.) ali od tada nije regulisan pravni okvir za njihovo poslovanje. Posebni problem predstavlja takozvano zapošljavanje na lizing
DOBRE VESTI IZ SOLUNA: Grčka i Srbija potpisale šest međudržavnih sporazuma
Srbija spaja istok i zapad: Vučić donosi u našu zemlju najveću investiciju TURSKI TOK
Februara prošle godine formirana je radna grupa čiji je zadatak da pripremi zakon o agencijama za zapošljavanje, kojim bi se regulisala oblast ustupanja zaposlenih. Radna grupa uskoro završava svoj deo posla, nakon čega će se nacrt zakona naći na javnoj raspravi.
Agencije za zapošljavanja ističu da oni ne beže od poštovanja zakona te da to posebno neće činiti one agencije koje rade ispravno. Dodaju da svoje usluge naplaćuju od poslodavaca, a ne od radnika koje angažuju i da je zarada jasno definisana ugovorom.
Žrtve bahatih poslodavaca
Procenjuje se da je više od 100.000 ljudi u Srbiji radi "na lizing", odnosno da su do posla došli tako što su ih specijalizovane agencije iznajmile poslodavcima.
Zvaničnih podataka koliko ljudi na ovaj način zarađuje za život nema, ali kako kažu u sindikatima, iznajmljivanje radne snage je sve češća praksa poslodavaca.
Ovaj način zapošljavanja nije protivzakonit, iako zaposleni ne znaju koliko dugo će raditi, zarada im je često ispod minimalca, a nemaju topli obrok, bolovanje, godišnji odmor, ni porodiljsko.
Centar za razvoj sindikalizma organizovao je u Beogradu okrugli sto o uređenju delatnosti takozvanog privremenog zapošljavanja u Srbiji, definisanju položaja radnika i rada agencija za zapošljavanje kao finiš razgovora o poslovanju agencija da bi zaključke i preporuke uputio radnoj grupi.
Sociolog Srećko Mihajlović iz Centra za razvoj sindikalizma objašnjava da u Srbiji postoji oko 100 agencija za privremeno zapošljavanje, dodajući da nema preciznih podataka o tome koliko je radnika angažovano na taj način.
- Moramo da razumemo činjenice da agencije omogućavaju određenom broju ljudi da dođu do posla, kao i da postoje i dobra iskustva, ali je veoma važno da se u tu oblast uvede red jer su uglavnom ti radnici diskriminisani u odnosu na ostale - ističe Mihajlović.
On dodaje da je veliki problem u toj oblasti angažovanje radnika preko omladinskih i studentskih zadruga.
Budući zakon, saglasni su svi učesnici rasprave, mora biti usklađen s međunarodnim pravnim okvirom, što bi trebalo da doprinese poboljšanju položaja zaposlenih preko agencija i da uvede red u njihovo poslovanje.
Posebno se mora obratiti pažnja na specifična pitanja kao što su uređenje ugovornih odnosa svih triju strana, bezbednost i zdravlje na radu, naknada štete i kolektivna prava zaposlenih preko agencije.
Zakon doneti što pre
Po mišljenju Marka Reljanovića s Pravnog fakulteta "Union" u Beogradu, važno je da se agencijama postave jasni uslovi pod kojima mogu dobiti licencu za rad.
Zvaničnih podataka koliko ljudi na ovaj način zarađuje za život nema, ali kako kažu u sindikatima, iznajmljivanje radne snage je sve češća praksa poslodavaca
Potrebno je utvrditi pravila poštovanja ugovora i ograničavanje dometa ustupanja zaposlenih, odnosno da se određene oblasti privredne delatnosti izopšte iz ustupanja zaposlenih i da se zakonom zabrani ustupanje određenih kategorija radnika i zabrani takav rad na određenim poslovima.
- Mora da se kontroliše kada, kako i koliko će neko moći da radi preko agencije, kao i da se zaštite kolektivna prava zaposlenih - smatra Reljanović.
Predstavnici agencija za zapošljavanja koji su učestovali u raspravi istakli su da oni ne beže od poštovanja zakona te da to posebno neće činiti one agencije koje rade ispravno.
Takođe su istakli da one svoje usluge naplaćuju od poslodavaca, a ne od radnika koje angažuju, i da je zarada jasno definisana ugovorom.
Jasno definisati pravila za rad Agencija
Agencije za zapošljavanje postoje u gotovo svim državama, ali je njihov rad strogo propisan i pod stalnom kontrolom.
Tako se u Sloveniji, objasnio je Goran Lukič iz Delavske svetovalnice u Ljubljani, jasno definiše ugovorni odnos između agencije, radnika i poslodavca, uslovi ustupanja radnika preko agencije, kao i uslovi upisa agencija u specijalizovani registar. Lukič ističe da je neophodno da se agencijskim radnicima u određenom trenutku obezbedi zaposlenje u kompaniji u kojoj su angažovani, kao i da bi trebalo da agencije daju finansijsku garanciju za svoj rad i periodično nadležnima podnose izveštaje o radu.
- Takođe, trebalo bi formirati precizan spisak okolnosti pod kojima bi se mogao zabraniti rad agencijama za zapošljavanje, kao i da se jasno odrede principi jednakog tretmana rada - smatra Lukič.