Beogradsko nebo otvoreno za oblakodere

Jedini oblakoder za koji će nebo biti granica je kula od 220 metara u Beogradu na vodi, projektu koji investitor iz UAE razvija u dogovoru sa državom. Za druge privatne ulagače koji su želeli da zaparaju oblake svojim zgradama prepreke su samo prividno uklonjene.

Da bi Miroslav Mišković mogao da zida "Delta toranj" (144 metara) između "Hajata" i "Sava centra", Milan Beko oblakoder od 250 metara u luci Beograd, grčki investitor dve kule od po 137 metara kod hotela "Jugoslavija" ili "PSP Farman" Beograd, objekat od 146 metara u kompleksu "West 65", moraće da naprave plan detaljne regulacije. Kroz njega će dokazivati da visokim objektima neće zakloniti pogled na Gardoš, "Pobednik", Hram Svetog Save, Varoš u Šancu.

Tako je kreator studije, Urbanistički zavod Beograda, pre četiri godine odredio područja za visoku gradnju (delovi Novog Beograda, zona uz autoput prema Bubanj Potoku, desna obala Dunava između luke Beograd i Ada Huje, leva obala Savskog amfiteatra), štiteći istorijsko jezgro grada, što je praksa Atine, Beča, Barselone, Pariza.

"Studija nije bila obavezujuća i trebalo je da spreči improvizaciju i korupciju u planiranju. Njeno ukidanje neće prizvesti negativne posledice jer su svi važni kriterijumi studije sada uneseni u Generalni plan. To znači da će svaki investitor koji želi da gradi visoko zdanje morati da dokaže da ono neće narušiti vizure, širinu ulica, da će vodovodna, kanalizaciona, elektroenergetska mreža moći da podrže veliki broj kvadrata, da će imati dovoljno parkinga, ispuniti protivpožarne uslove," kaže Nebojša Stefanović, direktor Urbanističkog zavoda Beograda.

To nije utešilo stručnu javnost, koja je prošlog aprila bila zatečena kada je Privremeno veće grada stavilo van snage studiju samo zbog kule Beograda na vodi, koju je taj dokument onemogućavao, prenosi "Politika". 

"Visoki objekti ne mogu da se seju tamo gde to investitori požele. Budva je primer grada gde je na snazi urbanistička demokratija, u kojoj može da se zida sve, pa dobijete haos u prostoru. I koncept Beograda na vodi je problematičan ako taj projekat uopšte ima neki koncept," kaže Branislav Mitrović, profesor na Arhitektonskom fakultetu i akademik.

Za razliku od privatnih investitora, kompanija "Igl hils", iz Emirata izgleda da neće imati problema da zida svoju kulu od 210 metara. Država čini sve kako bi održala svoje obećanje da će stvoriti uslove za zidanje Beograda na vodi.

Pojas desne obale Save, gde je predviđena izgradnja tog poslovno-stambenog kompleksa od oko 2 miliona kvadrata, izuzet je iz Generalnog plana Beograda, svojevrsnog neimarskog ustava prestonice. Tih 90 hektara zemljišta biće osmišljeno prostornim planom područja posebne namene. Istina je da je Beograd na vodi proglašen projektom od nacionalnog značaja, ali područja posebne namene, prema važećem zakonu, određuju se za objekte i prostore od strateškog značaja za republiku: zaštićene prirodne ili kulturne celine, autoputeve, hidrocentrale, energetske komplekse, turistička područja, nacionalne parkove. Nikada do sada taj plan se nije radio za stambeno-poslovni kompleks.

"Vlada ima zakonska ovlašćenja da teritoriju na kojoj se planira "Beograd na vodi", proglasi područjem posebne namene i uredi je svojim planom. To pravo ima čak i kada se zidaju hoteli, stanovi, lokali, kancelarije, a ne samo objekti od javnog interesa," izričiti su u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje će izdavati dozvole za kompleks na desnoj strani obale Savskog amfiteatra.