500 ljudi bez kućnog broja

Beograd-saobraćaj / Izvor: Profimedia

BEOGRAD - Kako pokazuju najnoviji podaci Ministarstva za rad i socijalna pitanja, na adrese centara za socijalni rad za prvih osam meseci, od kad su doneta podzakonska akta, prijavila se 471 osoba bez stalne ulice i broja.

Među njima je bilo ne samo onih koji nemaju prebivalište i ličnu kartu već i podstanara koje stanodavci odbijaju da prijave, ljudi isterani iz kuća i odjavljenih sa starih adresa, štićenika domova za nezbrinutu decu koja su navršila 18 godina.

Na adresu niškog centra prošle godine se prijavila jedna porodica sa petoro dece, ali i vanbračni par gde su se roditelji odrekli sina, pa su odbili da prijave njega i njegovu ženu na svoju adresu. Na centre se prijavljuju i ljudi kojima srodnik ili staratelj premine, ne ostavivši im dokumentaciju o vlasništvu, a naslednik nema para za ostavinsku raspravu.

Zbog ovih i sličnih razloga, na nedavnom stručnom skupu u Vrnjačkoj Banji, centri su tražili preko resornog ministra Aleksandra Vulina da se ovi poslovi, baš kao i predviđeno pružanje besplatne pravne pomoći, izmesti na lokalne samouprave, pišu "Večernje novosti".

Tada bi se na opštinske adrese prijavljivali i "pravno nevidljivi", čiji broj, kad se uporede prošlogodišnji podaci UNHCR i ovogodišnji "Praksisa" opada. Lane je brojka dosezala 8.500 od čega oko 1.500 uopšte nije bilo upisano u matične knjige, dok ostali nisu imali ličnu kartu, ni pravo na državljanstvo, ime ili posao. Procene su da je sada oko 4.200 ljudi bez lične karte i oko 1.000 neupisanih u matične knjige.

"Među njima je više dece nego odraslih. Nemaju zdravstvenu zaštitu, ne mogu da se upišu u srednju školu, nemaju pravo na dečiji dodatak i socijalnu zaštitu. Odrasli ne mogu da se zaposle, naslede ili steknu imovinu. Od početka godine pokrenuli smo 250 postupaka za upis u matične knjige rođenih", kaže Milan Radojev iz "Praksisa".