DA LI POSTOJE DUHOVI? Evo i naučnog odgovora
Duhovi postoje samo u našem mozgu i naučnici su utvrdili u kojem ih delu mozga mogu pronaći i zašto se pojavljuju, prema rezultatima istraživanja koje je proveo tim s Ecole Polytechnique Federale de Lausanne (EPFL).
Švajcarski naučnici zaključili su da su "duhovi" odnosno "osećaj nečije nevidljive prisutnosti" proizvod našeg mozga u trenutku kad zbog bolesti, iscrpljenosti li stresa mozak na trenutak izgubi pojam o tome gde se telo u prostoru nalazi. Oni su u laboratorijskim uslovima uspeli stvoriti iluziju postojanja duhova odnosno doživljaja nevidljive prisutnosti.
Pacijenti koji pate od neuroloških ili psihijatrijskih stanja često su opisivali osećaj strane prisutnosti, a slična su iskustva bezbroj puta opisivali i alpinisti, istraživači, preživeli, kao i osobe koje su izgubile najbliže članove porodice.
Zajedničko objašnjenje njihovih iskustava bilo je da su "osećali nečiju prisutnost" ali ju nisu videli.
Tako je planinar Reinhold Messner u junu 1970., dok se spuštao s bratom s vrhunca Nanga Parbat, iscrpljen i promrznut u uvetima razređenog bazduha, doživio prisutnost trećeg planinara nekoliko koraka iza sebe ali uvek izvan vidnog polja. Kazao je kako ga nije video ali je oseećao da je tamo.
Tim naučnika Olafa Blankea s EPFL-a uspeo je kod dobrovoljaca stvoriti iluziju strane nevidljive prisutnosti u laboratoriju a ponudio je i objašnjenje fenomena, prenosi Jutarnji.hr.
Naučnici su pokazali da je osećaj nečije nevidljive prisutnosti posledica promenjenih senzorimotornih signala u mozgu koji su odgovorni za svest o sopstvenom telu i njegovom položaju jer su uticali na, odnosno ometali su mozak u integriranju informacija o kretanju tela s osećajem položaja sopstvenog tela u prostoru.
Oni su zbunjivali mozak ispitanika u laboratorijskim uslovima uz pomoć robota koji je dodirivao ispitanike po leđima uz odgodu dok su oni istovremeno sami ponavljali takve pokrete.
Deo ispitanika nastali doživljaj opisao je kao osećaj nečije prisutnosti a nekoliko čak i kao prisutnost duhova. Osećaj nelagode bio je u nekim slučajevima tolikog stupnja da su ispitanici tražili da se eksperiment prekine.
Naučnici su zaključili da mozak, jednom ometen, te informacije nije više tumačio kao informacije o svom telu nego ih je interpretirao kao tuđu prisutnost.
Komunikacijski nesporazumi događali su se između inzularnog, frontoparijetalnog i temeproparijetalnog konteksa mozga tokom razmene informacija i njihovog interpretiranja.
Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Current Biology.
Pogledajte i: