Avganistanska droga ide morem umesto preko Balkana
BEČ - Heroin proizveden u Avganistanu sve više se krijumčari preko južnog morskog puta, ka istočnoj Africi i onda prema Evropi i Severnoj Americi, umesto preko dosadašnje rute, preko Balkanskog poluostrva.
Juri Fedotov, direktor Kancelarije UN za borbu protiv narkotika i kriminala (UNODC), naglasio je da krivično gonjenje na moru predstavlja veliki problem. Prema UNODC, u Avganistanu se proizvodi oko 90 odsto heroina koje se nalazi u opticaju širom sveta.
Zbog oštrijeg krivičnog gonjenja koje su počele da praktikuju srednjoazijske države, pristupanja istočnoevropskih zemalja Evropskoj uniji, kao i rata u Siriji, šverceri koriste sve manje uobičajene rute preko Srednje Azije, Irana i Balkana.
"Istovremeno je u Avganistanu proizvodnja opijuma drastično povećana", kazao je Fedotov ukazujući na nove puteve prenosa preko Indijskog okeana.
Pojačanim delovanjem morske flote u Indijskom okeanu u borbu protiv terorizma je u proteklih 18 meseci zaplenjeno 4.200 kilograma heroina, navodi UNODC. Vodeću ulogu u tome ima Međunarodni morski savez (CMF), udruženje sa sedištem u Bahreinu, čije su članice 30 država.
U borbi protiv šverca narkotika problem predstavljaju pre svega nedostajući zakoni i tako nekažnjivost.
"Prema našim zakonima smemo da delujemo samo na distanci do 12 nautičnih milja (oko 22 kilometara) od kopna. Ne smemo da zaplenjujemo sumnjive brodove na moru", ukazao je Rodžer Vilijem Sijanga, nadležni član vlasti Tanzanije, a prenosi Tanjug.
Šverc narkotika ima i neposredne efekte na zemlje koje se nalaze u okruženju aktuelne transportne rute. Prema savetniku u Ministarstvu unutrašnjih poslova Sejšela Rejmondu Angeu, sve manje turista se usuđuje na putovanje brodom iz straha od švercera i gusara, a istovremeno opadaju prihodi od lova na tunu.