"Frajer" nije hteo da pomogne Životi, a onda je Beograđanka napisala STATUS KOJI JE ZAPALIO FEJS
Svakodnevno viđamo ljude kojima je teško. Ipak, ne zastane svako od nas, izdvoji koji minut od svog užurbanog života i pokuša da tim ljudima pomogne. Aleksandra je to uradila!
Beograđanka Aleksandra na svom Fejsbuk profilu podelila je situaciju koja joj se dogodila u tramvaju na trideset i nešto stepeni. Naime, u tramvaj 9 na Slaviji ušao pogrbljeni starac sa teškim teretom, a mladić koji se istovremeno zatekao na istom mestu, nije mu uputio ni pogled. Niko na njega nije obratio pažnju, sem nje same.
NAPOKON! U narednih 10 godina će biti obnovljene ulice kojima ide gradski prevoz
Aleksandra za razliku od svih, nije mogla da odvrati pogled od njega. Veliki kofer, torba i ručna torbica koje je čovek nosio njoj su se činili previše teškim za sićušnog starca njegovih godina, vidno umornog. Stoga je propustila stanicu na kojoj je trebalo da izađe, sačekala njegovu stanicu i pomogla mu da izađe iz tramvaja sa teškim teretom. Dok ga je od stanice pratila ka Trošarini, pomažući mu sa torbama, saznala je njegovu priču.
ŽALITE SE DA JE GUŽVA U BEOGRADU? To nije subjektivan osećaj, evo i zašto!
Života je rođen 1933. i vraćao se sa posla - iz Crkve Svete Bogorodice u Zemunu, gde pomaže u čišćenju kako bi zaradio nešto malo para. Živi u jednoj sobi u Ripnju i pored mesečnih 3.000 dinara koje od države dobija kao pomoć, osamdesettrogodišnji starac putuje u Zemun kako bi – radio.
PAKLENO! Zaprepastiće vas koliko stepeni je izmereno u Beogradu u 21h!
Ona je svima uputila jednu važnu poruku. Pročitajte i sami:
“Vozim se 9-kom po ovoj vrućinčini, tramvaj staje kod Slavije, ulazi jedan dekica pogrbljen, sitan visine mozda 1,30 m, sa sobom vuče jedan veliki kofer, torbu i jednu ručnu torbicu... Iza njega baja sa cvikama visine 2 m čeka da se dekica popne s tim teretom da bi on ušao. Vozimo se tako ja ne mogu da odvojim pogled, dekici se spava, pada mu glava, žedan je i umoran. Prolazimo moju stanicu, čekam njegovu. Tramvaj se zaustavlja kod 4. aprila ja mu uzimam kofere i kažem da ću ga ispratiti, ide do Trošarine, pitam ga kako je mislio sam sa koferima kaze: "Pa eto, polako..". Pita me za ime kako bi se pomolio za mene u crkvi. Kaže mi da se zove Života, rođen je 1933. godine i radi da zaradi malo za hleb u crkvi Sv. Bogorodice u Zemunu, malo očisti okolo i skloni sveće. Od drzave dobije pomoć 3. 000din mesečno. Živi u jednoj sobici u Ripnju. Života putuje da bi zaradio nesto malo para, i dobio milost u pekari pored, od Ripnja sve do Zemuna. Ako ga ikad i vi sretnete pomozite mu s koferom i dajte mu nesto malo para za hleb. Ima dosta Života u Beogradu, nemojte im okretati glavu, nemojte biti baja od 2m...“, napisala je Aleksandra.
Svetu je danas potrebno mnogo više ljudi kao ova devojka. Budite kao Aleksandra!