DANAS JE MALA GOSPOJINA: Ovo nipošto nemojte danas da radite
Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas obeležavaju Rođenje presvete Bogorodice, praznik koji se naziva i Mala Gospojina.
SPC i vernici danas slave uspomenu na dan kada je u Nazaretu, u domu Joakima iz plemena Davidova i Ane od roda Aronova, rođena Sveta Deva Marija. Današnji dan se ubraja u 36 velikih praznika u crkvenom kalendaru obeleženih – crvenim slovom.
Joakim i Ana su dugo bili "bezdetni pa behu postidni među ljudima i skrušeni pred Bogom", kaže predanje. Deva Marija, plod njihovih dugih molitvi, rođena je u Nazaretu, a odvedena je u hram kada je imala tri godine, jer su je roditelji zavetovali Bogu. Sa 14 godina Marija se vratila u Nazaret gde joj je, prema predanju, saopštena "blagovest arhangela Gavrila da će roditi Sina Božjeg".
"Blagodatna Marija, blagoslovena među ženama, hram Duha Svetoga, oltar Boga Živoga, trpeza hleba nebeskoga, kivot svetinje Božje, drvo najslađeg ploda, slava ljudskog roda, pohvala roda ženskog i istočnik devstva i čistote", zapisano je u "Ohridskom prologu" vladike Nikolaja Velimirovića.
Maloj Gospojini posebno se raduju mladi koji bi trebalo da pohode svetinje.
Običaji
U narodu se ovaj praznik slavi i uz živopisne običaje, posebno posvećene rađanju. Neke porodice u svečanom ruhu, iako ne slave i ne idu na slavu, više dana provode u prazničnom raspoloženju, posebno u krajevima gde se održavaju malogospojinski vašari.
Veruje se da će jesen i zima biti blagi, bez mnogo hladnih dana, ako na današnji praznik bude vedro bez oblaka i ako se vidi sunce veći deo dana.
Takođe, žene danas ne bi trebalo da spremaju kuću, peru veš i obavljaju druge slične poslove, a postoji i verovanje da danas ne treba ništa raditi od poslova koji se rade rukama.
Na današnji dan navodno nije dobro ni započinjati nikakve nove poslove, već to treba odložiti za neki od narednih dana.
Ikona
Jedan od najstarijih i najbolje očuvanih živopisa s motivom Roždestva Bogorodice nalazi se u Kraljevoj crkvi u Studenici, zadužbini kralja Milutina (1282-1321) s kraja 14. veka.
Scena Roždestva Bogorodice sa svetom Anom u postelji i novorođenom Marijom u kolevci, obavezan je motiv pravoslavnih ikona i srednjovekovnih manastirskih fresko zapisa.
U beogradskoj Sabornoj crkvi kralj Petar Prvi Karađorđević (1844-1921) krunisan je 1904. na praznik Roždestva Bogorodice, a Mala Gospojina je i slava humanitarne i kulturno-prosvetne organizacije "Kolo srpskih sestara", osnovane 1903. na inicijativu slikarke Nadežde Petrović (1873-1915).
SPC Bogorodici posvećuje praznike Vavedenje, Sretenje, Blagovesti, Uspenje presvete Bogorodice (Velika Gospojina) kao i one koji obeležavaju uspomenu na događaje iz njenog života, kao što su praznici Pokrov Presvete Bogorodice i Polaganje rize Presvete Bogorodice.