Černobilj zaboravljen u senci ukrajinske krize

Samo tri kilometara od elektrane, grad Pripjat je sagrađen. Njegova svrha bila je da se smeste nuklearni stručnjci i radnika koji opslužuju elektranu, njihove porodice kao i sovjetske snage bezbednosti. Kao rezidencija za visoko kvalifikovane i obrazovane sovjetske građane, osmišljen je da predstavlja model Sovjetskog grada, sa naprednim urbanističkim rešnjima i modernom arhitekturom.

U ranim jutarnjim satima 26. aprila 1986. godine, ukrajinska nuklearne industrije naišla je na svoju santu leda no, za razliku od Titanika, katastrofa u Černobilju dogodila se, pre svega, zbog ljudske greške. Eksperiment je krenuo naopako, što je rezultiralo da reaktor broj 4 pređe u fazu topljenja. To je dovelo do pregrevanja i rast pritiska, što je urušilo strukturu reaktora i dovelo do njegove eksplozije.

Trebalo je sovjetskim vlastima ceo dan da shvate pravu razmeru katastrofe i narede punu evakuaciju Pripjata. U roku od tri sata oko 50.000 ljudi napustilo je grad, ne znajući da nikada neće vratiti.

Sledećih sedam meseci sovjetske vlasti su napravile izuzetan napor da dekontamiraju područije oko elektrane i podignu metalno i betonsko sklonište nad uništenim reaktorom. Tokom dve nedelje, iz devastirane zgrade reaktora cure isparenja kontaminiranog otpada, uprkos očajničkim naporima sovjetskih ekipa da je zapečate.

I dok je reaktor broj 4 nepopravljivo oštećen, ostali delovi elektrane su bili funkcionalni. Reaktori 1, 2 i 3 su ponovno pokrenuti u razdoblju između oktobra 1986. i decembra 1987. godine čime je Černobilj nastavio da proizvodi nuklearnu energiju sve do decembra 2000. godine.

Nuklerani otpad iz Černobilja i dalje utiče na ljudsko zdravlje, gotovo tri decenije od katastrofe.

Radnici hitne službe koji su se borili da obuzdaju katastrofu uglavnom su umrali od velike štete koja je njihovom zdravlju nanela radijacija. Rizik od raka, u središtu Evrope, drastišno je povećan.

Dok život u zabranjenoj zoni i nije najbolja ideja, nivoi radijacije su dovoljno niski u pojedinim mestima za kratke posete. Tako je Černobilj postao zanimljivo odredište za naučnike i turiste.

Ipak, staro sklonište nad reaktorom propada i uskoro se može srušiti što će ponovo izložiti prirodu kontaminaciji. Medjutim, konzorcijum stranih donatora priprema izgradnju zamene. Očekuje se da će ovaj projekat biti završen do oktobra 2015. i koštaće nekih 1,54 milijardi evra.

Ali Ukrajina je danas u rasulu, fokusirana više na sukobe u zemlji nego na radioaktivno nasleđe Černobilja.

(RT)