Da li Španiji preti "kosovski scenario" u 2015?
Istorijski gledano, politička struktura Španije je izvor sukoba. Njeni regioni, Katalonija i Baskija, stalno dovode u pitanje centralizovanu moć države i traže viši nivo decentralizacije, koji će više da oslikava kako različitost njihove istorije, tako kulturni identitet i jezik.
Prošlog novembra, političko i socijalno nezadovoljstvo je eskalirao u Kataloniji, što je dovelo do jednostrane najave o organizovanju referenduma za samoopredeljenje ovog regiona.
Na kraju su pravne prepreke primorale predsednika regionalne vlade Katalonije, Artur Masa, da odustane od zvaničnog referenduma i održi simbolični, neobavezujući referendum, koji su organizovali volonteri.
Ipak, Mas je referendum ocenio kao "potpuni uspeh" i najavio "brzo" održavanje "obavezujućeg referenduma" o nezavisnosti pokrajine.
Novi put ka nezavisnosti
Katalonija će u 2015. raspisati prevremene izbore, koji će biti održani tek u septembru umesto u martu, kako je želeo Artur Mas.
Da bi raspisao prevremene izbore, Mas je morao da se dogovori sa predsednikom opozicione levičarske partije Eskera republikana de Katalunja (EPK) Oriolom Žunkerasom, sa kojim će izaći zajedno pred birače u koaliciji koja se zalaže za nezavisnost.
Vlasti u ovom bogatom severoistočnom regionu Španije očekuju da će se birači izjasniti za stranke koje zagovaraju nezavisnost i da će potom katalonski regionalni parlament moći da proglasi nezavisnu državu Kataloniju.
Cilja Artura Masa je da dobije apsolutnu većinu kako bi otvorio pregovore o nezavisnosti i pripremio put za "obavezujući referendum". Ako, uprkos svemu, Madrid odbije da o referendumu pregovara, ostaje treći put, koji predviđa jednostrano odcepljenje, po tzv. "kosovskom scenariju".
Međutim, mnogi s pravom postavljaju pitanje, hoće li evropske i zapadne zemlje priznati Kataloniji pravo na jednostrano, po ustavu Španije neprihvatljivo, odvajanje isto kao što su Kosovu i Metohiji priznale pravo na jednostrano proglašavanje nezavisnosti u odnosu na Srbiju.
Zaključak je bio jednoglasan, a to je da neće jer one zemlje koje su priznale Kosovo uporno tvrde da je to "poseban slučaj", iako su neki komentatori primetili da je to "politika dvostrukih aršina i bumerang koji se vraća".
"Velika Katalonija"
Katalonija će odmah po proglašenju nezavisnosti tražiti članstvo u UN. Po EPK-u, Republika Katalonija imaće, u skladu sa pacifističkom tradicijom ove stranke, aktivnu ulogu u posredovanju i rešavanju sukoba u svetu.
Međutim, moguće je i stvaranje tzv. "velike Katalonije". Ukoliko "katalonska zona na jugu Francuske tako odluči, može se integrisati u federaciju republike Katalonije". Međutim, u znatno proširenu Kataloniju "tradicionalno" pripadaju i Balearska ostrva, kao i područje Valensije.
Međutim, španski analitičari su skeptični u pogledu ostvarivosti ovih ciljeva, pogotovo što je po njima pravi trenutak za to prošao prošle godine kada nije uspeo škotski referendum o otcepljenju, iako je bio dogovoren sa Londonom, piše dnevni list "Politika".
Ipak, pripreme Katalonaca za prevremene izbore zadaju veliku glavobolju španskom premijeru Marjanu Rahoju i njegovoj konzervativnoj vladi koja ove godine treba da raspiše opšte izbore.
Podemos
U igri je i nova partija Podemos, osnovana tek 2014. godine, koja će prema ispitivanju javnog mnjenja potpuno razbiti tradicionalni dvopartijski sistem u Španiji.
Podemos je sve popularniji i u Kataloniji i to bi, kako pojedini analitičari nagoveštavaju, moglo da doprinese da se u kampanji ublaži uticaj nacionalističke retorike.
Lider Podemosa, Pablo Inglesijas Turion, više puta se izjasnio da je bolje da Katalonija ostane u Španiji i da debatu treba usmeriti na socijalne probleme, korupciju političara i štete od rigoroznih mera štednje koje sprovodi sadašnja španska vlada.
Pogledajte još: